Gluvi glumci Velike Britanije često se osećaju kao autsajderi zbog barijera sa kojima se suočavaju u televizijskoj industriji.
Glumica Sophie Stone kaže da se često odazivala na audicije na kojima su producenti tražili gluve glumce, a onda bi se pokazalo da nisu obezbedili tumača.
– To mi je poljuljalo samopouzdanje – kaže. – Osećala sam da je nepravično to što čujući glumac može da se pojavi, da se pretvara da je gluv i da malo znakuje, a barijere su već unapred postavljene, jer niko nije uzeo u obzir da bi gluv izvođač zaista mogao da se pojavi i da bude jednako tretiran u tom prostoru.
Stoun kaže da se oduvek oseća kao autsajderka i da joj je to stvaralo frustraciju.
– I dalje to osećam. Žele da dovedu gluvog glumca, a niko ne razmišlja kako ga podržati kad se pojavi. Konstantno se borimo za sve što nam je potrebno, zbog čega izgleda kao da smo teški, a zapravo nismo predstavljeni na odgovarajući način.
Još jedna glumica, Nadia Nadarajah, kaže da je često prinuđena da samostalno angažuje tumača znakovnog jezika na audicijama, u roku od samo nekoliko sati unapred, što joj otežava glumačke pripreme.
– Britanija ima 150 000 gluvih korisnika znakovnog jezika. Vidljivi smo u pogledu korišćenja tog jezika: dok šetate, idete na posao ili u kupovinu, videćete gluve ljude na ulicama, nismo sakriveni.
Nadia misli da je neophodno da se znakovni jezik upotrebljava tačno i autentično, na televiziji, u filmovima, na sceni.
Julian Peedle-Calloo, glumac, pisac i voditelj, kaže da je potrebno daleko veće prisustvo gluvih u televizijskim programima, kako bi se prikazala realnost britanskog života.
– Ima gluvih koji su forenzičari, neki rade u Interpolu, neki u policiji, ima ih u istražnim timovima za prevaru, u kompjuterskoj forenzici i tako dalje, a televizijski programi ne prikazuju ništa od toga. Neki producenti su nervozni kad se spomene angažovanje gluvih glumaca ili upotreba znakovnog jezika. Ali angažovati glumca i tumača ne predstavlja ništa nedostižno.
Zbog toga je Equity, unija izvođača koja se zalaže za bolje radne uslove i jednake mogućnosti za angažman (bez obzira na pol, etničku pripadnost, seksualnu orijentaciju, invaliditet ili ekonomski status), objavio Vodič dobre prakse o upotrebi znakovnog jezika u umetnostima.
Autor Vodiča je Alim Jayda, glumac i tumač znakovnog jezika. Vodič je nastao u saradnji sa pozorišnom trupom Deafinately Theatre koju vode gluve osobe.
Jayda kaže da se deca koja koriste znakovni jezik još uvek kažnjavaju u britanskim školama, dok medicinski stručnjaci govore roditeljima da ne treba da ohrabruju decu da uče znakovni jezik, jer će im to ometati razvoj.
– Istraživanja pokazuju suprotno: da znakovni jezik, pored govora, podržava razvoj. Ali godine opresije se nastavljaju. Ako znakovni jezik bude prisutan na televiziji, u filmovima ili na sceni, ako ga kvalitetno predstavimo, to će imati uticaja i desiće se politička promena u kulturi.
Paula Garfield, kreativna direktorka trupe Deafinitely Theatre, kaže da je verbalni edukativni sistem izneverio hiljade, ako ne i milione, gluve dece, među kojima je i ona.
– Učili su me da govorim i slušam, ako bih pokušala da znakujem, kažnjavali su me i nazivali majmunom. Odrastala sam u tome, što mi je ostavilo veoma malo samopouzdanja. Napustila sam školu kad sam imala 17 godina, sa sposobnostima čitanja koje odgovaraju čujućem osmogodišnjaku, što je imalo znatan uticaj na mene, a moram da kažem da mi je rad u pozorištu spasao život, jer je to jedino mesto gde se osećam slobodnom da se bez zadrške izrazim putem znakovnog jezika. Nadam se da će Vodič napaviti promenu, vreme je da se to desi.
Preporuke date u Vodiču odnose se na adekvatnu terminologiju i ophođenje prema gluvima, pristupačne informacije (pozivi za audicije u video formatu), kvalitetno prezentovanje tečne i tačne upotrebe znakovnog jezika (što isključuje angažovanje čujućih glumaca koji će savladati znakovni jezik za potrebe uloge, jer tečna upotreba znakovnog zahteva 7-10 godina učenja i korišćenja), kao i na poštovanje komunikacionih stilova (upotreba glasa i/ ili određenog nivoa znakovnog jezika).
Neke od preporuka za rad sa gluvim osobama i tumačima
- Obraćajte se gluvoj osobi direktno.
- Tumač će govoriti u prvom licu, odgovarajte gluvoj osobi kao što biste komunicirali sa bilo kim.
- Nema potrebe da naglašavate facijalnu ekspresiju niti položaj usana.
- Ukoliko je potrebno, omogućite da se tumač i glumac / glumica sretnu pre početka audicije, kako bi se usaglasili i navikli na komunikacione stilove.
- Nemojte tražiti od tumača da procenjuje sposobnost znakovanja. Niste ih angažovali za taj posao, zadatak tumača je da omogući komunikaciju. Za procenu jezičkih sposobnosti angažujte drugu osobu.
- Materijale pošaljite ranije, kako biste glumcu obezbedili dovoljno vremena da pisanu formu prevedu u znakovni jezik.
