Neka iskustva potvrđuju da obedovanje u mraku intenzivira ukus i nevizuelne doživljaje, sprečavajući nas da jedemo očima pre nego što okusimo hranu.
Prvi restoran u kome se hrana poslužuje u potpunom mraku nazvan je Ukus crnog (Le gout du noir), a otvorio ga je Michel Reilhac 1997. godine u Parizu. Šest godina kasnije, francuski preduzetnik Edouard de Broglie u saradnji sa Fondacijom slepih Paul Guinot započinje program pod nazivom U mraku (Dans le Noir). U pitanju je prvi međunarodni lanac restorana za obedovanje u mraku, a prvi u nizu stalnih restorana tog tipa otvoren je u Cirihu. Otvorio ga je Jorge Spielmann, sveštenik sa oštećenjem vida, sa ciljem da iskustvo slepih prenese opštoj populaciji. Ideja se navodno pojavila nakon što su gosti u njegovoj kući večerali noseći poveze preko očiju. Rezultat? Više užitka u ukusima i mirisima hrane nego inače. U narednih nekoliko godina, restorani za obedovanje u mraku otvaraju se u mnogobrojnim gradovima Evrope, Severne Amerike i Azije.
U prostoru za obedovanje nema nikakvih izvora svetlosti, a gosti pri ulasku odlažu mobilne telefone, foto aparate i digitalne satove. U drugoj varijanti gosti nose poveze preko očiju. U svakom slučaju, to je okruženje u kome je osobama bez invaliditeta potrebna asistencija. Za neke je ovo uznemirujuće iskustvo, naročito kada je reč o fizičkom procesu konzumiranja hrane i upotrebi pribora. U mnogim restoranima zaposlene su slepe i slabovide osobe kao konobari i vodiči / asistenti gostiju, a deo prihoda donira se organizacijama slepih i slabovidih. U nekim restoranima obedovanje u mraku organizuje se kao jednokratni događaj.
IZVOR: https://en.wikipedia.org/wiki/Dark_dining
