Kraljevski nacionalni institut za slepe (RNIB) navodi da je tokom karantina broj slepih osoba koje doživljavaju uznemirujuće halucinacije bio u porastu. Stanje koje prouzrokuje živopisne halucinacije poznato je kao Šarl Boneov sindrom. Lažne slike se pojavljuju jer mozak pokušava da popuni procepe nastale usled gubitka vida. Pozivi službi za pomoć bili su u porastu za 50%, kako navodi RNIB. Oko 30% osoba oštećenog vida ima Šarl Boneov sindrom, a ovo stanje se često meša sa pitanjima mentalnog zdravlja.
Lokva krvi
Nedavno je u britanskom serijalu Coronation Street prikazan Šarl Boneov sindrom – jedan od likova, Džoni Konor, u uznemirujućim vizijama vidi bubašvabe, miševe i mrtvog sina. Bio je zabrinut za svoje mentalno stanje, a onda je dobio dijagnozu Šarl Boneovog sindroma.
Kristi Džejms (31) slepa je od svoje trinaeste godine i kaže da je prvi put iskusila halucinacije pre desetak godina.
– Pogledala sam dole i videla sam lokvu krvi oko svog psa vodiča. Vrištala sam: – mom psu krvare šape! – ali kad sam ih dodirnula, nije bilo ničeg. Prestravila sam se. Dugo o ovome nisam pričala, bilo mi je neprijatno i stidela sam se. Imala sam halucinacije godinu dana, pre nego što sam bilo šta o tome rekla svom mužu. Ali razgovor o tome pomaže – čini ih manje zastrašujućim.
Džudit Pots, koja vodi grupu podrške za osobe sa Šarl Boneovim sindromom, kaže da osećaj stida ponekad onemogućuje traženje podrške.
– Ljudi koji imaju ovaj sindrom odmah pomišljaju da su razvili neki mentalni poremećaj. Ne poveravaju se nikome i žive u svom svetu neželjenih slika, što je krajnje zastrašujuće.
Nina Česvort (38) razvila je ovaj sindrom kad je izgubila vid i iskusila je različite halucinacije.
– Kad sam smirena, vidim raznobojne šare i mehuriće – kao na astro lampi – ponekad vidim likove iz crtanih filmova ili jednoroge. Miki Maus je čest posetilac. Ali, kad sam anksiozna, uznemirena i ljuta, slike su zastrašujuće. Pojavljuju se lica duhova ili zombija. Često vidim oči koje bulje u mene. Kad sam najzad dobila dijagnozu, bilo je dobro čuti da neko kaže: – Ovo je stanje. Ali trebalo je i to progutati, i dalje utiče na moj život.
Istraživači Univeziteta u Londonu otkrili su da je polovina osoba sa Šarl Boneovim sindromom doživljavala zlokobnije halucinacije tokom karantina, a više od 50% je potvrdilo da su halucinacije učestalije.
Uplašim se
Profesorka Mariya Moosajee, jedna od istraživačica, kaže: – Glavni okidači su usamljenost, nedostatak vežbanja, izloženost hronično deprimirajućim vestima – sve to je bilo prisutno tokom karantina.
RNIB-ova linija za pružanje podrške primila je više pitanja o Šarl Boneovom sindromu nego o bilo kom drugom stanju. Kejt Valentajn, njihova direktorka za razvoj, kaže da su brojke uznemirujuće, jer se većina ljudi s tim bori sama i bez zvanične dijagnoze.
– I ja imam halucinacije. Iako sam samopouzdana i stabilna osoba, uplaši me kad halucinacija zuri u mene kroz prozor. Ako prolazite kroz ovo, niste sami.
