Povodom novogodišnje izložbe fascinatora Sonje Simeonović, koja je 21. decembra otvorena u Kafe-galeriji Frida Kalo, od Sonje saznajemo sve što se može saznati o fascinatorima, njihovoj ulozi i esenciji koja se krije iza potrebe za ukrašavanjem. Od kada postoje fascinatori, kako su nastajali, nestajali i vraćali se, kako i iz kakvih pobuda da ih nosite danas? Ako bismo za smislom mode i dizajna tragali kroz Sonjin rad, onda uloga mode nije u tome da insistira na trendovima, nego da podstiče otkrivanje sopstvenog stila. Za Sonju su fascinatori izraz slobode: da budeš ono što jesi, da to istakneš, da se usudiš da voliš svoju različitost.
Da krenemo od kratkog pojmovnika: fascinator, koktel šešir, šešir? Šta su osnovne razlike i kakve su korelacije među njima?
– Šešir je širok pojam koji se odnosi na pokrivalo za glavu, u rasponu od elegantnih do sportskih formi kakva je kačket, preko vunenih šešira koji štite od hladnoće, šešira za plažu, šeširića za bebe… Fascinator je rajf sa smelim ukrasom koji doprinosi eleganciji i šarmu, a pretežno je namenjen večernjim ili svečanim prilikama. Koktel šeširi ili tokice imaju jasno definisanu formu, u koju svrstavamo i turbanske konstrukcije. Koktel šeširi stoje samostalno, dok fascinatori moraju biti pričvršćeni rajfom, šnalom ili trakom. Fascinator je po svojoj prirodi glamurozan, nema govora o sportskom fascinatoru.
Šta znamo o istoriji fascinatora? Neki izvori preteču fascinatora pronalaze još u praistoriji, u samoj potrebi pećinske žene da kosu ukrasi perom, leptirovim krilom ili listom paprati.
– To ima logike, fascinator po svojoj prirodi jeste izričito dekorativan. U istorijskim zapisima, nastanak i popularizacija fascinatora vezani su za doba Marije Antoanete (17. vek), koja je nosila fascinatore od nojevog perja. U to vreme se u svim razvijenijim evropskim zemljama nose fascinatori, u buržoaskim krugovima. Kod mene se stvari odvijaju u suprotnom smeru, pa tako prvo izradim proizvod, a onda se pozabavim istraživanjem istorije. Sećam se da sam za izradu jednog šešira tražila paunovo pero, a nudili su mi nojevo, što mi je tada bilo čudno: – Šta ću s tim? Boje se nisu uklapale. Istorija fascinatora naknadno mi je razjasnila tu situaciju.
Da razjasnimo poreklo termina: asocijativni tok bi nas naveo na zaključak da je u korenu reči latinsko fascinum (fascinare), što doslovno znači zamađijati, baciti čaroliju, upotrebiti magiju božanstva Fascinusa. Međutim, pravi koren je u reči fastened, što se odnosi na pričvršćivanje marame nalik turbanu.
– Za mene oba objašnjenja imaju smisla. Od mnogih ljudi sam čula da ne znaju šta je fascinator, ali kažu kako je to dobro ime. Govorili su mi da fasciniram fascinatorima. To jeste njihova uloga: da opčine i privuku pažnju. Da bi se to desilo, važno je kako će biti pričvršćeni. Uostalom, dok sam pripremala izložbu, najviše posla sam imala oko prišivanja ukrasa, tako da ne bude klimav nego da čvrsto stoji.
Fascinatori su isključivo dekorativni, nemaju praktičnu ulogu kao što, na primer, šešir može da štiti od sunca.
– Dekorativnost je na prvom mestu. Fascinatore odlikuje elegancija, retki su fascinatori u casual stilu. Imam ih nekoliko i volim da ih nosim, jer oblik tokice ne pristaje mom licu. Ponekad i fascinatori mogu biti praktični, recimo, zauzimaju manje mesta u prtljagu i lakše ih je spakovati nego šešire.
Pošto su ekstravagantni, da li to znači da su fascinatori i restriktivni?
