U Ugandi živi 34.6 miliona ljudi; 51% populacije su žene; 16% osobe s invaliditetom.
Borba za unapređenje prava žena s invaliditetom u Ugandi započeta je devedesetih godina, a krovna organizacija pod nazivom Nacionalna unija žena s invaliditetom Ugande osnovana je 1999. godine. To je jedna od vodećih organizacija koja radi na prikupljanju iskustava žena s invaliditetom i informacija o rodno zasnovanom nasilju i objavljuje izveštaje iz senke. Prenosimo neke od njihovih nalaza iz 2013. godine.
Seksualno nasilje
Među ženama s invaliditetom u Ugandi, nasilju su posebno izložene slepe žene, jer nasilnici pretpostavljaju da žena neće moći da ih identifikuje, niti da ih prijavi, zbog nedostatka dokaza. Žene oštećenog vida često doživljavaju seksualnu eksploataciju od strane muškaraca koji se pretvaraju da im pomažu.
Ednine dve ćerke imaju različite očeve. Otac prvog deteta, koje sada ima šest godina, ubijen je u vojnom okršaju. Otac drugog deteta stideo se da bude u vezi sa slepom ženom, pa je dolazio noću i odlazio ujutro nakon seksa. Kada je ostala trudna, napustio ju je. Edna je otišla u policiju da ga prijavi za zanemarivanje deteta, ali kako nije znala boravište tog čoveka, u policiji su joj rekli da ne mogu ništa da urade. U drugoj trudnoći otkriveno je da ima HIV. Šestogodišnja ćerka redovno je vodi u bolnicu, gde dobija neophodnu terapiju.
Majka sam ćerke sa razvojnim invaliditetom. Ona ima 14 godina. Kad sam je ostavila samu kod kuće i otišla da radim u bašti, muškarac koji se zove Isa Kimuli došao je i silovao ju je. Ćerka mi je ostala trudna. On je zatvoren, ali je imao novca, pa je oslobođen. Pobegao je. Njegova porodica odbija da nam pruži bilo kakvu pomoć. Borimo se da odgojimo dečaka koji sada ima 4 godine.
Među muškarcima u Ugandi uvrežena su verovanja da seks sa ženom koja ima invaliditet može da izleči od HIV-a. Mit je potkrepljen uverenjem da su žene s invaliditetom neseksualne ili da nemaju seksualnih iskustava. Zbog toga muškarci koji žive sa HIV-om ili imaju SIDU stupaju u veze sa ženama s invaliditetom, uz njen pristanak ili uz prisilu, kako bi se izlečili. Žene s invaliditetom su pod većim rizikom od infekcije HIV-om i drugih seksualno prenosivih bolesti.
Gluvoneme žene su stigmatizovane u svojim zajednicama i nazivane pogrdnim imenima zbog otežane komunikacije.
Imam muškarca s kojim ostajem trudna, a on me zanemaruje zbog uticaja sredine. Dođe noću, ja zatrudnim, a on me ostavi me bez ikakve pomoći sa petoro dece koju treba da prehranim.
Znam da jednu gluvonemu devojku seksualno iskorišćavaju, jer ona ne može da pozove u pomoć. Porodica ne zna ko je zlostavlja i brine se o njenoj deci. Možda je zlostavljač neko iz porodice.
Prinudni brakovi
Većina žena i devojaka s invaliditetom ne odlučuje o tome da li će se udati i imati porodicu, već to umesto njih odlučuje porodica. U nekim zajednicama Ugande, žena s invaliditetom daje se kao druga žena pri udaji svoje sestre bez invaliditeta.
Roditelji su me naterali da se udam, jer su hteli da od tog čoveka dobiju krave. On je kasnije doveo drugu ženu koja nije hroma i oterao me je.
Društvo je svesno seksualnog nasilja, ali zakonska regulativa gotovo da ne postoji. Nasilnika najčešće štiti i krije porodica, a ako ga odvedu u policiju, obično ne biva zatvoren. Uvek predlažu pomirenje, ili nekoga proteraju.
Žene oštećenog vida unapred su obespravljene, jer zakonska regulativa Ugande priznaje za dokaz samo ono što je viđeno, ne nešto što se čulo ili osetilo.
Psihičko zlostavljanje
Ako žena stekne invaliditet dok je u braku, najčešće je to povod za razvod i oduzimanje dece.
Zabeležen je slučaj žene koja je izgubila vid u odraslom dobu, nakon što je rodila šestoro dece. Muž se razveo i oduzeo joj decu, tvrdeći da ona ne može da se brine o njima zbog invaliditeta. Proživela je psihičku torturu koja ju je vodila ka suicidu. Uspela je da se poveže sa Nacionalnom unijom žena s invaliditetom i danas je članica parlamenta Ugande.
Prinudno planiranje porodice
Ženama sa intelektualnim invaliditetima, ženama koje imaju epilepsiju i gluvonemim ženama uskraćuju se reproduktivna prava kontraceptivnim sredstvima bez njihovog informisanog pristanka. Na taj način porodice izbegavaju teret potomstva rođenog iz silovanja ili rodbinske veze sa ženama s invaliditetom.
Ekonomska obespravljenost
Ženama s invaliditetom uskraćeno je pravo nasleđivanja imovine na osnovu roda i invaliditeta. Često se dešava da slepe žene, koje vode male biznise, potkradaju članovi porodice pod izgovorom da im pomažu. U drugim slučajevima, plaćaju im se manji iznosi za robu ili im se daje lažni novac.
Muž me je uznemiravao, doveo je drugu ženu, nakon silne borbe da izgradimo dom. Nekoliko nedelja kasnije upala sam u depresiju i odveli su me u bolnicu. Posle šest meseci, muž me je primorao da potpišem dokumenta koja nisam mogla da razumem. Izgubila sam sve, a on je oženio drugu.
Fizičko nasilje
O fizičkom nasilju svedoče žene sa psihosocijalnim poteškoćama. Često ih zlostavljaju roditelji, jer ne razumeju njihova neuravnotežena stanja. Bez obzira na mentalno stanje, žene uvek znaju da li se osećaju loše, znaju kada su lišene slobode pod izgovorom zbrinjavanja ili kada ih odvode kod tradicionalnih vračeva koji ih zlostavljaju i siluju.
U kriznim situacijama, roditelji bi nas vezali pod izgovorom da nas štite. Kad god sam u toj situaciji, osećam da sam u opasnosti i želim da odem negde gde ću dobiti podršku. Ne dopuštaju nam da odlučujemo o bilo čemu. Majka me je vodila kod vrača koji me je seksualno zlostavljao. Kad sam tražila da odem kod tetke, koja zna moju situaciju i odvela bi me u bolnicu, pretukli su me.
Roditelji su me zlostavljali mnogo puta. Vežu me konopcima i odvedu kod vrača koji me seče žiletima, zlostavlja me, sipa mi biljke u oči, nos i usta. Pre nego što su me odveli, tražila sam da mi kupe lekove, ali su odbili. Sada imam HIV.
https://www.ohchr.org/Documents/HRBodies/CRPD/DGD/2013_Submissions/5.NUWDUganda.doc
