Profesionalci koji rade sa ženama sa invaliditetom trebalo bi da umeju da prepoznaju znake nasilja. Takođe je važno da preispitaju sopstvene stavove i vrednosti kada je reč o rodno zasnovanom nasilju.
Postavljanje pitanja o nasilju
Dešava se da same žene ne budu svesne da to što proživljavaju jeste nasilje i da ne mogu da se povežu sa terminima nasilje, zlostavljanje, silovanje. Zbog toga je važno koristiti konkretne reči: udariti, gurnuti, uraditi nešto sa tvojim telom što nisi želela da uradi. Usredsređenost na opažanje same žene kada se upotrebe reči: neprijatno iskustvo, uplašenost, strah, povređivanje – takođe je veoma važno.
Primeri direktnih pitanja:
- Da li te je neko udario/ gurnuo / uplašio / povredio?
- Primetila sam da imaš modricu na ruci; kako se to desilo?
- Pitala sam se je l’ ti se nešto desilo.
- Jesi li se nekada plašila neke osobe?
- Osećaš li se sigurnom tamo gde sada živiš?
- Da li se osećaš sigurnom kada si sa svojim partnerom?
Ženi neće biti lako da govori o nasilju i potrebno je vreme da bi se razgovor razvio. Stoga nije loše uspostaviti neke okvire od samog početka: koliko vremena imamo na raspolaganju, kada možemo zakazati sledeći susret i slično. Za ženu će biti olakšanje što ne mora da ispriča celu priču na samo jendom razgovoru, nego može da nastavi kasnije. Od ključnog je značaja potvrditi ženi da ono što ona ima da kaže – jeste važno.
Nekada su ženi potrebne informacije o različitim pitanjima – o uslugama centra za socijalni rad, proceduri prijavljivanja slučaja policiji – i potrebno joj je obezbediti podršku u svim tim aktivnostima.
Postavljanje pitanja o seksualnom nasilju
Ovo su pitanja koja je teško postaviti, a još je osetljivije i bolnije odgovarati na njih. Ali je važno proći kroz to i imati jasnu sliku o tome šta je sve žena preživela.
Neka od mogućih pitanja:
- Jesi li nekada bila prinuđena na seks mimo svoje volje?
- Da li si nekada bila primorana na seksualnu radnju koju nisi želela?
Pitanja koje profesionalci treba da postave sami sebi:
- Zbog čega mislim da ova žena nije (bila) izložena nasilju?
- Kako mogu da razgovaram sa njom o svojim zapažanjima?
- Ako postoji razlog da se postavi pitanje o nasilju, kako da to uradim i kako da njoj bude jasno zbog čega to radim?
- Šta je moja odgovornost?
- Da li treba da uputim ženu na neku drugu organizaciju? Ako da, koja je to organizacija?
Znaci koji ukazuju na izloženost nasilju
Ponekad osobe s kojima žena dolazi u kontakt primećuju da je moguće da je izložena nasilju. Često, ipak, nema jasnih znakova ili ti znakovi ukazuju na nešto drugo. Neki simptomi se mogu preklapati sa karakteristikama invaliditeta. Važno je prikupiti sve dokaze dok se ne ispolji jasna slika o ženinoj situaciji.
Fizičke povrede:
- modrice, crvenilo, rane, ogrebotine, opekotine, mesta sa kojih joj je iščupana kosa;
- bolovi (grudi, glava, leđa, trup…);
- pocepana ili izgubljena odeća;
- poremećaj spavanja (nesanica, često buđenje, košmari);
- poremećaj ishrane (anoreksija, pothranjenost, prejedanje);
- nagon za povraćanjem, teškoće pri gutanju;
- vrtoglavica, bolovi u stomaku i drugi psihosomatski simptomi;
- ginekološki problemi;
- povrede tokom trudnoće;
- pobačaj.
Emocionalne reakcije
Nasilje može da prouzrokuje kratkoročne ili dugoročne emocionalne simptome. Depresija je jedna od mogućih posledica. Drugi simptomi na planu poljuljanog mentalnog zdravlja su nedostatak samopouzdanja, povlačenje i izolacija. Žena takođe može ispoljavati nasilno ponašanje prema drugima ili prema sebi. Njena reakcija na nasilje može voditi ka izbegavanju određenih ljudi, mesta ili fizičkog kontakta. Poteškoće pri učenju i problemi sa koncentracijom takođe su na listi mogućih simptoma. Moguće je da žena s invaliditetom izgubi moć govora, koju je ranije imala.
– Zlostavljao me je dok nisam prestala da razlikujem šta je gore, a šta dole; šta je istina, a šta laž. Osećala sam da mi je za leđima sve vreme. Srce mi je neprekidno lupalo i želela sam da izađem iz sopstvene kože.
Izvor: Looking the Other Way: A Study Guide to Female Victims of Violence with Disabilities
