Nošenje trake, narukvice ili bedža sa suncokretima diskretno ukazuje ljudima iz okruženja, osoblju, kolegama, zdravstvenim profesionalcima, da je nekome potrebna dodatna podrška ili malo više vremena. Suncokret kao znak nevidljivog invaliditeta upotrebljava se od 2016. godine, a do danas je prihvaćen i prepoznatljiv na većini aerodroma i mesta na kojima se održavaju javni događaji u Velikoj Britaniji, u mnogim supermarketima, na železničkim i autobuskim stanicama, na mestima za razonodu, u zdravstvenim centrima, u policijskim i vatrogasnim stanicama, a sve je veći broj malih preduzeća i organizacija koje prepoznaju suncokret. Zapravo, traka sa suncokretima koristi se bilo gde, na svim mestima okupljanja i susreta.
Kako je sve počelo?
Traka sa suncokretima osmišljena je 2016. godine, kada su se na aerodromu Gatwick u Londonu zapitali: – Kako možemo prepoznati da neko od naših putnika možda ima invaliditet koji nije očigledan? Privatna britanska kompanija osmislila je zelenu traku sa jednostavnim printom suncokreta – suptilan, ali vidljiv znak koji omogućuje osoblju da prepozna da je osobi koja nosi traku (ili nekome ko putuje sa njom) potrebna dodatna podrška, više vremena ili asistencija za snalaženje na aerodromu.
Pozitivne reakcije na suncokret doprinele su osvešćivanju izazova sa kojima se suočavaju deca i odrasle osobe koje žive sa nevidljivim invaliditetima. Traka sa suncokretima je u sve široj upotrebi i olakšava njihovo svakodnevno funkcionisanje.
Zašto suncokret?
Bez vizualnog znaka, drugima je teško da identifikuju, prepoznaju i razumeju svakodnevne izazove s kojima se suočavaju osobe sa nevidljivim invaliditetima. Znak je trebalo da bude jasno vidljiv sa distance, svojstven, radostan i dinamičan. Suncokret je odabran jer ukazuje na sreću, pozitivnost, snagu i rast, samopouzdanje. To je univerzalno prepoznatljiv cvet, a ujedno je i rodno neutralan. Traka sa suncokretima omogućuje svakome ko ima nevidljivi invaliditet da ga obelodani, onda kada smatra da je to potrebno.
Iskustva sa suncokretom
– Imam nekoliko nevidljivih invaliditeta. Loše se orijentišem u prostoru, u gužvama i na bučnim mestima, kao što je železnička stanica, imam napade anksioznosti, lako se izgubim. U prevozu mi često govore: – Ti si mlada zdrava žena, zašto nekome ne oslobodiš mesto? Najlakše mi je da im pokažem traku sa suncokretima.
Dejzi
– Svet treba da se promeni prema porodicama kao što je naša, a suncokret je korak ka tome. Ne možemo promeniti Rajanov svet, ali možemo promeniti svet u kome živimo da bismo mu pomogli.
Maria, majka dečaka Rajana koji ima autizam
– Imam izazove sa socijalizacijom, postajem anksiozna u razgovorima, neprijatno mi je u kupovini i u javnom prevozu. Kad nosim traku, sve je dosta fleksibilnije i sa manje stresa, imam osećaj da me ljudi bolje razumeju.
Medi
– Otkako sam izgubila vid, najviše me frustrira što stalno moram da se opravdavam, jer nekoga nisam videla. Traku sa suncokretima testirala sam u jednoj od najstresnijih situacija, na aerodromu, i dobila sam svu podršku koja mi je bila potrebna. Suncokret je sada svuda prepoznatljiv, nekada me ljudi u marketu pitaju da li mi je potrebna pomoć. Kažem: – Ne, ali hvala. Obratiću se ako bude potrebno.
Džuli