Pitali smo žene s invaliditetom šta ih nervira u svakodnevnoj interakciji sa drugima i koje su to situacije kada komunikacija, naprosto, ne ide kako treba. O tome kako da izađemo na kraj sa izazovnim situacijama u interakciji s drugima razgovarali smo sa Dejanom Živkovićem, psihologom i trenerom Centra Integrativa, ekspertom za asertivnu komunikaciju, transakcionu analizu i govor tela. Na Portalu o invalidnosti objavljujemo serijal tekstova Psihologija komunikacije u kome analiziramo izazove u komunikaciji sa kojima se suočavaju žene s invaliditetom i tražimo moguća rešenja: kako napraviti obrt u komunikacionoj situaciji, tako da se u razgovoru i nakon njega osećamo dobro? U kojoj meri su opšta psihološka pravila i mehanizmi komunikacije primenjivi na konkretne situacije s kojima se suočavaju žene s invaliditetom, ostavljamo vam na procenu…
Šta se tebi desilo? Tako lepa, a u kolicima! Zašto si na štakama? Kako tvoj seksualni život? Šta s njom nije u redu? Ma, da li je moguće!? Zvuči poznato?
Iz realnog iskustva žena s invaliditetom:
– Dešavalo mi se na ulici ili na izletu, dok sam u društvu, na putu, u domu zdravlja, u taksiju, pri susretu sa ljudima raznih profesija, potpuni stranci me pitaju: – Šta ti se desilo? Postavljaju pitanja i potpitanja, govore o tome da poznaju nekog sa invaliditetom i očekuju da znam sve o svakoj dijagnozi i da treba da im odgovorim na sve što ih zanima, bez obzira na to gde sam i sa kim u tom trenutku. Smatram da jeste odgovornost nas koji/e smo prihvatili svoj invaliditet da razbijamo tabue i predrasude i vrlo sam otvorena za sve, ali isto tako ima trenutaka kada ta pitanja nisu dobrodošla i nisam uvek za njih raspoložena. – Lola
– Tek su reakcije na moju seksualnost i seksualne potrebe strašne, dolaze pitanja: – Kako ti možeš da imaš seks? – Marija Obrovački
Kakva rešenja nudi psihologija komunikacije?
Dejan Živković: – Na ovakva pitanja je ključno ne odgovoriti, jer sagovornik prelazi granicu, upliće se u nešto što nije njegov posao. Jedna mogućnost je da se našalimo: – A šta se vama desilo, pa me to pitate? Ili: – Šta vam se desilo, pa ste taksista? Možemo pitati zašto i na taj način prekinuti komunikaciju: – Zbog čega me to pitate? Ili: – Ništa, što pitate? – Da li uvek tako pričate sa nepoznatima? Pasivno agresivna varijanta je: – Zar izgledam kao da mi se nešto desilo? Možemo direktno reći da ne želimo da pričamo o tome: – Nije mi interesantna tema. Ili: – Ne vidim razlog zašto bismo o tome pričali. Hoćete da pričamo o vašem poslu, kako vam ide danas…?
– Kako ti možeš da imaš seks?
– A kako ti?
