Terapija je od vitalnog značaja za proces isceljenja i oporavka od trauma iz detinjstva. Zahteva posvećenost, vreme i mnogo rada.
Preživela sam seksualno zlostavljanje u detinjstvu. Veći deo svog života provela sam ograđujući se od svega što mi se u detinjstvu dogodilo. Pre dve godine doživela sam krizu: sve se vratilo, osećala sam se kao pod direktnim napadom koji me je rasturio.
Od potpuno funkcionalne odrasle osobe pretvorila sam se u nekoga kome su svakodnevne radnje, poput tuširanja, odlaska u nabavku ili pranja veša, na granici sa nemogućim. Iskrena da budem, još uvek ima takvih dana.
Pronašla sam terapeute koje sam viđala jednom nedeljno, narednih godinu i po dana, sa kojima još uvek radim. Otkrila sam neke teške istine o oporavku za koje bih volela da su mi rečene u početnoj fazi terapije. Možda bih tako lakše stala na sopstvene noge.
1. Važno je naći odgovarajućeg terapeuta
Ako ste počeli da radite sa novim terapeutom i ne čini vam se da se stvari odvijaju kako treba, u redu je da porazgovarate sa još nekim. Terapija treba da obezbedi sigurno mesto na kome ćete podeliti neke od najužasavajućih momenata iz svog života. Ako vam nije prijatno sa terapeutom, proces isceljenja i oporavka ne može biti uspešan. Verujte sebi.
2. Izgraditi sigurno mesto nije jednostavno koliko se čini
Kada pronađete terapeuta s kojim možete da se povežete, još uvek treba vremena da izgradite poverenje. Anksioznost je očekivana u početnom stadijumu terapije; delite sopstvenu priču, možda prvi put naglas. Potpuno je očekivano da osećate stid, anksioznost, strah. Zapamtite: terapeut je tu da vam pomogne. Vremenom ćete se osetiti sigurno. Ako do toga ne dođe, vratite se na stavku 1.
3. Terapija je više od sedenja i pričanja sat vremena nedeljno
Terapija je više od slike klijenta koji leži na kauču i terapeuta koji sedi i hvata beleške. Biće izazovnih pitanja zbog kojih ćete se suočiti sa negativnim uverenjima o sebi. Postoje ciljevi koje treba postaviti, raditi na njihovom ostvarivanju i proslaviti postignuće. Treba da savladate neke veštine i da radite domaće zadatke.
4. Razvoj veština i njihovo uvežbavanje teže je nego što mislite
Većina osoba koje su preživele traumu ne zna šta je briga o sebi. Nesvesni toga kako se osećamo i kako da procesuiramo emocije, na neprijatne stimulanse prvenstveno odgovaramo izbegavanjem i potiskivanjem. Teško je naučiti kako da prepoznate okidače i naglašene emocije u vezi sa prošlošću i kako da upravljate njima. Imati disciplinu na planu brige o sebi takođe može biti izazov, jer smo nekada srećni ako uspemo da se istuširamo. Ali, nauči se.
5. Doći će do ponovnog proživljavanja traume, budite spremni na to
Zaista bude najteže pre nego što nam bude bolje. Zato je važna briga o sebi. Sva sećanja, emocije, anksioznost i strah – sve će se pojaviti pred vama i suočićete se sa stvarnošću. Jedini izlaz iz traume vodi kroz nju.
6. Pet faza tugovanja predstavljaju smernice, a ne raspored
Oni koji su preživeli traumu nose u sebi mnogo bola i tuge. Kako je trauma lična, tako je i sa njenim isceljivanjem. Pet faza će se odigravati ne nekim određenim redosledom, za svaki košmar, fleš-bek, okidač, novo sećanje, kao i za svako novo osvešćivanje i povezivanje. Nemojte se držati bilo kakvih očekivanja o tome kako bi trebalo da se odvija žaljenje za izgubljenim ili isceljivanje bola. Budite strpljivi sa sobom, učite o onome ko ste i kako se osećate.
7. Ciklusi tuge su iscrpljujući i tražićete da se vratite u udobnost distanciranja
Dok prolazite kroz faze tugovanja, nikada istim redosledom, ponekad doživljavajući prihvatanje, ponekad se zaglavljujući u besu, poricanju, depresivnim epizodama, može vam ponestati strpljenja prema sebi. Iscrpljeni ste tim vrtlogom emocija i ne znate kako da se saberete. Poželećete da se vratite u udobnost distanciranja, u bestežinsko stanje bez emocionalne svesti. Nemojte podleći tome. Naučite da se nosite s emocijama i vežbajte brigu o sebi – izdržljivost se izgrađuje.
8. Život će vam se svesti na zadobijanje tla pod nogama
Kad se nađete u agoniji mentalne bolesti, tretman i oporavak nisu mala stvar. Utiču na sve aspekte vašeg života. Pričaćete, sećati se, osećati, procesuirati i učiti kako da integrišete taj ogromni i zanemareni deo onoga što jeste, u život koji imate. To će postati obeležje vašeg identiteta, dok se isceljujete. Zaslužuje vašu pažnju; kao što vi zaslužujete isceljenje. Postaćete bolji u otkrivanju radosti i povezanosti. Dajte sebi vremena.
9. Proces će uticati na sve ljude u vašem životu
Muževi, žene, deca, prijatelji, saradnici, kolege. Bilo da im je poznata vaša priča ili ne, nova svest koju razvijate i pojačana senzitivnost koju proživljavate, načiniće neke kolateralne štete. Dok se oni koji vas vole bore da se prilagode vama i vašoj novoj normalnosti, mogu se ispoljiti bes, ozlojeđenost i zbunjenost. Osećaj zanemarivanja može se javiti kod dece, supružnika ili prijatelja koji ne razumeju zašto ste odjednom tužni i povučeni. Komunikacija je neophodna u procesu oporavka i terapeut će vam pomoći u tome.
10. Prihvatanje se ne odnosi samo na čin zlostavljanja, nego i na doživotne posledice koje ono ostavlja
Traume koje proživimo u detinjstvu prouzrokuju promene u mozgu tokom najranijeg i najvažnijeg razvojnog perioda. Promene nastaju kao zaštita detetu, koje ne zna kako da se nosi sa zlostavljanjem. Te fizičke promene imaju psihološke efekte koji se manifestuju u ponašanju i uverenjima o sebi tokom odraslog doba.
11. Terapija zahteva dugoročnu posvećenost, a vreme koje vam je potrebno zavisi od vas
Ne postoje smernice za to gde bi trebalo da budete nakon određenog vremena terapijskog procesa. Procesuiranje zlostavljanja u detinjstvu zahteva vreme. Učićete kako da razumete, kako da se povežete i kako da upravljate emocijama, što zahteva vežbu putem pokušaja i pogrešaka. Prepoznavanje i upravljanje okidačima traži da budete strpljivi prema sebi. Isceljivanje kompleksne traume je posvećenost radu, bez vremenskog ograničenja i očekivanja.
Učenje o tome ko smo i kako se osećamo, razumevanje i prihvatanje posledica zlostavljanja je nešto najhrabrije što možemo da uradimo, kao oni koji su traumu preživeli. To je način da ponovo zadobijemo kontrolu.
