Radovi Rejčel Stork Stolc nastaju na presečnim tačkama naizgled nespojivih oblasti: medicine i umetnosti, anatomije i obrade metala, nevidljivih (zdravstvenih) stanja i opipljivih rukotvorina. Rejčel je godinama radila kao medicinska ilustratorka i sarađivala je sa lekarima i hirurzima na izradi vizualnih edukativnih onlajn programa za unapređenje efikasnosti i timskog rada tokom hirurških intervencija. Uvidevši da previše vremena provodi sedeći za kompjuterom i željna stvaranja u realnom svetu, krenula je na časove obrade metala, gde dolazi do tačke preokreta. I dalje vođena strašću da u svemu vidi anatomske oblike, Rejčel počinje da izrađuje nakit i anatomske predmete zasnovane na ličnim iskustvima i pričama o zdravstvenim izazovima, životu sa hroničnim bolestima, gubitku, oporavku, prihvatanju. Anatomski broševi, minđuše, privesci, ogrlice – svaki komad njenog nakita je lični simbol, svojevrsni talisman ili vidljivo sećanje na unutrašnju promenu. Nakit Rejčel Stolc obelodanjuje ono što telo pamti. Njen kreativni rad menja društveni narativ o nevidljivim invaliditetima i hroničnim bolestima, doprinoseći njihovoj destigmatizaciji.
– Nosite svoju unutrašnjost spolja – stoji na ulazu u njenu onlajn prodavnicu pod nazivom Anatomski element. – Ručno izrađujem anatomski nakit i predmete od metala, s ciljem da nevidljivim stanjima dam vizualni glas – kreiram proizvode koji podižu svest, slave put ili odaju počast onome što smo izgubili.
Za Portal o invalidnosti, razgovarali smo sa Rejčel o njenim anatomskim elementima i značenjima iza:
Jesi li u detinjstvu bila naklonjenija umetnosti ili nauci?
– Mislim da se radilo o jakoj mešavini i jednog i drugog. Majka mi je bila nastavnica likovnog, pa me je podučavala od malena, a ujedno sam bila veoma zainteresovana da otkrivam prirodu i da pravim eksperimente. Moje sveske iz laboratorijskih vežbi uvek su bile dobro ispisane i ilustrovane. Znala sam da treba da pronađem zanimanje koje će na neki način da kombinuje i jedno i drugo.
Kako bi objasnila korelaciju između umetnosti i medicine? Gde su glavne veze i kako si ih otkrila?
– Telo je samo po sebi umetničko delo i dok sam učila anatomiju u školi, otkrila sam da je crtanje najbolji način da nešto naučim. Ilustrujući telesne procese i funkcije, mogla sam bolje da ih vizualizujem i da ih urežem u pamćenje. Kada se kroz umetnost saopštava naučni ili medicinski sadržaj, to može da angažuje mnoštvo različitih ljudi.
Šta te je podstaklo da počneš da izrađuješ medicinske skulpture, predmete i nakit?
– Radila sam u dečjoj bolnici gde sam provodila sate i sate buljeći u monitor. Želela sam da počnem da učim nešto potpuno novo. Krenula sam na časove obrade metala i to me je odvojilo od monitora, omogućivši mi da sopstvenim rukama stvorim nešto opipljivo. Moja dva sveta sudarila su se na najbolji mogući način kada sam od metala počela da pravim anatomske oblike. Tokom odrastanja nisam naročito nosila nakit, pa mi izrada modnih predmeta nije bila jača strana. Kako sam učila sve više tehnika, postavljala sam sebi izazove da izrađujem veće stvari kao što su skulpture, relikvije i upotrebni predmeti.
Sećaš li se prvog oblika koji si ikada napravila?
– Na prvom času obrade metala rekli su nam da počnemo sa jednostavnim oblicima. Većina polaznika odabrala je krugove, zvezde ili srca. Ja sam odabrala anatomsko srce – isekla sam slojeve i povezala ih nitnama u ogrlicu. Još uvek je imam.
Imaš li omiljeni komad nakita ili najinspirativniji predmet napravljen po porudžbini? Ispričaj nam priču koja je u pozadini toga.
– Imam ih mnogo! Jedna od najinspirativnijih priča pristigla je od žene koja je nedavno dobila obeshrabrujuću dijagnozu. Tražila je da joj napravim srebrnu ogrlicu u anatomskom obliku creva, ne da bi je nosila, nego da bude upotrebljena kao daritva. Trebalo je da operiše karcinom i tražila je da uz ogrlicu spakujem njenu poruku i da taj paket pošaljem u Grčku, da ga stave u Asklepijev hram, hram grčkog božanstva medicine. Ogrlicu sam napravila s takvom lakoćom i preciznošću, kao nijedan predmet do tada. Pratila sam njena uputstva, poslala paket u Grčku i obavestila je da je sve obavljeno. Javila mi se godinu dana kasnije. Nakon operacije i hemoterapije, karcinom je nestao! Prevazišla je sva očekivanja i zahvalila mi je što sam doprinela njenom oporavku. Volim što moj rad može da donese utehu onima kojima je potrebna i što može da bude deo nečega što je veće i drugačije od mene.
