Procenjuje se da jedna od sedam osoba živi sa migrenom. Oni koji nemaju migrenu ne mogu da razumeju njen uticaj na svakodnevni život i često trivijalizuju ovo stanje. Jer, to je samo glavobolja, zar ne? Pa, nije.
Migrena je danas prepoznata kao genetski nasledan poremećaj mozga koji prouzrokuje nekoliko neuroloških simptoma, a glavobolja je samo jedan od njih. Napad migrene može izazvati poremećaj vida, povraćanje, nesvesticu i vrtoglavicu. Bol je nekada toliko intenzivan, da vam dođe da udarite glavom o zid. Jedna blogerka sa iskustvom migrene napisala je da bi rađe proživljavala sate porođaja nego jednočasovnu migrenu.
Dve ili tri epizode migrene mesečno rasturaju porodični, društveni i profesionalni život. Svedska zdravstvena organizacija migrenu smatra težim oblikom invaliditeta nego što su paraplegija, angina, reumatoidni artritis ili oštećenje vida.
Samo glavobolja? Ne samo što je to pogrešno shvatanje, nego osnažuje stigmatizaciju osoba koje žive s migrenom i primorane su da to kriju. Pod pritiskom da nastave da rade, preteruju sa upotrebom lekova, što prouzrokuje druga hronična stanja. Organizovanje posla i socijalnog života najčešće predstavlja noćnu moru. Kako najbolji lekovi mogu da odlože napad migrene za dan ili dva, to često vodi u dilemu koja se graniči s agonijom: da li da žrtvujem posao u ime porodice, ili obrnuto?
Procenjuje se da Velika Britanija godišnje gubi 25 miliona radnih dana zbog migrene. Svako bi pomislio da zdravstveno stanje, koje prouzrokuje takav bol i stvara društveni i ekonomski teret, mora da privlači istraživačke fondove. Ne baš. Teško je poverovati da u 21. veku ni dalje ne postoji lek za migrenu. Neki pronađu delimično rešenje u promeni životnog stila. Neki su probali sve – od antidepresiva do jabukovog sirćeta i meditacije – i još uvek traže taj sveti gral među tretmanima.
Dok se ne otkrije univerzalno efektan tretman ili lek za migrenu, otklanjanje stigme i smanjenje stresa koji ide u istom paketu, olakšali bi život osobama s migrenom.
