Snalaženje na aerodromu, u lavirintu hodnika, sa beskrajnim pokretnim stepenicama i bezbrojnim kapijama, nikada nije jednostavno. Još je komlikovanije za slepe i slabovide osobe.
To je izazov s kojim se često suočava Chieko Asakawa, informatičarka i istraživačica IBM-a, koja svakog meseca putuje na relaciji SAD – Japan. Ako putuje bez pratnje, oslanja se na podršku osoblja, što ponekad podrazumeva čekanje i narušava joj autonomiju. Tragajući za boljim rešenjem, osmislila je robotizovani kofer koji joj asistira da bezbedno i lako stigne do odredišta.
Opskrbljen kamerama i senzorima, kofer koristi veštačku inteligenciju da mapira sredinu, izračuna udaljenost između korisnika i pokretnih i nepokretnih objekata. Putem mobilne aplikacije, koferu se zadaje traženo odredište, a uređaj potom planira rutu kretanja i usmerava korisnika putem vibracije na ručki.
U kofer je ugrađena i tehnologija za prepoznavanje lica, pa može obavestiti korisnika ako je neko poznat u blizini. Takođe može da označi prodavnice i druga bitna mesta u okolini, na koja po potrebi upućuje korisnika.
Ovaj uređaj se razvija od 2017. godini, u saradnji IBM-a, drugih japanskih kompanija i Univerziteta Carnegie Mellon iz Pensilvanije, na kome Asakawa radi u okviru Instituta za robotiku.
Asakawa kaže da se nada da će se kofer komercijalizovati, a planirano je da bude testiran na aerodromima, u tržnim centrima i drugim javnim prostorima. Trenutna verzija je prepuna tehnologije, pa u koferu nema mesta za odeću, što bi trebalo da se promeni u budućnosti.
Asakawa je kao dete imala snove o Olimpijadi, obožavala je trčanje, a onda je u jedanaestoj godini doživela nezgodu na plivanju i počela je postepeno da gubi vid. Slepa je od svoje četrnaeste godine. U odraslom dobu posvetila se razvoju tehnologije pristupačnosti. Među njenim izumima su aDesigner, namenjen dizajnerima za izradu pristupačnijih sajtova, kao i IBM Home Page Reader, prvi glasovni pretraživač za slepe i slabovide. Asakawa je višestruko nagrađivana za svoj rad i dobila je mesto u Dvorani slavnih izumitelja Amerike.
– Ako putujem sama, nikada nisam opuštena – rekla je. – Uvek razmišljam o tome kako mi tehnologija može pomoći da putujem lakše, brže i prijatnije.
Kofer ima druge aplikacije koje slepima i slabovidima omogućuju da se orijentišu u gradovima, a tehnologija raspoznavanja objekata može se upotrebiti za raspoznavanje boja, što je od koristi pri kupovini odeće. Njegov najveći benefit možda je u tome što dopušta korisniku da mentalnu energiju posveti drugim stvarima.
– Slepi obično koriste beli štap ili psa vodiča. Dok koristimo pomagala za kretanje, uvek moramo da obraćamo pažnju na svet koji nas okružuje – kaže Asakawa. – Kako nam kofer osigurava svest o prostoru, slobodni smo da se posvetimo drugim stvarima: da odgovorimo na telefonski poziv, da slušamo ptice, da sanjarimo. Javni prostori postaju prostori u kojima možemo da uživamo, umesto da samo mislimo na navigaciju. Slepim osobama će to otvoriti mnoga vrata, jer ćemo samostalno moći da odemo bilo gde.
Ona predviđa da će se tehnologija prirodno razvijati, u smeru manjih, lakših i moćnijih komponenti.
– Bez nove tehnologije, ne možemo izgraditi inkluzivnije društvo. Pametni kofer je odličan primer kako tehnologija menja živote ljudi sa senzornim invaliditetom.
