Proces socijalizacije kod osoba s autizmom odvija se na jedinstven način. To često znači da osobe s autizmom lakše upadaju u zamku toksičnih odnosa. Sva uputstva za prepoznavanje toksičnih ljudi pisana su od strane neurotipičnih i za neurotipične, od čega osobe s autizmom nemaju mnogo koristi. Ovaj tekst istražuje osam načina za raščišćavanje toksičnih odnosa u iskustvima osoba s autizmom.
Kako da identifikujete toksične osobe?
Život s autizmom nosi izazove. Osetljivi smo i gotovo svakodnevno možemo biti preplavljeni na senzornom, emotivnom ili socijalnom nivou – to je isprepleteno sa našim postojanjem. Kad se tome pridoda sloj društvenih normi, postajemo zaista umorni i jedina želja nam je da prebrodimo dan bez da nagazimo na neku od neurotipičnih mina. Drugim rečima, dobar smo plen za toksične.
Iskorenjivanje toksičnih odnosa pre nego što nam nanesu previše štete od ključne je važnosti, ali je to mnogo lakše reći nego učiniti, pogotovo ako imate autizam. Po svojoj prirodi, toksični ljudi čine sve kako bi se prikrili i izgledali bezazleno, maskiraju svoje namere, kako bi dobili sve što mogu, od svake osobe s kojom stupe u interakciju.
Većini ljudi je teško da prozre tu masku. Da nije, ne bi bilo toliko članaka, blogova, knjiga i radionica o toksičnim profilima i odnosima. Problem je što sve to pišu neurotipični, za neurotipičnu populaciju. Osobama s autizmom potrebni su sopstveni resursi. Već imamo poteškoće u komunikaciji i socijalnoj interakciji, a kad se tome doda i teorija uma koja nas sprečava da druge vidimo kao obmanjivače, postajemo laka meta toksičnih osoba. Obično nam promaknu ili pogrešno protumačimo znakove koji ukazuju na toksičnost, na primer: usredsređenost isključivo na sebe, manipulativnost, tajnovitost. Iz autistične perspektive, interpretiramo takva ponašanja kao znak istrajavanja, entuzijazma ili privatnosti. Skloni smo da u svemu tražimo i uočavamo obrasce, volimo iskrene i fer odnose, zbog čega toksične osobe mogu da nam uključe unutrašnji alarm, ako naučimo da koristimo svoje snage kako bismo identifikovali opasnost.
Osam načina za identifikaciju toksične osobe
Ometači: Kao profesionalni mađioničari, toksični ljudi koriste spretnost svojih ruku da bi ostvarili svoje tajne planove. – Pogledaj nju, priča o X ili: – Vidi njega, ponaša se kao Y – reći će vam, dok tiho rade X,Y i Z, a vi ste zauzeti, jer gledate tamo gde su vam pokazali da gledate. Drugim rečima, toksične osobe kreiraju ometače, da ne biste primetili njihovo neiskreno ponašanje, kao što to radi svaki loš mađioničar.
Lažovi i licemeri: Ništa nam ne ulazi pod kožu koliko laži i licemerje. Jeste primetili da neko laže i lažima prikriva laži? To je crvena zastava koja ukazuje na opasnost od toksičnog ponašanja. Na sličan način, licemeri nam vezuju stomak u čvorove besa, govore jedno, a rade drugo. U osnovi, to je laž na delu. Toksičnost živi u licemerju.
Pripovedači: Jeste poznavali nekoga ko iznova i iznova ponavlja istu priču, bez obzira na društvo? Ne mislim na njih. Mislim na one koji imaju priču za svaku situaciju, čak i ako treba da je izmisle ili prerade za aktuelnu publiku. Oni koji vam ispričaju jednu priču, a nekome drugom ispričaju drugu verziju, sa zgodnim detaljima koji im idu u korist. To su osobe, čije se priče nikada ne podudaraju, ali nekako uvek ispadaju heroji ili žrtve. Ti detalji su deo veće i mračnije slike.
Oni koji krše pravila: Ne mislim na one koji završe u zatvoru jer su prekršili zakon, nego na suptilnije oblike kršenja bazičnih pravila koje smo uspostavili kao društvo, pravila uljudnog ophođenja i ljubaznosti. Na primer, to je tip ljudi koji će reči: – Ta pravila ne važe za mene – dok stoje u redu ili se parkiraju na mesto predviđeno za osobe s invaliditetom. Prekršiće pravilo i pregaziće lične granice vičući: ja, ja, ja!
Poltroni: Svi znamo barem jednu osobu koja udovoljava drugima na naprednom nivou. Ne radi se o želji da se neko drugi usreći, nego dodvoravanju radi sopstvene koristi; razbacuju se komplimentima i ljubaznšću koja zvuči izveštačeno. Vole te dok ne dobiju ono što žele. Imaju toksičan osmeh.
Oni koji izbegavaju životinje: Ne mislim na ljude koji nisu odrastali sa kućnim ljubimcima ili su alergični, nego na one koji ih otvoreno ne vole, ili životinje ne vole njih. Znate nekoga ko se čudno ponaša prema vašem ljubimcu, ili vaš ljubimac prema njemu? Ogromna crvena zastava. Razmislite šta zaista osećaju prema vama.
Ogovarači: Jeste nekada tek upoznali nekoga ili ga vidite drugi put u životu, a ta osoba prenosi vam tračeve o svima ostalima iz prostorije? Jednu stvar možete zasigurno znati: tako će da priča i o vama. Ogovaranje je samo još jedan oblik licemerja. To je osnova ovog ponavljajućeg toksičnog ponašanja, od čega će vam se smučiti. Zašto biste ih hranili?
Energetski vampiri: Ljudi koji vam iscede poslednji gram emotivne energije, a onda nestanu. Lako ih je prepoznati. Kad provedete neko vreme s njima, čak i onlajn, osećate se potpuno ošamućeno i iscrpljeno. Energetski vampiri hrane se vašom pažnjom. Ponekad namerno, ponekad ne, ali se nikada ne bave stanjem iscrpljenoti u kome vas ostavljaju. Nikad. To je pasivna toksičnost, ali je i dalje toksičnost.
Imajte na umu da nijedno od ovih svojstava samo po sebi nije razlog za uzbunu. Kao pojedinačni slučajevi, ovi oblici ponašanja mogu ukazivati na zaglavljenost u navici, slabe odbrambene mehanizme ili ispoljavanje jednog od mnogobrojnih i validnih ljudskih odgovora. Same po sebi, takve reakcije, iako su nezdrave, samo su loši oblici ponašanja. Ako stavite tri ili više takvih oblika ponašanja u jednu osobu, dobićete obrazac. Taj obrazac nazivamo toksičnim ponašanjem. Kad otkrijete obrazac, spremni ste za prolećno čišćenje.
Beka Lori Hektor, aktivistkinja za prava osoba s autizmom, konsultantkinja i autorka
