Predstavnici kompanije Kontakta iz Beograda posetili su Organizaciju za podršku ženama s invaliditetom …IZ KRUGA – VOJVODINA, kako bi predstavili usluge teleasistencije i razgovarali o modelima eventualne saradnje na planu asistivnih tehnologija, kao i unapređenja bezbednosti i kvaliteta života žena s invaliditetom.
Teleasistencija: šta je to i kako funkcioniše?
Usluga teleasistencije pre svega je namenjena starijoj populaciji, osobama sa invaliditetom, ali i svima onima kojima je potrebna dodatna sigurnost u vidu saznanja da nekome mogu da se obrate za pomoć 24 sata dnevno. Korisnik uspostavlja vezu sa operaterom uz pomoć malog aparata nazvanog dugme spasa. Pritiskom na dugme uspostavlja se dvosmerna glasovna komunikacija, uz istovremeno lociranje korisnika. Svaki korisnik u bazi podataka ima svoj karton u kome su njegovi osnovni zdravstveni podaci, kao i kontakt osobe koje treba pozvati ili obavestiti o datoj situaciji.
– U trenutku kada korisnik pritisne dugme, aktivira se alarm, kod nas se otvara njegov karton i lokacija na kojoj se nalazi. Pored toga što smo locirali gde je korisnik, odmah znamo i ko je u kriznoj situaciji, čak i kada osoba ne može da se predstavi – objašnjava Marija Bošić isped kompanije Kontakta. – Naša usluga je socio-zdravstvena, a korisnici nam se javljaju iz različitih situacija zdravstvene ili lične ugroženosti. Reagujemo u zavisnosti od potrebe: direktno pomažemo savetima i informacijama, ili pozivamo druge nadležne službe sa kojima sarađujemo (lekare hitne pomoći, terenske službe doma zdravlja, policiju, vatrogasce).
Ko je sa druge strane crvenog dugmeta?
MB: Naše osoblje su lekari, medicinski radnici, psiholozi, andragozi, koji su ujedno prošli obuku za teleasistente. Obuka je akreditovana od strane Ministarstva rada i kompanija Kontakta organizuje je kada postoji potreba za novim kadrovima. Operateri su edukovani da odreaguju brzo, da ostanu smireni u kriznim situacijama i da pruže adekvatnu podršku (savet ili informaciju). Obučeni su za rad sa vulnerabilnim grupama: starijim osobama, osobama s invaliditetom, decom sa razvojnim invaliditetima. Imamo sjajnu saradnju sa nekoliko nevladinih organizacija osoba sa invaliditetom: Feniks, Oaza, Živimo zajedno… Usluga je takođe korisna žrtvama nasilja, jer ne postoji nijedan SOS telefon koji radi 24 sata, a naša usluga je neprestano dostupna: 24 sata, svakog dana u godini.
Najčešći zahtevi korisnika?
MB: Nema tako mnogo poziva kada je u pitanju životna ugroženost, mada se i to dešava. U slučajevima moždanog i srčanog udara prvi sati su najvažniji, tako da brza reakcija spasava živote. Veliki broj korisnika (možda 90% njih) poziva nas iz usamljenosti i želje za razgovorom, iz potrebe za informacijama ili dodatnim lekarskim savetom. Često se dešava da osobe sa demencijom ili Alchajmerom odlutaju od kuće i ne umeju da se vrate – tada je naš zadatak da ih lociramo i omogućimo bezbedan povratak. Pored zdravstvenih informacija (gde mogu da se urade neke laboratorijske analize), korisnici nam traže i druge vrste informacija o pristupačnim uslugama (znamo li nekog frizera koji dolazi po pozivu). Starije korisnike često podsećamo na redovnu terapiju, da ne zaborave da uzmu lekove. Ponekad smo mi jedini koji se sete da im čestitaju rođendan, što bude dirljivo…
Istorijat teleasistencije
Teleasistencija postoji u svetu više od 40 godina, a najzastupljenija je u anglo-saksonskim i skandinavskim zemljama – kaže Nikolić Predrag, generalni direktor Kontakte. – Sve je počelo negde 1949. godine u Engleskoj, posle II svetskog rata, kao vid socijalne brige na fiksnoj telefoniji. Na fiksne telefone su dodavani uređaji sa crvenim dugmetom, za osobe koje ne napuštaju svoje životno okruženje. U Srbiji je teleasistencija prisutna od 2012. godine – već pet godina vodimo drugu generaciju teleasistencije koja je zasnovana na GSM i GPS tehnologiji. Razvoj telekomunikacionih uređaja sada je u nekoj međufazi, sve do telehealtha – što je senzorsko uzimanje zdravstvenih podataka (analiza krvi, šećera, pristiska), radi preventivnog delovanja.
