Boni Džonson iz Majamija, poznata kao Kiten, vodi najposećeniji sajt na kome osobe s invaliditetom u bezbednom i seks-pozitivnom okruženju mogu da ispolje svoju seksulnost, svako u skladu sa sopstvenim seksualnim profilom i preferencijama. Sajt Gimps Gone Wild (GGW), koji je pokrenula pre šesnaest godina, poznat je širom sveta i predstavlja virtualnu zajednicu koja raste. Boni je i sama počela kao model, pa granica između eksploatacije i autentičnog iskaza svakog od modela na njenom sajtu nije nimalo zamagljena. Modeli sami odlučuju o načinima na koje će ispoljiti senzualnost: ležerno, seksi ili eksplicitno, putem fotografija, video zapisa ili drugih formi. Jedini uslov je da se zabavljaju i uživaju u sebi. Model može da bude svako, bez obzira na starosno doba, oblik tela, vrstu invaliditeta, pol, rod i seksualno opredeljenje. Boni ujedno vodi sajt za onlajn prodaju predmeta sa sloganima i humorističnim natpisima o invalidnosti. To je njen duhoviti odgovor svetu koji bulji i postavlja glupa pitanja.
– Društvo se plaši ukrštanja seksualnosti i invalidnosti i, pošto se niko nije dotakao tog koncepta, ja jesam. Neću prestati!
Za Portal o invalidnosti, Boni Džonson o sebi, seksualnim slobodama i pravima osoba s invaliditetom, dotrajalim tabuima, fetišima i devotizmu onlajn i uživo.
Kako bi opisala sebe u jednoj rečenici?
O, bože, da smislim… Ja sam majušna žena sa velikim osećajem za život, koja voli zabavu, voli da živi i da bude pionirka!
Sa kojim izmišljenim likom se identifikuješ?
Hmmmm, nisam nikada razmišljala o tome, nažalost, nema izmišljenih likova koji bi predstavljali malu, žustru i samostalnu ženu s invaliditetom. Nekada sam gledala seriju Kako spasiti Grejs, u kojoj je glavni lik detektivka Grejs, sebi svojstvena, slobodna da živi život bez da brine o tome šta će reći svet. Imala je oko 50 godina, ali je bila vitke građe i jaka, a uživala je u životu kao da je u dvadesetima. Dopadala mi se!
Najčudnije verovanje koje si imala kao dete?
Zahvaljujući svojim bebi-siterkama, u vile sam verovala svega jednu noć. Tokom detinjstva nikada zapravo nisam verovala u magična bića poput uskršnjeg zeke ili Deda Mraza. Oduvek sam bila ateistkinja i, kako sam odrastala, to mi se sve više potvrđivalo.
Nešto što su ti roditelji govorili dok si bila dete, pa si se zarekla da nikada to nećeš ponoviti, a sada ipak uhvatiš sebe kako to isto radiš?
Završi tu prvu pre nego što otvoriš sledeću! Haha!
Kada si najviše u skladu sa sobom?
Kada sam kod kuće, u svom utočištu, ili sa mužem i prijateljima na koktelu.
Ispričaj nam priču koja se krije iza tvog nadimka. Kako si postala Kiten (Mače)?
Kada sam se obrela u svetu modela sa invaliditetom, htela sam da odaberem ime koje će me predstavljati. Volim mačiće, a kako sam veoma sićušna, jednostavno se činilo da se uklapa.
Šta su prednosti, a šta nedostaci tvoje visine?
Prednosti: Slatka sam, barem mi ljudi govore da jesam, a pritom mogu da dohvatim stvari iz uzanih uglova i, ako neko treba da me nosi, nisam teška. Nedostaci: Ne shvataju me ozbiljno, a uz to ne mogu da dohvatim sranja koja stoje visoko.
Kako si došla na ideju da pokreneš sajt za modele s invaliditetom? Zašto si odabrala naziv Gimps Gone Wild (Podivljali bogalji)?
