Nekada ljudi bivaju okrutni povodom nečijeg izgleda ili uverenja, načina na koji neko govori, hoda ili živi – što nadalje vodi u verbalno ili fizičko nasilje.
Svaki kriminalni akt motivisan neprijateljstvom ili predrasudama zasnovanim na invaliditetu ili percepciji invaliditeta je zločin iz mržnje. Ispoljava se na mnogo načina, od fizičkog nasilja do onlajn uznemiravanja:
- fizički napadi i uvrede, oštećivanje imovine;
- pretnje napadom putem uvredljivih pisama, uznemiravajući i opsceni telefonski pozivi, zastrašivanje, neosnovane i zlonamerne žalbe;
- verbalno nasilje, uvrede i uznemiravanje, uvredljive šale, grafiti ili plakati, preteći gestovi, zlostavljanje u školi ili na radnom mestu.
Prema najnovijim istraživanjima iz Velike Britanije, stopa zločina iz mržnje prema deci s invaliditetom u poslednje dve godine u porastu je za gotovo 150%. Prethodne godine broj prijavljenih incidenata skočio je sa 181 na 450. Velika Britanija ima jedan od najstrožih zakona za sankcionisanje zločina iz mržnje. Porast broja prijava znači da su britanske porodice osnaženije da obelodane slučajeve i da se obrate nadležnima.
Mnoge porodice dece s invaliditetom često se osećaju kao da nemaju prava da odlaze na javna mesta ili da postavljaju fotografije na društvenim mrežama, jer su u strahu da će biti javno osramoćeni ili da će biti izloženi komentarima o tome kako njihovo dete ne može imati kvalitetan život zbog invaliditeta.
Većina porodica dece s invaliditetom suočena je sa sveopštim nedostatkom podrške i negativnom percepcijom invalidnosti opšte populacije. Zločini iz mržnje često ostaju skriveni i neprijavljeni, a deca (sa razvojnim, intelektualnim ili mentalnim) invaliditetom ne prepoznaju zlostavljanje jer je normalizovano.
IZVORI: