Predstavnica Organizacije … IZ KRUGA – VOJVODINA učestvovala je na konferenciji pod nazivom 10 godina od stupanja na snagu UN Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom – put ka punoj primeni koju su organizovali Tim Ujedinjenih nacija u Srbiji i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja 17. maja u hotelu Metropol u Beogradu.
Cilj nacionalne konferencije bio je da naglasi značaj i efekte Konvencije u kontekstu statusa i prava osoba sa invaliditetom, da pruži pregled prioriteta u primeni Konvencije u Republici Srbiji od njene ratifikacije 2009. godine, te da pruži priliku predstavnicima i predstavnicama Vlade, Ujedinjenih nacija, organizacija osoba sa invaliditetom i organizacijama civilnog društva da razmene stavove i sumiraju utiske o dostignućima u implementaciji standarda Konvencije i daljim koracima, naročito uzimajući u obzir preporuke koje je Republika Srbija dobila od Komiteta UN za prava osoba sa invaliditetom 2016. godine.
Istom prilikom zvanično je otpočet i projekat Autonomija, glas i učešće osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji, koji Tim Ujedinjenih nacija sprovodi u partnerstvu sa Ministarstvom, organizacijama osoba sa invaliditetom i civilnim društvom u naredne dve godine, kroz tri tematske oblasti:
- jednakost pred zakonom i pravo na poslovnu sposobnost;
- ravnopravnost žena i devojčica sa invaliditetom;
- zapošljavanje osoba sa invaliditetom.
Zaključci sa konferencije poslužiće i kao osnov za dalje projektne aktivnosti, koje podržava UN Partnerstvo za prava osoba sa invaliditetom (UN PRPD).
Tematsku sesiju o ravnopravnosti žena i devojčica s invaliditetom vodile su Biljana Janjić (FemPlatz) i Natalija Ostojić (UN WOMEN). Diskusija je pratila preporuke opšteg komentara broj 3 Komiteta za prava osoba s invaliditetom, koji se bavi pravima žena i devojčica. Vodeće teme bile su nasilje nad ženama s invaliditetom, njihova seksualna i reproduktivna prava i izloženost diskriminaciji. Žene s invaliditetom ne treba posmatrati kao jednu, niti jedinstvenu grupu, jer mnoštvo faktora kreira višestruku diskriminaciju koja obeležava njihove živote. Neki od faktora koji utiču na kvalitet života žene s invaliditetom su: vrsta invaliditeta, intenzitet podrške koji je ženi potreban (i dostupan), ukrštanje invaliditeta roda/pola, sredina stanovanja, pripadnost drugim manjinskim zajednicama, socijalni status, starosno doba… Stoga je neophodno da se uspostavi holistički pristup pravima, što bi značilo da se prava žena s invaliditetom uvedu u sve rodne politike, i obrnuto, da se u politike invalidnosti uvede rodna dimenzija. O ovoj oblasti nema dovoljno podataka, te bi trebalo krenuti u sistematska istraživanja, kako bi se podaci koristili za planiranje, praćenje uspešnosti, finansiranje i budžetiranje programa za žene s invaliditetom. Lišavanje poslovne sposobnosti posebno ugrožava prava žena s invaliditetom, naročito u oblasti seksualnih i reproduktivnih prava, a jedino rešenje je ukidanje takve prakse. Neophodno je jačanje profesionalne kompetencije i jačanje kapaciteta, na svim nivoima, svih onih koji na bilo koji način treba da sprovode Konvenciju. Večita tema je problem društvenih normi, razmišljanja i podizanaj svesti o ženama s invaliditetom, koje društvo i dalje ne posmatra kao žene. Ženama i devojčicama s invaliditetom nisu potrebne specijalizovane usluge, nego je potrebno postojeće usluge učiniti pristupačnim. Još uvek postoje dupli standardi kada je reč o ženama s invaliditetom u odnosu na druge žene. Ako su neke prakse zabranjene, kao što su prisilni abortusi i uzimanje kontracepcije bez informisanog pristanka, to mora da važi za sve žene, bez obzira na to da li imaju poslovnu sposobnost ili ne.
