U petak 31. marta 2017. godine, s početkom u 18 časova, u svečanoj sali Medicinske škole 7. april održana je sednica nastavničkog veća koje broji oko 180 nastavnika i stručnih saradnika. Na početku sednice prisutnima su se obratili direktor škole Đorđe Iskrin i pedagoškinja Bojana Perić Prkosovački koja je kao prvu tačku dnevnog reda najavila predavanje Ivane Zelić, koordinatorke SOS službe u organizaciji …IZ KRUGA – VOJVODINA.
Tema predavanja je Uloga obrazovno-vaspitnih ustanova u borbi protiv rodno zasnovanog i seksualnog nasilja.
Na samom početku izlaganja Ivana Zelić zahvalila je predstavnicima Medicinske škole na izuzetnoj saradnji, naročito tokom projekta Nulta toleranicja na rodno zasnovano nasilje, koji organizacija …IZ KRUGA – VOJVODINA realizuje u partnerstvu sa Autonomnim ženskim centorm.
Potom je istakla važnost uvođenja Obrazovnog paketa za učenje o temi seksualnog nasilja nad decom u osnovnim i srednjim školama, koji je kreirao Incest Trauma Centar u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Profesori su prva karika koja može da uvidi šta se dešava sa detetom/mladom osobom, jer posle porodice, škola je mesto gde deca provode najviše vremena tokom dana. Za većinu profesionalaca izazov je baviti se temom nasilja – pogotovo seksualnog. Važno je znati da žrtva ne laže o nasilju, naročito o seksualnom.
Naše iskustvo je pokazalo da će devojke teško progovoriti o seksualnom zlostavljanju ili bilo kojoj drugoj vrsti nasilja zbog straha, stida, bojazni od osuđivanja. Zato mi je važno da naglasim da naš odnos prema nasilju, a posebno seksualnom nasilju, zavisi od toga da li verujemo devojci koja nam se poveri? Da li želimo da joj verujemo, ako prepoznamo signale koji ukazuju na to da je žrtva?
Zato je pre svega važno da osvestimo predrasude koje imamo: o devojkama koje izazivaju, koje se na određeni način oblače, koje su bolje ili lošije učenice. Tri ključne stavke nikako ne smemo da zaboravimo:
- Za nasilje je uvek i isključivo odgovoran onaj ko ga vrši.
- Za počinjeno nasilje nema prihvatljivih razloga, ni opravdanja, niti izvinjena; postoje odgovornost i propisane zakonske posledice.
- Počinilac ne sme svojom manipulacijom da promeni naše mišljenje. On zna šta radi i bira da li će izvršiti krivično delo ili ne.
Važnost ove teme potkrepljuje i činjenica da je najviše krivičnih dela protiv polne slobode na štetu maloletnih lica prijavljeno na području Beograda (15-20%) i Novog Sada (oko 10%). Najviše slučajeva trgovine ljudima – maloletnicima je na nivou Beograda i Novog Sada – dakle, tu kod nas.
Uloga prosvetnih radnika na planu edukacije o nasilju od izuzetnog je značaja i mediji nikako ne smeju da je preuzmu, jer mediji šalju pogrešne poruke mladima i izveštavanju na način koji nije prihvatljiv, niti pomaže u prevenciji.
Obrazovno-vaspitne ustanove treba da prenesu jasnu poruku da je zlostavljanje krivično delo i da je nedopustvo, na šta ih obavezuje i Poseban protokol Ministarstva prosvete za zaštitu dece od nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja u vaspitno-obrazovnim ustanovama.
Tokom našeg višegodišnjeg rada, došli smo do sledećih podataka:
1. Adolescenti stupaju u rane partnerske relacije u kojima ima mnogo kontrole i ljubomore. Smatraju takvo ponašanje normalnim, dokazom ljubavi.
2. Većina mladih, ako nisu direktne žrtve, onda su svedoci nasilja u porodici, što se nesumnjivo odražava na njih.
3. U porastu je prijavljivanje seksualnog zlostavljanja koje se odigrava u okviru vršnjačke grupe (u pitanju su maloletna lica) i ovaj vid nasilja potpomognut je modernim tehnologijama.
4. Žrtve nasilja u školama mogu da trpe nasilje ne samo od strane vršnjaka, nego i od nastavnika.
Mlade devojke su vrlo često seksualno uznemiravane u školama i izložene seksizmu od strane nastavnika koji ponavljaju model ponašanja iz generacije u generaciju. Slična je sitaucija i na pojedinim fakultetima. Zabrinjavajuće je da većina kolega na to ne reaguje. Nasilni nastavnici su skloni manipulaciji, okrenu ozbiljnost na šalu, kolegijalni su i duhoviti, dok su devojke koje su izložene nasilju uplašene i uverene da ne treba da traže pomoć, jer neće naići na razumevanje, niti će dobiti odgovarajuću podršku.
Na kraju predavanja svi prisutni dobili su zadatak da razmisle o sledećem pitanju:
Ako vi kao odrasle osobe sa autoritetom i iskustvom imate strah od reakcije ili prijave nasilja, zamislite kako je učenici koja to preživljava?
Pripremila: Ivana Zelić
