Prema novom istraživanju sprovedenom u Velikoj Britaniji, jedna od posledica karantina je povećanje stope suicidnih misli. Istraživanje je sproveo Univerzitet u Glazgovu, a potvrđeno je da su određene grupe pod povećanim rizikom, uključujući žene i mlade ljude.
Publikacija detaljno ispituje kako su se odrasli Britanci nosili sa prvim nedeljama karantina, kad su dobili strogo naređenje da ostanu kod kuće. Istraživanje navodi da su restriktivne mere, među kojima je i karantin, neophodne radi zaštite opšte populacije, ali upozorava na to da ujedno imaju dubok i dugotrajan uticaj na mentalno zdravlje. Istraživanje je objavljeno u Britanskom psihijatrijskom žurnalu (British Journal of Psychiatry) i prati tri vremenska bloka od 31. marta do 11. maja.
Istraživanjem je obuhvaćeno preko 3000 odraslih Britanaca, a razmatran je spektar faktora mentalnog zdravlja, među kojima su depresija, usamljenost, pokušaji samoubistva, samopovređivanje.
Jezivi porast
Istraživanje je pokazalo porast suicidnih misli sa 8% na 10%, a kod mladih uzrasta od 18 do 29 godina taj porast je još veći, od 12,5% do 14%. Iako je reč o relativno malim povećanjima, ona su značajna jer su se ispoljila u kratkom vremenskom periodu.
– Većina ljudi nije prijavila suicidne misli, ali taj jezivi porast u veoma kratkom vremenskom roku jeste zabrinjavajući – kaže profesor Rori O’Konor sa Univerziteta u Glazgovu. – Stepen anskioznosti je smanjen tokom istog vremenskog perioda, ali to se odnosi na prošlost. Suicidne misli tiču se pogleda u budućnost. Vreme društvene i ekonomske neizvenosti usled kovida-19 može prouzrokovati osećaj beznadežnosti kod ljudi. Ipak, trenutno nema dokaza da se stopa suicida povećava.
Jedan od četvoro učesnika istraživanja ima iskustvo umerenih simptoma depresije.
Mladi ljudi, žene, pojedinci iz socijalno ugroženih sredina i oni koji već imaju izazove na planu mentalnog zdravlja bili su pod najvećim uticajem tokom početne faze karantina.
Borba sa rutinom
Jedan od učesnika istraživanja, Tomas Nevil (29), dobio je dijagnozu post-traumatskog stresnog poremećaja kao tinejdžer, nakon što mu je umro otac. Kada su proglašena stroga pravila i mere zaštite od širenja korona virusa, njegova dnevna rutina pala je u vodu.
– U početku sam bio smiren, jer više nisam morao da izlazim iz zone komfora – kaže. – Prepune sale za sastanke i predavanja koje su mi stvarale panične napade i anksioznost više nisu bile deo mog života. Ali ta novina se veoma brzo potrošila i smetao mi je izostanak rutine. Raspoloženje mi se pokvarilo i ponovo sam postao anksiozan.
– Trebalo mi je dosta vremena da ponovo počnem da se viđam s ljudima nakon što je prošao strah od širenja virusa, a primetio sam da sada više oklevam i nerado se viđam sa drugima, za razliku od vremena pre restrikcija. Brine me da će mi još jedan period karantina pogoršati anksioznost i prouzrokovati novi pad raspoloženja.
Kontakt sa onima kojima je potrebna podrška
Učesnici istraživanja praćeni su tokom pandemije, a rezultati će biti objavljeni u toku narednih meseci.
– Istraživanje promena na planu mentalnog zdravlja i blagostanja presudno je za bolje razumevanje izazova sa kojima se ljudi suočavaju – kaže profesor O’Konor. – Možemo da formulišemo ciljane mere i intervencije za one kojima je to najpotrebnije, kao i da budemo pripremljeni za budućnost.
Dok se milioni ljudi širom Velike Britanije vraćaju strogim merama, humanitarne organizacije najavljuju da će ova zima biti posebno izazovna.
– Nema sumnje da će pandemija ostaviti trajan uticaj na mentalno zdravlje. Zabrinuti smo za posledice kakve mogu izazvati gubici posla – kaže Džagi Morisej iz organizacij Smaritans, koja je finansirala istraživanje. – Od ključnog je značaja da se brinemo o mentalnom zdravlju. Kao i tokom prvog talasa, treba da nastavimo da budemo u kontaktu sa ljudima koji su pod najvećim rizikom.
Sva četiri zdravstvena departmana u Velikoj Britaniji tvrde da su uspostavljene mere za upravljanje uticajem pandemije na mentalno zdravlje ljudi. U Engleskoj su službe za mentalno zdravlje (u okviru nacionalne zdravstvene službe) prilagođene da pružaju dodatnu podršku, kao što su onlajn zakazivanja i tretmani, a više od 10 miliona funti obezbeđeno je humanitarnim organizacijama koje se bave mentalnim zdravljem. Vels je imenovao ministra za mentalno zdravlje, a Škotska i Severna Irska pokrenule su akcione planove za mentalno zdravlje.
