Nevidljivi invaliditet je zajednički termin za širok spektar stanja, među kojima su mentalna stanja, dijabetes, fibromialgija, epilepsija, hronične bolesti i mnoge druge. Najčešće su to stanja čiji simptomi nisu vidljivi na telu. Iskustva života sa nevidljivim invaliditetom su različita i individualna, ali je činjenica da se većina osoba suočava sa stigmom, diskriminacijom i nerazumevanjem.
Nevidljivi invaliditet podjednako je stvaran kao i vidljivi
Ako invaliditet nije vidljiv, to ne znači da ne utiče na nečiju svakodnevicu i način života.
– Kad govorim o svom vidljivom invaliditetu, ljudi su obično saosećajni i brižni. Kad govorim o nevidljivim stanjima, suočavam se sa skepticizmom, sumnjama i osudama.
Megan, 22 godine.
Izazov je ostvariti pravo na pristupačno okruženje
Osobe sa nevidljivim invaliditetom često biraju da ne obelodane invaliditet iz straha od stimatizacije, pa ne ostvaruju svoje pravo na pristupačno radno okruženje. Ako neko povremeno koristi pomagala za kretanje, ili druge asistivne tehnologije, to ne znači da inače nema potrebu za pristupačnim okruženjem.
– Ne krećem se često uz pomoć štapa, ali mi je uvek potrebno pristupačno sedište (koje nije na podu) i teško mi je da se zalažem za svoja prava, naročito među nepoznatim ljudima koji bi rekli da „ne izgledam kao da sam bolesna“.
Adrian, 29 godina
Teško je živeti u trenutku
Osobe sa nevidljivim invaliditetom društvo često percepira kao lenje, iako je život sa hroničnim zdravstvenim stanjem iscrpljujući. Bilo da je u pitanju nalet simptoma, depresivna epizoda ili hronični bol – jedan od vodećih uzroka stresa – to zahteva mnoštvo energije.
– Očajnički želim da budem zdrava i prisutna u svim važnim životnim trenucima, ali moje stanje me u tome sprečava. Bilo bi mnogo lakše nositi se s tim, kada bi osobe bez invaliditeta to razumele.
Caitie, 29 godina
Dan bez simptoma ne znači isceljenje
U nekim danima simptomi nevidljivih stanja se ne ispoljavaju, a uz to većina osoba ima neku efektivnu strategiju za upravljanje svojim stanjem.
– Uvek imam posla sa simptomima, bez obzira na to koliko je dan dobar u zdravstvenom smislu. Mogu da se našminkam, da odaberem dobru odeću i da navučem nasmejano lice. Izgledam sjajno, ali se osećam mizerno.
Ariel, 28 godina
Stigma otežava pronalaženje efektivnog tretmana
Nekada je podjednako teško nositi se sa stigmom i diskriminacijom, koliko i sa stanjem samim po sebi.
– Neki ljudi me izbegavaju zbog graničnog poremećaja ličnosti, jer misle da je to beznadežno stanje. Uz odgovarajući tretman i podršku, to je stanje s kojim se prilično dobro može funkcionisati.
Sasha, 29 godina
Netraženi saveti su nepristojni i nisu od koristi
Većina osoba nauči kako da se nosi sa svojim stanjem zahvaljujući izgrađenoj mreži podrške. Davanjem netraženih saveta o tome kako tretirati neko stanje koje niste iskusili, nipodaštavate osobu.
– Kad naručujem hranu ili kad pojedem nešto da bih udovoljio sebi, potpuno sam toga svestan. Verovatno sam to isplanirao, smanjujući unos natrijuma ili proteina životinjskog porekla, tokom dana ili nedelje. Najmanje mi treba da mi neko gleda u tanjir pitajući: – Nije li to loše za tvoje zdravlje?
Matt, 40 godina
Nevidljiva stanja mogu biti nepredvidiva
Osobe s nevidljivim invaliditetima obično nauče da izbegavaju određene okidače iz okruženja koji bi mogli da im pogoršaju stanje. Ali je nemoguće sve predvideti. Nepredvidivost stanja nekada otežava planiranje svakodnevnih aktivnosti.
– Čak i kada se osećam sasvim dobro, moram da imam na umu da bi neki simptom mogao da se ispolji sledećeg meseca, sledeće nedelje ili već ovog popodneva. Ne znam kakve će mi sposobnosti biti iz dana u dan, što utiče i na one dane kada se osećam dobro. Jedino što mogu jeste da budem zahvalna za dobre dane, da ne okrivljujem sebe previše i da prihvatim neizvesnost svega.
Jo, 26 godina
Osobe s nevidljivim invaliditetom mogu da vode ispunjen život
Iako život s nevidljivim invaliditetom predstavlja set jedinstvenih izazova, dobra mreža podrške, pouzdani zdravstveni stručnjaci i tretmani omogućuju upravljanje tim stanjima.
– Ostvarivanje životnih ciljeva, karijera i porodica, sve je to moguće. Vodimo živote vredne življenja.
Ortiz, 38 godina
