Invalidnost je u azijskim zajednicama i dalje tabu tema. Ako ste žena, pred sobom imate još više izazova. Kad se rodi dete s invaliditetom, mnoge azijske porodice pretpostavljaju da ono neće moći da živi ispunjen i samostalan život zbog činjenice da ima invaliditet.
Misle da je invaliditet doživotno izdržavanje kazne, što znači da će osoba biti nesretna do kraja života, bez mogućnosti da se obrazuje, da pronađe odgovarajući posao, živi samostalno, zasnuje brak i porodicu. Imati dete s invaliditetom shvata se kao kletva, pa roditelji žive s osećajem krivice.
Barijere s kojima se osobe s invaliditetom suočavaju
Većina ljudi u azijskim zajednicama posmatra invalidnost kao nešto što treba sakriti, nešto čega se treba stideti ili nešto što treba rešiti traženjem leka. Ovakve interpretacije često rezultiraju zabludama i diskriminacijom prema osobama s invaliditetom.
Neki roditelji odlučuju da daju dete na usvajanje, jer ne mogu da se nose s mišlju da će odgajati dete s invaliditetom.
Ako ste žena sa invaliditetom i pripadate azijskoj porodici, dvostruko je teže izboriti se za sebe, jer vas roditelji prezaštićuju. To znači da vam ne dopuštaju da samostalno izađete iz kuće, da koristite javni prevoz ili da se iselite i zasnujete sopstveni dom, jer su zabrinuti da će se nešto loše desiti.
Neki roditelji misle da je neophodno da se član porodice ili prijatelj koji nema invaliditet brine o njihovom detetu s invaliditetom, čime nam se uskraćuje samostalnost. I sama sam prošla kroz to i potpuno razumem perspektivu roditelja. Ali, kad sam odrasla, to je postalo frustrirajuće, jer želim da radim različite stvari i da imam sopstvena iskustva. Takve situacije naglašavaju moj invaliditet i počinjem da se preispitujem: zašto ja? Ako se sada previše oslanjam na druge, šta će se tek ogoditi u budućnosti? To je zastrašujuća pomisao.
Edukacija dece s invaliditetom
Edukacija ima ključnu ulogu u životu deteta, jer određuje šta ono želi da postane u budućnosti. To se odnosi na svu decu, ali u azijskim porodicama roditelji nekad preuzimaju kontrolu i odlučuju u ime deteta.
Većina azijskih roditelja želi da njihovo dete stekne stručna znanja, kao što su računovodstvo, stomatologija, pravne i medicinske nauke, da postigne najbolje ocene i da ode na univerzitet. Ako to ne uradi, ne vide ga kao dovoljno obrazovano.
Invalidnost i izazovi postaju još očigledniji, jer neki roditelji imaju mala očekivanja kad su u pitanju sposobnosti dece s invaliditetom, jednostavno ne misle da ona mogu postići mnogo.
Brak i invalidnost
Ovo je veoma delikatna tema koja izaziva mnoštvo pitanja u azijskim zajednicama, naročito ako ste žensko, a pogotovo ako uz to imate invaliditet. Kad ćerke uđu u određene godine, veruje se da treba da počnu da misle o tome kako će se skrasiti, što u mnogim porodicama izaziva pritisak.
Ako imate invaliditet, mnoge porodice pretpostavljaju da vam je potreban muž ili žena koja će da se brine o vama – što je apsolutno pogrešno. Većina osoba s invaliditetom koje se odluče na brak žele da ostanu samostalne i da preuzmu svakodnevne zadatke i odgovornosti koju zahteva podizanje porodice.
Ako imate invaliditet, teže ćete pronaći partnera i biti prihvaćeni, a u azijskim zajednicama to je još izraženije.
Moj prijatelj koji ima oštećenje vida oženio se devojkom bez invaliditeta, ali to nije išlo glatko. Njena porodica ga nije prihvatala zbog njegovog stanja. Želeli su dokaz da on može da radi, da kuva, čisti i privređuje za svoju verenicu, pre nego što su pristali na taj brak.
Ako dve osobe s invaliditetom žele da stupe u brak, tu se takođe postavlja pitanje: kako će njih dvoje da se brinu jedno o drugome? Moj argument je da se invaliditet može desti bilo kome bilo kada. Šta se dešava sa brakom dve osobe bez invaliditeta u slučaju da neko od njih dvoje kasnije stekne invaliditet?
Treninzi za osobe s invaliditetom i njihove porodice
Cilj mi je da obučavamo, obrazujemo i pokrenemo razgovor unutar azijske zajednice. Želim da roditelji i porodice odraslih osoba i dece s invaliditetom istraže barijere s kojima se suočavaju i nepotrebna ograničenja koja nas sprečavaju da ostvarimo svoje snove i težnje.
Osobe s invaliditetom mogu da ostvare svoj pun potencijal, iako postoje prepreke. Još uvek je prisutna stigma i invalidnost se izjednačava sa nečim negativnim. Potrebno je promeniti takvu percepciju obezbeđivanjem informacija i znanja, kako bismo preusmerili fokus na ono što osobe s invaliditetom mogu.
Zubee Kibria
https://disabilityhorizons.com/