– Naprotiv, mislim da je sloboda imati smelosti da se pojaviš sa fascinatorom. Fascinatori ističu da si drugačija, zato za mene predstavljaju izraz slobode.
Neki istoričari bi se složili s tobom, jer kažu da se povratak fascinatora odigrao u noćnim klubovima tokom sedamdesetih, zato što je lakše plesati sa fascinatorom nego sa velikim šeširom na glavi.
– Da, nakon koktel šešira koji su dominantno zastupljeni od tridesetih do šezdesetih godina, fascinatori se vraćaju u modu sedamdesetih. Za to je zaslužan Filip Trejsi, koga posebno volim i na neki način mi je uzor, jer zaista ume da uradi ludorije na glavi.
Kakve vizualne i psihološke efekte fascinator može da proizvede?
– Zavisi od modela. Ima velikih fascinatora koji mogu da izduže figuru. Zapravo, nisam razmišljala o tome, ali mogu da zamislim ženu kojoj fascinator zamenjuje visoke potpetice. Za mene to ne bi funkcionisalo, ne nosim ni velike zimske šešire jer mi stvaraju efekat pečurke. Uz dobro odabran fascinator obična crna haljina stiče potpuno novi izgled. Pa čak i obična rolka uz fascinator više nije samo rolka, ali treba imati hrabrosti za razvijanje sopstvenog stila da bi se tako nešto iznelo. Fascinator oneobičava, daje utisak kraljevskog i glamuroznog. Na psihološkom nivou izjednačavam ga sa osećajem sigurnosti u sebe. Nije nemoguće, ali teško da će se desiti da se preterano stidljiva žena odluči za fascinator. Igranje modom izmešta nas iz svakodnevice, tako da i fascinator može biti forma eskapizma.
Spomenule smo već Mariju Antoanetu, koja je pored velikog perja nosila i fascinatore u obliku životinja, minijaturnih bašta, a jedan je čak bio urađen po modelu ratnog broda – što zvuči bizarno. Koliko je rizično nositi fascinator, u smislu balansiranja onoga što je šik i jedinstveno, naspram onoga što je apsurdno i bizarno? Gde je granica i kako ti pronalaziš meru u tome?
– Treba pažljivo rukovati fascinatorom, kao, uostalom, i cipelama i nakitom. Lično, nisam ljubitelj perja, a ni bizarnosti u ime umetničkog krika, ali svaka roba ima svog kupca. Radim smele fascinatore, ali onakve kakve bih sama nosila. Rukovodim se isključivo unutrašnjim osećajem.
Imaš li neka pravila dobrog ukusa: kako uskladiti fascinator sa odećom, nakitom, šminkom, frizurom?
– Elegantan fascinator zahteva svedenu odevnu kombinaciju, recimo, jednostavnu crnu haljinu s kojom se ne može pogrešiti, kako je tvrdila Koko Šanel. Isto važi i obrnuto: haljina sa mnogo detalja zahteva sveden ili nikakav fascinator. Kada je u pitanju nakit, kombinacija sa kićankama i velikim minđušama nije baš najsrećnija; male biserne minđuše ili ogrlice, neglamurnozni komadi nakita su dobar izbor. Preporučila bih svedenu šminku koja lepo ističe oči. Lično preferiram hajlajter u svečanim prilikama. Fascinator može da se nosi na ravnu kosu ili na punđu.
Kako odabrati fascinator u skladu sa oblikom lica?
– Nema opštih niti unapred zadatih pravila, što je ujedno razlog zašto nemam onlajn šop, jer šešir se mora probati. Fascinator i šešir je teže kupiti nego kupaći kostim. Ne možeš da pretpostaviš kako ti stoji, moraš ga probati.
Konkretno, u kojim je sve prilikama prikladno nositi fascinator?
– Vreme novogodišnjih praznika je pravo vreme za fascinatore, ali naravno da ni u ovom periodu nisam srela ženu sa fascinatorom u autobusu. Fascinator se nosi na svečanostima, na venčanjima, u svatovima, na proslavama i koktelima. Mlade vole da nose fascinator na venčanju i upravo izrađujem jedan za tu priliku. Biće to beli fascinator sa crnim ukrasom koji treba da se slaže sa crnim rukavicama i hipsterskom venčanicom.
