Međunarodni principi i smernice o pristupu pravdi za osobe s invaliditetom, osmišljeni pod rukovodstvom specijalne izvestiteljke Ujedinjenih nacija za prava osoba s invaliditetom, Catalin Devandas Aguilar, čvrsto su ukorenjeni u Konvenciji o pravima osoba s invaliditetom i pružaju sveobuhvatne smernice i praktična uputstva o tome kako osobama s invaliditetom obezbediti ravnopravan pristup pravdi.
Kako navodi visoki komisionar Ujedinjenih nacija za ljudska prava, Michelle Bachelet, osobe s invaliditetom predugo nailaze na ignorisanje, zanemarivanje, nerazumevanje i uskraćivanje prava. Zakoni, procedure i prakse neprekidno diskriminišu osobe s invaliditetom, a pravosudni sistem ima ključnu ulogu u prevenciji takvih ishoda i obezbeđivanju efektivnog obeštećenja, naročito ako ishod proizilazi iz nepravičnih zakona.
Zagarantovan pristup pravdi neophodan je u demokratskom upravljanju i vladavini zakona, kao i u borbi protiv nejednakosti i isključivanja. Principi i smernice biće od koristi pravosudnim akterima, nacionalnim institucijama za ljudska prava i civilnom društvu, uključujući i organizacije osoba sa invaliditetom. Pored toga, smernice pružaju okvir za inkluziju i učešće osoba s invaliditetom u u različitim ulogama u okviru sprovođenja pravde (sudije, porotnici, svedoci) kao demokratski imperativ koji odražava sve društvene aspekte, odnosno, oblikuje društvo u kome živimo.
Trebalo bi da svi, na ravnopravnoj osnovi, uživaju pravo jednakosti pred zakonom, jednaku zakonsku zaštitu, pravično rešavanje sporova i pravo da budu saslušani. Države moraju osigurati jednak pristup pravdi svim osobama s invaliditetom, obezbeđujući neophodnu podršku i pristupačne usluge uz uvažavanje rodne i starosne različitosti. Međunarodni principi i smernice o pristupu pravdi za osobe s invaliditetom osmišljeni su kao alatka za asistenciju državama i drugim akterima u kreiranju, prilagođavanju i primeni pravosudnog sistema koji omogućuje jednak pristup pravdi za sve osobe s invaliditetom, bez obzira na njihovu ulogu u sudskom procesu, u skladu sa Konvencijom za prava osoba s invaliditetom.
Iako je pristup pravdi temelj ostvarivanja svih ljudskih prava, mnogobrojne barijere onemogućuju osobama s invaliditetom da na jednakim osnovama pristupe pravdi. Među vodećim barijerama su ograničenja poslovne sposobnosti; arhitektonska nepristupačnost sudovima, policijskim stanicama i drugim institucijama; nedostatak pristupačnog prevoza; prepreke u pristupu pravnoj pomoći i zastupanju; nedostatak informacija u pristupačnim formatima; snishodljivi ili negativni stavovi koji preispituju sposobnost osoba s invaliditetom da učestvuju u svim fazama sprovođenja pravde; nedostatak obuka za profesionalce zaposlene u pravosuđu. U pravosudnom sisitemu osobe s invaliditetom često se obezvređuju, smatra se da u sudskim procesima ne mogu ostvariti korist ili da čak mogu biti povređeni postupcima zaštite koji važe za sve druge građane. Čak i osnovna prava, poput prava na ćutanje i pretpostavke nevinosti, mogu im se direktno zakonski uskratiti ili indirektno, putem ustaljenih praksi. Rizici su ekstremni, npr. lažna priznanja, pogrešne presude ili protivpravno lišavanje slobode.
Pravosudni sistem odraz je vrednosnog sistema društva. U interakciji sa pravosudnim sistemom i službenicima koji ga sprovode, svako se može suočiti sa pojedinačnim ili sistemskim predrasudama, rasizmom i nejednakostima po različitim osnovama. Iako se intersekcijski faktori ne mogu raščlaniti, već ih treba osporiti u celosti, Principi i smernice ističu nejednak pristup pravdi kao posledicu predrasuda, stigme i nerazumevanja osoba s invaliditetom od strane službenika pravosudnog sistema. Pogrešne presude mogu proizaći iz lažnih priznanja, pogrešne identifikacije i službenog kršenja zakona kao rezultata prinude i nedostatka informacija i razumevanja od strane osoba s invaliditetom. Struktura sudnica, administrativni jezik i praksa pravnih postupaka otuđuju sve koji nisu upoznati sa njima, a arhitektonske i druge barijere pogoršavaju takvo otuđenje u iskustvima osoba s invaliditetom. Neko možda neće biti svestan ili neće razumeti posledice zakonskih koraka, potcenjujući značaj pravovremene akcije. Osobe s invaliditetom su pod rizikom da se njihova svedočenja diskredituju, čime se obezbeđuje da počinioci krivičnih dela protiv osoba s invaliditetom prolaze nekažnjeno.
Principi i smernice ne daju detaljan opis određenog pravosudnog sistema, nego na osnovu realnih iskustava iznose opšteprihvaćene dobre prakse, garantujući jednak pristup pravdi, bez diskriminacije, u skladu sa odredbama Konvencije. U sprovođenju Principa, države treba da budu svesne da se bave višestrukom i intersekcijskom diskriminacijom u pristupu pravdi. Ujedno je važno da, ispunjavajući obaveze prema Konvenciji, države aktivno uključuju osobe s invaliditetom i njihove reprezentativne organizacije.
Catalina Devandas Aguilar, specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za prava osoba s invaliditetom
10 principa
- Sve osobe s invaliditetom imaju poslovnu sposobnost, u skladu sa tim, nikome ne može biti uskraćen pristup pravdi na osnovu invaliditeta.
- Objekti i usluge moraju biti univerzalno pristupačni kako bi se osigurao jednak pristup pravdi, bez diskriminacije osoba s invaliditetom.
- Osobe s invaliditetom, uključujući i decu s invaliditetom, imaju pravi na odgovarajuća proceduralna prilagođavanja.
- Osobe s invaliditetom imaju pravo na blagovremeni pristup pravnim obaveštenjima i informacijama, na ravnopravnoj osnovi sa drugima.
- Osobe s invaliditetom imaju pravo na sve proceduralne mere zaštite priznate u međunarodnom pravu, a države moraju da obezbede potrebna prilagođavanja tokom redovnih postupaka.
- Osobe s invaliditetom imaju pravo na besplatnu ili pristupačnu pravnu pomoć.
- Osobe s invaliditetom imaju pravo da učestvuju u sprovođenju pavde na jednakoj osnovi sa drugima.
- Osobe s invaliditetom imaju pravo na ulaganje žalbe i pokretanje pravnog postupka koji se odnosi na kršenje ljudskih prava, a njihove žalbe moraju se ispitati, uz obezbeđivanje efikasnog pravnog leka.
- Efikasni i strogi mehanizmi praćenja imaju ključnu ulogu u podržavanju jednakog pristupa pravdi osobama s invaliditetom.
- Svim zaposlenima u pravosudnom sistemu mora biti omogućen rad na podizanju svesti, kao i programi obuke koji se bave pravima osoba s invaliditetom, posebno u kontekstu pristupa pravdi.
International Principles and Guidelines on Access to Justice for Persons with Disabilities
