Kriza izazvana kovidom-19 otežava ženama s invaliditetom pristup uslugama podrške u Indoneziji, a nedavno sprovedeno istraživanje pokazuje da većina žena s invaliditetom ima iskustvo rodno zasnovanog nasilja.
Istraživanje su sprovele Koalicija žena Indonezije (KPI) i Asocijacija žena s invaliditetom Indonezije. Pokazalo se da je 80% ispitanica preživelo neki oblik nasilja tokom pandemije, a od toga je 70% izjavilo da su doživele seksualno zlostavljanje, 15% silovanje, a 10% seksualnu eksploataciju.
U većini slučajeva, žene su zlostavljanje od strane osoba koje su im najbliže, kao što su članovi porodice i intimni partneri.
Istraživanjem je obuhvaćeno 50 osoba iz različitih oblasti Indonezije, 48 žena i 2 muškarca sa invaliditetom. Među ispitanicima su osobe sa različitim oblicima invaliditeta: fizičkim (54%), senzornim (20%), intelektualnim (6%) i kombinovanim.
Generalni sekretar Koalicije žena Indonezije, Mike Verawati Tangka, kaže da s razlogom veruje da je broj žena s invaliditetom koje doživljavaju nasilje veći od proglašenja pandemije i zdravstvene krize početkom marta meseca, iako istraživanje ne ilustruje da su restriktivne mere žrtvama otežale prijavljivanje nasilja.
– Kretanje je bilo ograničeno, što je rezultiralo ograničenim pristupom (direktnoj) komunikaciji, kao i telekomunikacionim uslugama. Podrška zajednice takođe je oslabljena tokom pandemije.
Ograničeni socijalni kontakti ujedno smanjuju dostupnost i efikasnost postojećih usluga podrške.
– Ključni vizualni znaci, kao što je govor tela, uglavnom se gube u telefonskim ili video pozivima.
Deca i žene s invaliditetom u Indoneziji su pod većim rizikom od nasilja u odnosu na opštu populaciju i u redovnim okolnostima, ne samo u vremenu krize. Globalno istraživanje koje je sproveo Populacioni fond Ujedinjenih nacija (UNFPA) pokazalo je da su žene s invaliditetom u Indoneziji 10 puta više izložene nasilju u odnosu na žene bez invaliditeta. Devojke sa intelektualnim invaliditetom su pod naročitim rizikom od seksualnog nasilja.
Predsednica Asocijacije žena s invaliditetom Indonezije, Maulani Rotinsulu, kaže da je Asocijacija evidentirala 142 slučaja zlostavljanja žena s invaliditetom u periodu od 2017. do 2019. godine. Većina prijavljenih slučajeva odnosi se na silovanje (33%), diskriminaciju (20%) i fizičko nasilje (17%).
– Ovo je veoma surovo i sramotno za naciju koja se pridržava principa pravde i ljudskosti – izjavila je Maulani Rotinsulu, naglasivši da su prijavljeni slučajevi samo vrh ledenog brega, jer se slučajevi seksualnog nasilja prema osobama s invaliditetom često ne prijavljuju. Počinioci su najčešće članovi porodice, prijatelji ili komšije, osobe koje žrtva poznaje.
Asocijacija je ustanovila da se polovina prijavljenih slučajeva seksualnog nasilja prema ženama s invaliditetom nikada ne procesuira.
– Oko 21% slučajeva seksualnog nasilja završava se venčanjem žrtve i počinioca.
Ratna Dewi, članica Asocijacije, pružala je podršku tridesetpetogodišnjoj ženi sa intelektualnim invaliditetom koju je silovao komšija. Počinilac je starešina u ženskom selu. Ratna kaže da je ženi tokom silovanja polomljen kuk, da je traumatizovana i da proživljava tešku depresiju. Policija je prikupila dokaze i žena je odvedena na lekarske preglede radi utvrđivanja povreda.
– Ali, policija je procenila da njena priča nije dosledna i da nema dovoljno dokaza da se počinilac uhapsi. Na kraju je policija zahtevala od ženine porodice da se izvini komšiji zbog klevete.
Ratna i druge aktivistkinje za ženska prava apeluju na zajednicu i policiju da slučajeve posmatraju iz perspektive žrtava silovanja, posebno u slučajevima kada su žrtve žene s invaliditetom.
– Neophodno je da se način razmišljanja promeni kod svih. Ne smemo na osobe s invaliditetom gledati kao na ‘manje važne’, niti kao na ljude za koje se ne vredi boriti.
Prema važećim zakonima u Indoneziji, žrtve seksualnog zlostavljanja nemaju pravo na bilo kakvu pomoć države. Žrtve seksualnog nasilja, uključujući i žene i decu s invaliditetom, moraju samostalno plaćati pravne takse ako se odluče da pokrenu postupak, a ujedno snose i sve troškove tretmana i oporavka.
Aktivisti za ljudska prava su se oglasili, ističući da je nacrt zakona o iskorenjavanju seksualnog nasilja presudan da bi se žrtvama seksualnog nasilja obezbedila adekvatna zaštita i podrška.
Gemma Holliani Cahya
https://www.thejakartapost.com