Fascinatori su se nosili nakrivljeni na desno, iz razloga što su žene po pravilu izlazile u pratnji muškarca koji im je stajao s leve strane. Koliko je pravilo desne strane danas aktuelno?
– Fascinatori se u većini slučajeva nose nakrivljeni, mada ima i modela koji mogu da se nose na sredini. Ne mora nužno na desnoj strani. Ljudi na mojim izložbama stavljali su ih kontra: nekima je dobro stajalo da ukras bude napred ili da ga okrenu naopačke.
Koliko dugo si pripremala izložbu fascinatora koja je nedavno otvorena u Fridi?
– Puna tri i po meseca, što je možda najduže od svih do sada pripremljenih izložbi i revija. Sam rad nije bio težak, od trenutka kad su mi stigli materijali, sve je počelo da se odvija glatko. Najteže je bilo odabrati materijale i sačekati da stignu.
Šta ti daje više umetničkog prostora, izrada šešira ili izrada fascinatora?
– Definitivno šešir, jer tek kada ga ukočim, vidim u šta će se pretvoriti, da li će nastati tokica, kačket ili nešto u Sara Kej stilu. Proces je nepredvidiv, zbog čega ranije nisam organizovala tematske izložbe. Kod izrade fascinatora jedino treba odabrati dobar ukras i pričvrstiti ga.
Kako se u tvom radu uopšte odigrao taj prelaz od šešira ka fascinatoru?
– Inspirisao me je materijal koji sam dobila iz Makedonije: prirodna juta koju sam sama farbala otvorila mi je prostor za fascinatore. Nakon toga počela sam da se igram sa drugim materijalima, prvenstveno satenom, a od ukrasa sam koristila bisere, ružice i mašne, ponegde šljokice, retko kad perje.
Po čemu ćeš pamtiti veče otvaranja izložbe?
– Pre svega po dobroj interakciji s publikom. Sve je bilo kao igra. Nije nastajala gužva, a publika se neprestano smenjivala. Kao i obično, svako od posetilaca mogao je da bude model, da isproba fascinatore i da pozira na foto-sešnu. Koliko mogu da procenim, te večeri je sigurno bilo 40 modela, među kojima su žene koje redovno prate moj rad, ali i dosta novih lica, što me uvek dodatno obraduje.
Kakva je uloga muzike na tvojim revijama i izložbama?
– Muzika više poziva na ples nego na neko ukočeno poziranje. Uostalom, sam fascinator je takav po svojoj prirodi, da je na izložbi morala biti disko muzika iz sedamdesetih i osamdesetih.
U sezoni kapa i zimskih šešira, kako komentarišeš današnje stilove na ulicama grada?
– Pred Novu godinu uvek bude kiča. Šta će nam irvasovi rogovi? Ili, još gore, francuske kape sa mrežom, čija popularnost me frustrira. Tržište nekada diktira bizarnost. Ako sam elegantna, neću da nosim kapu i, ako već nosim kapu, kakav je smisao mreže?
Šta bi poručila ženama kojima nedostaje samo trunka ohrabrenja da se osmele da ponesu fascinator ili neki drugi detalj koji bi istakao njihovu autentičnost? Tvojih 5 razloga da to ipak učine?
– Fascinator poziva na ples, ritam i igru. Pruža eleganciju. Običnu haljinu čini upečatljivom. Ističe različitost, dopušta da budete drugačije. Nikada nisam videla dva ista fascinatora, fascinator sam po sebi pruža unikatnost.
Nekoliko stilskih saveta za novogodišnju noć?
– Dobro raspoloženje i dobar detalj koji će tome doprineti. Priušti sebi nešto što će te učiniti srećnom: fascinator, nakit ili haljinu. Za mene će dobitna odevna kombinacija biti haljina bogata šljokicama uz najsvedeniji fascinator od prirodnih materijala. Nosiću haljinu koja je 15 godina stara, ali na nov način.
