Rođen je u Venecueli 1999. godine. Još kao beba pokazivao je izvanredne motoričke sposobnosti (prohodao je sa devet meseci), kao i sklonost ka muzici (Christina Aguilera izazivala je posebnu naklonost i jake emocionalne reakcije). Ali znaci verbalne komunikacije kod njega se nisu pojavljivali ni u dvadesetom mesecu, pa roditelji postaju sumnjičavi i tragaju za odgovorima. Godinu dana kasnije, Sajmonu je dijagnostikovan autizam. Njegovi roditelji nisu ni znali šta je to, a Sajmon je bio prva osoba s autizmom koju su upoznali. Istraživanje autizma postaje njihova nova životna svrha koja unosi promene u celokupan životni stil. Porodica se ubrzo preselila u Škotsku, gde je Sajmon dobio potpunu podršku. Krenuo je u školu u kojoj je učestvovao u senzornim aktivnostima, jahanju, penjenju, časovima nauke, muzike i plivanja. U vodi je pokazivao najviše samopouzdanja i sreće, ali je iz bezbednosnih razloga nosio mišiće oko ruku, tako da njegov pravi dar još uvek nije dolazio do punog izražaja.
Sajmon je uvek preferirao fizičke aktivnosti naspram televizije i kompjuterskih igrica: penjanje i planinarenje, vožnja biciklom, šetnje, plivanje. Kada se porodica iz Škotske preselila u Oman, Sajmon je prvi put plivao u moru, umesto u bazenu. Trebalo je vremena da se privikne na talase. Ponovo je krenuo na časove plivanja, gde se pokazalo da može da pliva duže od drugih, bez zamaranja i bez disanja. Zapravo, u vodi je bio više delfin nego plivač. Nastavio je da istražuje i otkriva vodu, kao mirnu i fascinantnu sredinu u kojoj savršeno razume tehnike disanja i plutanja, kao i balans svog tela sa okruženjem.
Uz podršku oca počeo je da uči ronjenje na dah. Sajmon je plivao sopstvenim stilom: nakon nekoliko sekundi pod vodom, vertikalno bi podizao glavu da udahne. Stil je nazvan soul diver dolphin. Posle tri meseca treniranja, bio je u stanju da sa tri pređe na osam metara dubine. Instinktivno je naučio kompleksne tehnike disanja kojima lagano povećava kapacitet pluća. Sada s lakoćom stiže do 15 metara dubine, iako brojke nisu cilj, nego uživanje u sportu i okruženju koje voli, zahvaljujući čemu stiče samopouzdanje i u drugim životnim oblastima. Bez ograničenja i predubeđenja, njegova veština razvila se do neslućenih mogućnosti. Ronjenje mu omogućuje da se opusti i da se oslobodi društvenog pritiska – koji danas svi često osećamo.
IZVOR: https://knqr.com.au/simon-alejandro/