U prvoj epizodi britanske televizijske emisije Glow Up takmičari dobijaju kreativan zadatak da svoj izgled upotpune šminkom koja ističe ono što ih čini jedinstvenim. Kako šminka može biti alatka za prihvatanje sopstvene različitosti, takmičari Ryley i Xavi otkrivaju za BBC.
– Kad su sve devojke iz moje škole počele da se šminkaju, ja sam počela da preispitujem svoj izgled.
Svakog dana pre škole Ryley je ustajala u 6 ujutro da celo lice zamaskira šminkom. Rođena je sa belegom na desnoj strani lica, a njena nesigurnost ispoljila se kad je počela da ga sakriva u tinejdžerskom periodu. – U školi se sve vrtelo oko popularnosti, izgleda i lepote, trebalo je da se dopadaš svima, a ja sam se osećala kao da se ne uklapam.
Spočetka je koristila majčinu šminku. – Bila je presvetla za mene. Bukvalno bih njome prebojila beleg i istačkala okolna mesta na licu. Izgledala sam kao duh. Ubrzo je naučila kako da beleg učini nevidljivim, a to je podrazumevalo teške nanose šminke i rano ustajanje.
– Koristila sam šminku da poptuno prekrijem ono što jesam i došla sam do toga da više ni sama ne verujem da imam beleg, jer sam ga pokrivala dvadeset četiri sata, sedam dana u nedelji. Samo najbliža porodica i najbliskiji prijatelji su mogli da ga vide, što je zapravo veoma tužno.
Kako su se približili završni ispiti, rano ustajanje radi šminkanja postalo je prezahtevno, pa je prvi put, nakon tri godine, otišla u školu nenašminkana.
– Niko nije ništa rekao – seća se. – Osećala sam se kao: dobro, protraćila sam godine i uložila sav taj zaludni trud, a nikoga zapravo nije bilo briga. To je bio trenutak u kome sam shvatila: šta to kog đavola radim?
Prijateljica ju je ohrabrila da postavi fotografiju na Instagram, da prikaže svoj prirodni izgled. – Bila sam tako izgubljena, trebalo mi je nešto, trebalo mi je da shvatim šta ću da uradim, jer sam nameravala da se rešim belega laserskom intervencijom. Kad je odlučila da postavi fotografiju, zasuta je pozitivnim komentarima.
– Tad se odigrao taj prelaz: počela sam da koristim šminku da bih se osećala dobro, a ne da sakrijem ko sam zaista. Sada koristim šminku kao način slavljenja moje različitosti. Niko ne bi trebalo da menja sopstveni izgled zbog nekog drugog.
Šminkom ilustrujem kako je živeti sa Aspergerovim sindromom
Xavi je počeo potajno da eksperimentiše sa šminkom kad je imao 16 godina. Prijatelji su umesto njega poručivali kozmetičke proizvode i donosili mu ih.
– U sred noći bih se šminkao, fotografisao i postavljao slike na Instagram. Nikada zaista ne znaš kako će ti roditelji reagovati ako si muško i šminkaš se.
Njegov izgled inspirisan modnim revijama i fiktivnim likovima doneo mu je pratioce i tek tada je odlučio da kaže roditeljima.
Kad je dobio zadatak da upotrebi šminku na način kojim će istaći šta ga čini drugačijim, odabrao je da prikaže Aspergerov sindrom: – Razlog iz kog sam se prijavio za emisiju bio je da predstavim osobe poput mene, voleo bih da sam imao na koga da se ugledam kad sam bio mlađi.
Aspergerov sindrom je stanje autističnog spektra koje utiče na način na koji neko vidi, čuje i stupa u interakciju sa svetom oko sebe.
Šminka je način da Xavi izrazi sebe, a ujedno je i alatka za opuštanje. – Kad živite s autizmom, neki dani su dobri, drugi su zaista loši, stideo sam se toga tokom odrastanja i ne volim o tome da govorim.
– Šminkanje i Aspergerov sindrom kod mene su išli s rukom u ruci. Bilo je neverovatno oslobađajuće kad sam uspeo da na licu prikažem ono što mi se odvija u glavi, kao na platnu. Šminkanje mi je omogućilo da ilustujem kako moj mozak zaista funkcioniše.
Xavi kaže da je kreiranje izgleda koji predstavlja Aspergerov sindrom na televiziji jedno od njegovih najboljih iskustava u životu.
– Shvatio sam da, to što vidim crno-beli svet, dok ga svi drugi vide u boji, i što određene stvari radim na drugačiji način, jer jesam drugačiji – ni na koji način ne umanjuje vrednost moje ličnosti.
