– Kada sam bila u trećem razredu, našu školu posetio je orkestar i sećam se kako me je oduvao taj zvuk. Htela sam da sviram violončelo, jer je prekrasan, ali očigledno ogroman.
Lea ima takozvanu bolest krtih kostiju (Osteogenesis Imperfecta) i niskog je rasta, zbog čega je trebalo da se opredeli za manji instrument. Odabrala je violinu, nakon što je na testu muzičkih sposobnosti postigla maksimalan broj bodova.
– Pošto sam bila toliko dobra na testu, nastavnica mi se zaista posvetila i eksperimentisale smo mnogo, dok nismo shvatile da mogu da sviram violinu kao što se svira violončelo. Mogla je da kaže da ovo neće ići ili da me pošalje na hor, ali bila zaista ohrabrujuća. Dobar smo tim i veoma sam zahvalna što je ona tako otvorenog uma.
Duo je osmislio tehniku gde Lea drži gudalo kao da je bejzbol palica, telo instrumenta smešteno je ispred nje, kao violončelo, i pričvršćeno joj je za stopalo, da ne bi skliznulo dok svira. Trebalo je razviti još neke zaobilaznice.
– Ne mogu da koristim domali prst zbog ugla pod kojim držim desnu ruku, pa sam morala da prepisujem mnoga dela klasične muzike. Teže je uraditi neke stvari, ali vežbam mnogo.
Lea se okrenula keltskoj i američkoj folk muzici kada je imala 18 godina, a zbog prenatrpanog rasporeda nije mogla da se pridruži orkestru na koledžu.
Proganjajući zvuk je njen zaštitni znak, a nastao je kada je počela da eksperimentiše sa pedalom, koja joj je omogućila da izgradi i ponavlja nekoliko zvučnih slojeva. Ujedno je to značilo da može da pravi solo nastupe.
Inspiraciju za muziku i pesme dobija od ljudi koje poznaje i do kojih joj je stalo: – Ljudi nikada nemaju ista iskustva, niti izgled.
– Obično mi se pesma useli u um kao melodija, pa onda počnem da sviram da bih je shvatila, ali je sve u glavi.
Lea je objavila solo debi album All the Roads that Lead Us Home (Svi putevi koji nas vode kući) 2015. godine, a prošle godine briljirala je na muzičkom takmičenju NPR Music’s Tiny Desk, izvodeći pesmu Someday We’ll Linger in the Sun koja je pobedila među 6000 drugih.
– Nisam očekivala da ću pobediti, što je ujedno značlo da ću svirati na nekoliko mesta, uključujući Njujork, koji jeste moj san, a zaista bih volela da sviram u Parizu.
– Ono što volim kod nastupa je energija unutar prostorije, ta povezanost sa publikom koja se svuda može uspostaviti – u piceriji, kafeu, na ulici – u nekim trenucima povezala sam se sa publikom tako da je to bilo spiritualno iskustvo.
Uprkos lakoći sa kojom svira, Lea se neprekidno suočava sa izazovima koje nosi krtost kostiju. Od rođenja je slomila samo 16 kostiju, nijednu u proteklih pet godina.
Jedna ruka joj je izvrnuta, što joj otežava neke stvari, ali je odlučila da odbije operaciju: iako bi joj možda promenila život, možda bi je sputala u muzičkoj karijeri. Operacija bi učvrstila kosti ruku i nogu metalnim šipkama, što bi držalo kosti u ravni ako bi se polomile. Ujedno bi se Lei poboljšala i pokretljivost.
– Zapravo sam odabrala da ne hodam i srećna sam. Mogla sam da odem na operaciju, za koju nema garancije – ne znam kako bih posle funkcionisala. Već sam počela da sviram violinu, pa nisam htela da mi se operišu ruke i oštete nervi. Koristim električna kolica, tako da nisam osećala potrebu za hodanjem, da bi mi život bio ispunjeniji. Čak mislim da bez krtih kostiju ne bih bila ono što jesam, tako da ne žalim zbog svoje odluke.
Kada nije na putu, Lea radi kao nastavnica muzike i ima 15 učenika.
– Učim ih da sviraju violinu na uobičajen način, držeći je na ramenu. Gledala sam video snimke i znam kako bi je trebalo držati, razumem i fizku, ali je ipak bilo pokušaja i pogrešaka na početku.
Njeni studenti su različitog starosnog doba i njena glavna nada je da će oni uvek ostati povezani sa muzikom, jer: – Muzika je važan deo u ljudskim životima.
Za vreme svog muzičkog razvoja Lea je nailazila na ljude koji su njen invaliditet videli kao prepreku, ali mnogi drugi su je podržali.
– Kad o tome razmislite: samo sviram violinu pod drugim uglom. I dalje je to ista muzika, ali neki ljudi ne mogu da pređu preko činjenice da moje sviranje nije uobičajeno. Sigurna sam da će biti još izazova, ali ništa nije nemoguće. Ne želim da me moj invaliditet ograničava.
Priredila i prevela: Marijana Čanak
IZVOR:
http://www.bbc.com/news/disability-36315689