Celog života sam htela da budem seksi. Želela sam da budem model ili igračica. Ali sam dobro znala da to zapravo ne bih mogla da budem. Nikada me nisu smatrali seksi osobom. Sa prijateljima sam raspravljala o tome koliko nas nervira što društvo osobe sa invaliditetom vidi kao detinjaste, slatke, neseksualne ljude koji nisu pogodni za partnerstvo. Naišla sam na sajt na kome su osobe s invaliditetom seksi modeli i pridružila sam im se. Nakon što su me opelješili, odlučila sam da sa prijateljem pokrenem sličan sajt. Razišli smo se, a ja sam unapredila taj sajt i osmislila Gimps Gone Wild (GGW). Kako sam ga preuzela, tako je doživeo uspon! Želela sam prostor na kome osoba s invaliditetom može da se izrazi na seksualan način, bez da bude osuđivana. Gimps Gone Wild je igra rečima. Kako reč gimp (bogalj, šepav, kljakav) ima negativnu konotaciju, htela sam da je povučem, da je posedujem i da napravim od nje nešto zabavno. Sajt Girls Gone Wild (Podivljale devojke) bio je prilično popularan u to vreme i jednostavno sam se nekako povela za tim. Sajt jeste o tome kako biti seksi, ali nisam htela da u tome bude suviše ozbiljnosti, nego da pokažem zabavu i uživanje u svemu.
Najveći izazovi s kojima si se suočila kada si pokrenula taj posao?
Tehničke stvari su bile teške – obavljao ih je moj bivši prijatelj – a kada sam naučila da sve to radim sama, osetila sam se potpuno slobodnom, jer sam imala punu kontrolu i nisam morala ni na koga da se oslanjam. Moj stvarni izazov bila je negativna reakcija koja je u jednakoj meri dolazila od osoba sa i bez invaliditeta. Osobe bez invaliditeta tvrdile su da eksploatišem osobe s invaliditetom, što nas vraća na razlog iz koga sam uopšte pokrenula GGW. Ljudi obično misle da ne razmišljamo svojim glavama i da GGW primorava modele da rade ono što im se kaže. Naprotiv, GGW modelima daje apsolutnu slobodu da se izraze na način koji im odgovara. Ja sam samo avenija u kojoj to rade. Oni mi šalju sadržaj, ja ga postavljam na sajt. Što se tiče negativnih reakcija osoba s invaliditetom, mislili su da pružam usluge fetišistima i devotizam (seksualna privlačnost prema invaliditetu) im je zagorčavao život. Ne razumem takvo razmišljanje, jer smo celog života isključivani i diskriminisani na osnovu invaliditeta, a kada se pojave ljudi koji misle da smo seksi zbog invaliditeta, imamo problem s tim i nikada nismo srećni. Da, ukoliko je neko zainteresovan za osobu samo zbog njenih fizičkih svojstava i ničeg drugog, onda postoji problem, ali većina fetišista na koje sam naišla su obični ljudi kojima je invaliditet seksi i žele da upoznaju osobu u celosti. Primetila sam da osobe s invaliditetom koje imaju problem sa GGW imaju problem sami sa sobom, sa činjenicom da imaju invaliditet, pa ne mogu da dokuče da mi možemo da budemo privlačni i doživljeni kao seksualna bića, kao seksualni odrasli ljudi. Zbog toga se stalno menja politička korektnost termina: danas je problematična reč hendikepiran, sutradan je problematična reč invalid. Po meni je stvar u tome kako je reč upotrebljena; to što je menjamo na svakih deset godina ne menja činjenicu da imamo invaliditet. Treba prihvatiti ko smo i jednostavno živeti život. Život je prekratak da bismo se pecali na svaku reč i brinuli o sitnicama.
Ključne vrednosti kojima se rukovodiš u poslovanju?
Osnovna vrednost sajta GGW je istinsko ispoljavanje, kako bismo pokazali svetu da smo odrasli i da smo seksualni. GGW je sigurno mesto na kome izražavamo sebe onako kako nam odgovara, bez osude.
Šta te najviše frustrira u poslu koji se zasniva na kreiranju i prodaji materijala seksualnog sadržaja? Kako se nosiš sa ljudima koji to kritikuju i osuđuju?
