U okviru Nedelje ljudskih prava, Tim Ujedinjenih nacija u Srbiji (OHCHR, UN Women, UNFPA; UNDP, ILO) povodom Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom organizovao je događaj pod nazivom Razgovor sa zajednicom u klubu Dorćol Platz u Beogradu.
U prvom delu događaja održana je panel diskusija o seksualnosti i reproduktivnim pravima žena sa invaliditetom i prezentacija istraživanja o iskustvima žena s invaliditetom u ostvarivanju tih prava, sprovedenog u okviru projekta Autonomija, glas i učešće osoba sa invaliditetom u Srbiji. Panelisti su bili Svjetlana Timotić, liderka Organizacije ... IZ KRUGA – VOJVODINA, koja je doprinela prikupljanju podataka i informacija o iskustvima žena s invaliditetom i Gradimir Zajić, sociolog i istraživač na projektu. Na panelu su predstavljene tri ključne teme: o informisanosti je govorila Marija Vrebalov; o uslovima za seksualno i reproduktivno zdravlje Milesa Milinković, o stavovima prema seksualnosti, braku i porodici Tatjana Stojšić Petković.
Informisanje o seksualnom i reproduktivnom zdravlju je imperativ u narednom periodu u aktivnostima organizacija koje zastupaju prava osoba s invaliditetom. Doprinos obrazovnih ustanova, profesionalaca i savetovališta na planu razvoja zdrave seksualnosti žena sa invaliditetom je zanemarljiv – većina žena sa invaliditetom o seksualnosti saznaje od prijateljica, sestara i drugih žena. Savetodavne ustanove i službe usmerene na unapređenje seksualnog zdravlja žena s invaliditetom ne postoje u većini gradova, ili žene nisu obaveštene o njihovom radu. Smatra se da seksualno i reproduktivno zdravlje pokriva informisanost o tri teme: planiranje porodice, usluge zdravstvene zaštite za majku i dete i prevencija polno-prenosivih bolesti. Prve dve teme odnose se na reproduktivna pitanja, a treća tema izjednačuje seksualno zdravlje sa rizikom od bolesti, iz čega je jasno da se tendencija unapređenja seksualnog zdravlja, paradoksalno, oslanja na seks-negativni koncept. U istom maniru, seksualno zdravlje poistovećeno je sa prevencijom bolesti i redovnim ginekološkim kontrolama. Većina ispitanih žena neodlučna je i neopredeljena po pitanju zadovoljstva zdravstvenim uslugama, kao i o tome da li zdravstveni profesionalci imaju negativan stav prema invalidnosti (i seksualnosti), što je u skladu sa zamagljenim istraživačkim kriterijumima o ovoj temi. O pitanjima braka i rađanja žene s invaliditetom imaju pozitivan stav i većina ispitanih žena ne smatra trudnoću rizikom. Prema proceni većine žena, najveća prepreka je u stavovima društva, koje ne odobrava njihove izbore i odluke na planu seksualnih i reproduktivnih prava. Za mnoge žene s invaliditetom, samostalno odlučivanje o ličnim pitanjima nije zagarantovano pravo. Svaka četvrta ima ograničenu slobodu, a svaka četrnaesta se ništa ne pita o svom braku i porodici. Jedna petina ispitanih žena s invaliditetom ima iskustvo seksualnog nasilja, a najveći broj žena ne zna kome može da se obrati za podršku u tim slučajevima.
Drugi deo događaja predstavljao je priče iz zajednice o ličnim iskustvima osoba s invaliditetom na planu ostvarivanja određenih prava u različitim životnim aspektima (pristup uslugama podrške, obrazovanje, privatnost i porodični život, donošenje odluka…) Govornici su bili:
Stefan Lazarević (osoba sa autizmom) – podrška u donošenju odluka; Jasmina Barać Perović (žena sa fizičkim invaliditetom) – iskustvo roditelja sa invaliditetom; Milesa Milinković (žena sa fizičkim invaliditetom) – pristupačnost kulturnih sadržaja za osobe sa invaliditetom i prikaz osoba sa invaliditetom u umetnosti; Naša kuća – nekoliko korisnika sa intelektualnim invaliditetom u dijalogu o donošenju odluka i pravu na samostalno odlučivanje; Mirela Avdagić – inkluzivno obrazovanje osoba sa invaliditetom.
