Jutros, na putu do škole, stajala sam na stanici i čekala voz.
Bilo je tako ponižavajuće…
Nisam se osećala baš najbolje i vrtelo mi se u glavi. Prišla su mi dva para (u kasnim tridesetima) i govorili su veoma brzo. Jedino što sam razumela bilo je: – Da li si dobro? Ne znam šta su još govorili. Objasnila sam im da sam potpuno gluva.
Počeli su da paniče i da brinu za mene. Sažaljevali su me, govoreći: – Ne brini, mi ćemo se pobrinuti za tebe. Obraćali su mi se kao da sam retardirana.
Čvrsto su me držali za ruke, kako im ne bih izmakla i možda se ponovo izgubila. Nisam mogla da dohvatim telefon da otkucam poruku i uspostavim bilo kakvu komunikaciju. Jedna od žena mi je rekla: – Ne brini, pozvaću policiju. Pokušala sam da joj kažem da to ne radi. Ali gledali su me kao da sam potpuno glupa i da apsolutno ne razumem o čemu pričaju.
Jedan od muškaraca mi je rekao: – Bićeš u redu. Policija će te odvesti tamo gde su retardirana deca poput tebe na sigurnom.
U sebi sam se pitala: – Šta kog đavola!? Pa da li ste vi normalni? Nosim školsku uniformu! To znači da idem u školu i da sam obrazovana.
Svi ljudi na stanici su zurili u mene. Njih dvoje ili troje je snimalo. Niko nije ništa preduzeo. Ostala sam tamo zaglavljena oko 40 minuta. Pokušala sam da držim tu ženu za ruke, da ne bi zgrabila telefon i zvala policiju. Ali pozvala ih je.
Policajac mi je prišao i ti parovi su me polako pustili. Konačno sam došla do telefona i počela da kucam i objašnjavam šta se dogodilo.
Bili su šokirani što umem da čitam i pišem. Rekla sam policajcu da su ovi ljudi preterali, da su se poneli besmisleno i kao potpune neznalice. Bila sam na putu do škole, a oni su pomislili da sam se izgubila.
– Ideš u školu? Ali kako? Gluva si i nema. Ti ne možeš da učiš.
Ništa nisam rekla, ali to me je uvredilo.
Policajac je još jednom proverio da li sam dobro. Gledao je moju školsku uniformu kao dokaz da zaista idem u školu. Rekao mi je: – Veoma nam je žao zbog ove situacije. Sad možeš u školu.
Obratio se njima: – Ne brinite, biće ona dobro. Onda su otišli.
Tresla sam se, svi na stanici posmatrali su celu situaciju i niko nije uradio ništa. Bila sam toliko uznemirena i ljuta, jer su se i policajac i ti parovi ponašali kao da sve to nije ništa.
Bila sam postiđena, uvređena i uznemirena… Bila sam povređena.
Ovo je priča sa železničke stanice u Pertu (Australija), a slične situacije odigravaju se svuda u svetu. Gluve osobe u svakodnevnom životu izložene su diskriminaciji, nejednakosti i audizmu.
ŠTA JE AUDIZAM?
U zajednici gluvih audizam je isto što i rasizam za širu zajednicu. U najjednostavnijoj definiciji, audizam je osećaj superiornosti zasnovan na sposobnosti da se čuje, kao i na načinima ponašanja čujućih.
Audizam ima mnoštvo oblika koji se ispoljavaju:
- kada poznajete znakovni jezik, a ne koristite ga u prisustvu gluve osobe;
- kada imate negativna očekivanja i stavove prema osobama koje se ne izražavaju verbalno;
- kada ignorišete potrebe za prilagođavanjem usluga gluvim osobama;
- kada imate neodgovarajuća ili niža očekivanja prema postignućima gluvih osoba (što se naročito ispoljava kod nekih obrazovnih i administrativnih radnika, audiologa, govornih terapeuta, tumača i poslodavaca);
- kada kulturu čujućih smatrate superiornijom od kulture gluvih i nagluvih;
- kada gluvim osobama osporavate pozicije autoriteta;
- kada roditelji gluvog deteta primoravaju dete da se prilagodi kulturi čujućih, jer sami roditelji smatraju da je dete ograničeno kao pripadnik neverbalne jezičke manjine.
Termin audizam nije široko poznat, jer se pripisuje subkulturi. (Ako probate da pretražujete pojam audizma na internetu, Google će vas pitati da li ste mislili na autizam.) Nekada ni same gluve osobe ne prepoznaju oblike audizma u sopstvenom ponašanju. Na primer, kada se gluve osobe koje govore osećaju superiorno u odnosu na neverbalne gluve osobe.
Tendencija ugnjetavanja kulture gluvih ispoljava se u stavu da gluve osobe treba da uče govorni jezik, čitanje sa usana i druge čujuće veštine, umesto prirodnog jezika gluvih, znakovnog jezika.
Više o tome: JEZIK I IDENTITET OSOBA SA OŠTEĆENJEM SLUHA U AMERIČKOJ ISTORIJI
Podsetite se: Preporuke za interakciju sa osobama sa invaliditetom
- Za Portal o invalidnosti prenela: Vanessa Vlajkovic, uz saglasnost sa anonimnom autorkom teksta
- Deo o audizmu: What is audism?
Prevela: Marijana Čanak
Foto: Image used under license from Freestock.com, & Pixabay