Kako sam ranije rekla, ljudi ne razumeju da je u redu biti seksualan, da smo odrasli, pa nas treba i videti kao takve. Za mnoge je seksi osoba sa invaliditetom tabu, a trebalo bi da nas jednostavno vide kao ljude. Drugo pitanje je pronalaženja modela koji žele to da rade, a kako seksualni sadržaj buja širom interneta, teško je naći ljude koji će stvarno za to i da plate. Stvari su se promenile u poslednjih deset godina. One koji osuđuju jednostavno ignorišem. Oni će ionako gledati na stvari onako kako hoće i, da im objašnjavam dok mi lice ne pomodri, neću postići ništa. Ono što zastupam na svom sajtu jasno stoji na stranici o nama. Ako neko to pročita, a da ni dalje ne kapira, ja tu ništa ne mogu, baš kao što ni oni ne mogu da promene moje mišljenje, niti da me nateraju da pomislim kako je pogrešno to što radim. Uglavnom ljudi ni ne pogledaju o čemu se na sajtu zapravo radi, nego donose sud na prvi pogled, kao i većina društva uostalom.
Sa koliko modela si do sada radila?
Vodim GGW 16 godina, modeli dolaze i odlaze, verovatno sam radila sa više od 100 modela do sada.
Da li modeli kroz posao podižu sopstveno samopouzdanje ili je samopouzdanje uslov da bi neko uopšte mogao da se ispolji na seksualan način?
I jedno i drugo. Neki modeli su mi govorili da im se samopouzdanje pojačalo zahvaljujući tome što su na sajtu. U ličnom iskustvu, prvo sam stekla samopouzdanje pa sam onda odlučila da budem model. Kada sam se pojavila onlajn, primetila sam porast muške pažnje i stalno su mi tražili aktove, pa sam odlučila: – Hej, ako žele da vide robu, treba da plate za tu robu! To mi je definitivno pomoglo da osetim da sam privlačna suprotnom polu.
Pročitala sam na tvom sajtu da su neki invaliditeti popularniji od drugih. Šta to zapravo znači?
Tokom godina uvidela sam da postoje fetiši na određene vrste invaliditeta. Izgleda da su amputacija, paraplegija i kvadriplegija najpopularnije. Razgovarala sam sa mnogim fetišistima i to su invaliditeti oko kojih gravitiraju.
Najbizarniji zahtev koji si dobila od nekog obožavatelja?
Tražili su mi da napravim snimke u gipsu ili u pelenama, što nisam prihvatila. Nije to moja šoljica čaja!
Kakva iskustva si imala sa devotizmom?
U početku ne baš dobra. Kada sam počela da se pojavljujem onlajn, susretala sam se sa najnepristojnijim nepromišljenim likovima koji su postavljali glupa pitanja i tražili besplatne fotke. Isprva sam mislila da su frikovi i pitala sam se šta nije u redu s njima. Nakon nekog vremena, kada sam završila sa gubitnicima, naišla sam na izuzetno fine muškarce. Čak sam išla na vikend susrete namenjene muškarcima koji imaju fetiš na invaliditet i ženama s invaliditetom. Bila je to najslađa grupa muškaraca koju sam ikada srela – bili su puni poštovanja i podrške. Niko nije očekivao seks, niti se bilo šta čudno desilo, sjajno sam se provela. Šteta što nema više muškaraca nalik njima. Bio je to jedan od najlepših vikenda koji sam doživela. Oni su kao bilo koja druga grupa ljudi, naiđeš na fanatike, a potom na one zaista fine. Nažalost, oni fanatični nemaju poštvanja, bezobzirni su, kontaktiraju vas i bivaju nepristojni koliko im se prohte, što je, nažalost, prvi utisak koji mnogi imaju o ljudima sa fetišom na invaliditet, pa zadržavaju ružnu sliku devotizma, jer nisu imali prilike da iskuse njegovu drugu stranu. Oni koji su fini obično su stidljivi, pa ne upoznaju mnogo ljudi. Osuđuju ih zbog fetiša i unapred su percipirani kao loši. Neprestano viđam kako žene s invaliditetom odbijaju da progovore sa nekim ko ima fetiš, a onda su ljute na muškarce koji ih odbacuju zbog invaliditeta – što je na neki način licemerno, ako mene pitaš. Verujem da nekoga prvo treba upoznati, a svakako ga možeš blokirati ako se pokaže da je smarač.
Šta svaka žena s invaliditetom može da uradi kako bi unapredila sliku tela?