Kako bi objasnila šta je talisman nekome ko nikada nije čuo za to?
– Talisman je predmet za koji se smatra da donosi zaštitu ili dobri sreću onome ko ga poseduje ili nosi. U mom radu, vlasnikov sistem uverenja je ono što uliva moć u predmet. Svaki predmet izrađujem ručno i uvek nastojim da zadržim pozitivno stanje uma dok stvaram, da ne bih prenela ništa negativno na sam predmet.
Kako se odvija kreativni proces izrade nakita? Koje materijale i tehnike upotrebljavaš?
– Pre nego što počnem sa izradom, sprovedem istraživanje, kako bih bila sigurna da je oblik koji pravim anatomski tačan (koliko god je moguće). Svaki komad je ilustrativan, a koristim slojeve ručno sečenog metala da dočaram dubinu i dimenzije. Mnoge od medicinskih ilustracija radila sam u fotošopu, u višeslojnim crtežima i nijansiranjima. Dok izrađujem komad nakita, o svakom sloju metala razmišljam kao o lejeru u fotošopu. Koristim patinu kao što bih koristila ugljenu prašinu za senčenje. Olovkom izrađujem detalje, linije različite debljine, kao i pokret. Koristim bakar, mesing i srebro. Ručno sečem ili graviram svaki detalj.
U kom trenutku je hobi prerastao u posao?
– Nakon nekoliko časova obrade metala, imala sam popriličnu kolekciju predmeta. Otvorila sam onlajn prodavnicu na Etsiju, da probam da zaradim nešto novca kojim ću nastaviti da plaćam časove. Iskreno, nisam o tome razmišljala kao o poslu, dok zahtevi za predmete po porudžbini nisu počeli da stižu jedan za drugim, prilično redovno. Po preporuci jednog od kolega, prijavila sam se za prvi umetnički sajam i Anatomski element je rođen.
Kako si smislila ime (Anatomski element)?
– Htela sam ime koje će odgovarati svim vrstama umetnosti, bilo da je u pitanju nakit, metalna skulptura, ilustracija. Volim da pronalazim anatomske elemente u svemu, tako da se to ime izrodilo sasvim prirodno.
Šta je najpopularnije u tvojoj onlajn prodavnici i zbog čega?
– Popularnost predmeta varira. Minđuše u obliku materice tražene su u poslednje vreme, a sve što ima veze sa plućima i srcem uvek je popularno, jer je najviše ljudi koji mogu da se povežu s tim organima. Pluća mogu da predstavljaju instruktore joge, muzičare, pevače, ili one koji imaju disajne probleme prouzrokovane bolešću poput cistične fibroze.
Zbog društvene stigmatizacije, mnogi ljudi ulažu napor da drže u tajnosti nevidljivi invaliditet ili bolest. Kada nevidljivo postane vidljivo, šta se zapravo desi na nivou psihe?
– Mislim da to može biti jedna od dve stvari: veliki strah ili veliko olakšanje. Zastrašujuće je biti ranjiv i otvoren po pitanju bolesti koja nas ili naše bližnje čini drugačijima. S druge strane, ne moramo više da se krijemo niti da se pretvaramo, možemo da budemo otvoreni, da odgovaramo na pitanja i da edukujemo druge. Većina ljudi koji kupuju moje radove traži suptilan način za započinjanje razgovora i podizanje svesti o nevidljivim bolestima.
Kakve povratne informacije dobijaš od ljudi? Ima li onih koji tvoju umetnost smatraju pomalo strašnom, bizarnom ili grotesknom?
– Moj rad predstavlja najosnovnije anatomske oblike, nema tu ničeg preterano živopisnog niti hiper-realističnog, ali uvek bude nekoliko ljudi koji prođu pored mog štanda na nekom sajmu i kažu: – Odvratno! Obično ljudi cene jedinstvenost i uživaju u edukativnom aspektu koji ide zajedno s tim.
Tvoj savet: Kako da više poštujemo sopstveno telo, bez obzira na sve?
To je nešto s čim se i sama borim! Shvatiti kako da prigrlimo sve ono sa čim se nosimo u životu na planu zdravlja i vitalnosti je put. Odabrala sam da edukujem druge putem deljenja i stvaranja. Ako neko može da ima koristi od onoga što sam naučila iz sopstvenog iskustva ili iz bolesti, želim da podelim šta god mogu. To produbljuje smisao života i daje svrhu nečemu što bi inače bila besmislena poteškoća.
Planovi za dalje?
Volela bih da Anatomski element preraste u posao s punim radnim vremenom. Teško je nositi sve te poslovne uloge, od dizajniranja i izrade predmeta, preko marketinga, do vođenja knjiga i korespondencije. Volim svoj posao u dečjoj bolnici i sve što učim o različitim hirurškim procedurama, ali srcem ću uvek biti uz stvaranje umetnosti.
