Sara Geurts ima Ehlers-Danlosov sindrom, retko stanje koje utiče na kolagen i vezivna tkiva kože. U većini slučajeva, sindrom ne stvara vidljive znakove na telu, ali kod Sare nije tako. Koža joj opuštena i smežurana, što čini da izgleda znatno starije, iako ima samo dvadeset osam godina. Otvoreno govori o svom stanju, fotografiše se bez prikrivanja i zalaže se za zdravu sliku tela. Postala je uticajna putem društvenih mreža i uzdrmala je modnu industriju. Zdravstveno stanje joj se vremenom pogoršava i suočava se sa poteškoćama da obezbedi odgovarajuću terapiju.
– Protekle četirti godine su najbolje godine koje sam doživela, jer sam živela pravu i autentičnu sebe. Želim da svi osete ono što ja osećam prema svom telu, bez obzira na okolnosti i situaciju u kojoj su.
Sara je prvo počela da pozira svojoj devojci, koja je fotografkinja, za profil na Instagramu.
– Ona je bila vodeća inspiracija i podrška u svemu što sam radila da zavolim svoje telo i sebe. Bila sam u zaista lošem životnom periodu, imala sam loše navike i bila sam okružena lošim ljudima – sve to je trebalo raščistiti i ona je bila tu da me podrži na tom putu.
Odabrale smo da simptome mog poremećaja upotrebimo kroz fotografiju, kao način za podršku drugima, jer jeEhlers-Danlosov sindrom poznat kao nevidljivo stanje, a ja sam redak slučaj. Mnogo je ljudi koji ne dobijaju odgovarajući tretman, jer lekari naprosto ne vide da sa njima fizički nešto nije u redu. Zato sam odabrala da istupim: – U redu, ja imam nešto što mogu da vam pokažem, da biste videli to stanje. Zašto da to ne upotrebim?
Uobičajeni simptomi Ehlers-Danlosovog sindroma su preterana pokretljivost zglobova i bol, umor, opuštena koža i problemi sa varenjem, ali su tipovi ovog stanja mnogobrojni i različito se manifestuju od osobe do osobe.
– Mojoj koži nedostaje kolagen i zbog toga je tako labava. Primetila sam da mi je koža rastegljiva kad sam imala oko šest-sedam godina, što je u početku bilo zabavno. Sva deca iz komšiluka mislila su kako je to kul. Negde između osme i desete godine sam dobila dijagnozu.
U tinejdžerskom periodu, rastegljiva i naborana koža za Saru je bila sve, samo ne kul.
– Htela sam da se pokrijem, nisam želela da me iko bilo šta pita o tome. Nosila sam farmerke i džempere na trideset stepeni. Odbijala sam da odem na bazen. Znala sam da će ljudi da me gledaju i da se pitaju.
U ranim dvadesetim izgradila je samopouzdanje i, ne samo da je počela da otkriva svoje telo, nego ga je istinski zavolela.
– Vidim koliko je sve bilo toksično tokom srednje škole i kroz sve te godine u kojima nisam volela sebe. Tužno je što sam se sakrivala i što sam bila toliko nesigurna. Napravila sam totalni preokret: sad sam to što jesam; sindrom jeste deo mene, ali ja nisam taj sindrom. I volim svoje telo.
Nesavršenstva nas čine savršenima i to treba slaviti.
