– Potrebno mi je da ljudi znaju kako je živeti s autizmom.
Emma Zurcher-Long uspela je to da uradi svojim filmom Neizrečeno, dokumentarcem koji predstavlja njenu tačku gledišta, omogućavajući gledaocima da dožive svet onako kako ga ona doživljava. U dvadeset šest minuta film proširuje shvatanja dajući alternativni pogled na autizam.
Ema je dobila dijagnozu autizma kada je imala dve i po godine. Njena sposobnost da komunicira sa drugima bila je prilično ograničena, sve dok nije otkrila kucanje na tastaturi. Sve što je ostalo neizrečeno do njene desete godine, tada je počelo da se izliva, na strastven, brilijantan, poetičan i humorističan način. Ema pronicljivim pisanjem podriva predrasude, ujedno osporavajući strah i nerazumevanje koji okružuju autizam.
– Imati autizam nije nešto loše. Životi osoba s autizmom imaju vrednost. Tu je radost postojanja, bez obzira na neurološko stanje.
Kao centralni lik u filmu, ona koja priča priču Neizrečenog, Ema pokazuje publici koliko je njen život blistav i dinamičan.
Ideju da se Emina priča prenese na filmsko platno dala je Geneva Peschka, producentkinja Neizrečenog.
– Ema je imala ogroman uticaj na moj život. Često sam bila svedok tome kako se svet odnosi prema Emi i drugima iz zajednice, što mi je otvorilo oči. Znala sam da njena priča može doprineti promeni percepcije. Ali, kao crnkinja, ujedno znam šta znači kada drugi kontrolišu tvoj narativ i koliko zabluda i slomova nastaje kada drugi pretpostavljaju ko smo, šta osećamo i šta nam je potrebno.
Zato je bilo najvažnije da Ema učestvuje u režiranju filma.
Neizrečeno je Emina autentična priča, ispričana njenim rečima i na njen način. Film je moćan podsetnik na lepotu različitosti.
– Neizrečeno nije o meni, niti o nama; tiče se zajednice, čovečanstva i stvaranja trajne promene. Ako je za to potrebno 4, 5 ili 10 godina mog života, onda mudro provodim svoje vreme, rame uz rame sa Emom, usredsređena na nešto zaista važno.
Geneva Peschka