Predlažem da prvo prihvatite da imate invaliditet i da povodom toga ništa ne može da se uradi. Da oblačite ono u čemu se osećate najprivlačnije, da birate frizuru i šminku koja vam se dopada. Pokušajte da jedete zdravo, da vežbate, da budete fit koliko god je moguće. Kada sam počela da shvatam da sam ono što jesam i da je to – to, rekla sam: – Zajebi! Počela sam da stavljam jarke boje na kosu i da postajem više ja. Tada sam pokrenula sajt i odatle je sve počelo da se razvija.
Kako bi objasnila seksualna prava nekome sa druge planete?
Pravo da izrazimo sebe upravo onako kako nam odgovara. Pravo da budemo seksualni, pravo da upražnjavamo seks, pravo na intimnost sa drugom osobom.
Šta je potrebno uraditi u procesu osvajanja seksualnih prava za osobe s invaliditetom?
Više sajtova nalik mom, više ljudi koji prihvataju da je osoba s invaliditetom odrasla kao i bilo ko drugi. Konferencije i radionice o seksualnosti i invalidnosti. Legalizacija prostitucije. Mnoge osobe s invaliditetom imaju teškoće u pronalaženju partnera i bezbedna prostitucija pomogla bi mnogima koji su frustrirani. Postoje takozvani seksualni anđeli, koji pružaju pomoć osobama sa fizičkim invaliditetom da iskuse seks i intimnost.
Ko je napravio najveći uticaj na tebe? Postoji li neko kome se posebno diviš u pokretu za prava osoba s invaliditetom?
Zapravo ne znam mnogo ljudi iz pokreta za prava osoba s invaliditetom, jednostavno radim ono što radim, živim svoj život. Ne postoji neka određena osoba koja je uticala na mene. Jednom sam videla Elen Stol u Plejboju i pomislila kako je to zapanjujuće: žena sa paraplegijom fotografisala se za njih! Znam jednu ženu koja ima invaliditet sličan mome i veoma je aktivna u pokretu – vodi radionice i uključena je u onlajn aktivizam za seksualna prava osoba s invaliditetom. Tu je i Selena Luna, žena sa dvarfizmom koja je pre nekoliko godina pravila burleske. Prijateljica je stend-ap komičarke Margaret Čo.
Kakve društvene promene su do sada proizašle iz tvog rada?
Nisam svesna nekih konkretnih velikih promena. Bila sam u medijima i dobijala mejlove u kojima mi ljudi pišu kako je sjajno to što vodim takav sajt, a neki su mi čak rekli da vide osobe s invaliditetom u potpuno drugom svetlu.
Tvoj omiljeni slogan ili natpis za majicu koji se odnosi na invaliditet?
Imam invaliditet, ali invaliditet nema mene. Ja sam podivljali bogalj. Hodanje je precenjeno. Da ti dam nešto u šta ćeš da buljiš? Vodim i sajt Gimps Store, za prodaju majica, nalepnica i drugih predmeta sa humorističnim izjavama o invalidnosti. Ta onlajn prodavnica i GGW paralelno traju. Mnoštvo mojih omiljenih slogana je odatle.
Koji još tabu sa tvoje to-do liste treba da bude prekršen?
Da budemo vidljiviji u američkim medijima. Dobijala sam pozive i bila sam u kanadskim i engleskim medijima, ali Amerika je još uvek stegnuta po ovim pitanjima. Čak su me zvali da učestvujem u jednoj epizodi Tabua; došli su, intervjuisali me, snimali su nas tri dana, a onda su mi u poslednjem minutu javili da je suviše rizično da se to emituje. Pomislila sam: – Vaša emisija se zove Tabu, a moj sajt u moj sadržaj su rizični??? Prikazuju ljude koji piju sopstvenu mokraću ili se prerušavaju u konje u seksualnoj igri, ali prikazati osobu s invaliditetom koja pozira gola je suviše rizično? Pomodrela sam od besa! To nam i dalje pokazuje da nas društvo ne vidi kao odrasle individue, nego kao decu, zbog čega sam i pokrenula sajt – da pokažem da nismo.
Bilo šta što nisam pitala, a treba dodati?
Pokrila si sve. Samo želim da svi znaju da su osobe s invaliditetom pre svega ljudi, da nismo deca, odrasli smo i želimo da nas tako vide, a ne kao igračku, šalu ili kuriozitet. Svi želimo da budemo privlačni, voljeni i jednaki. Svima postavim pitanje: – Da imaš invaliditet, kako bi hteo da te vide i da se ophode prema tebi? Onda radi to isto!
