Povodom izložbe Iza gora i dolina – Tri veka Slovaka u Vojvodini, u sredu, 25. januara 2017. godine, s početkom u 10 časova, održana je se muzejska radionica za osobe sa razvojnim i mentalnim invaliditetom. Nakon obilaska izložbene postavke, gde su se upoznali sa slovačkom materijalnom, duhovnom i kulturnom baštinom, posebno inspirisani naivnom umetnošću, učesnici radionice ukrašavali su slovačku narodnu nošnju. Muzejske radionice osmišlja i vodi Ivana Stepanov, muzejska pedagoškinja sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa decom i mladima sa razvojnim invaliditetom, Daunovim sindromom, višestrukim mentalnim invaliditetima.
Muzejski pedagog – kakva je to profesija?
Muzejski pedagog bavi se edukativnim radom u muzeju. Konkretno, u Muzeju Vojvodine organizujemo niz muzejskih radionica namenjenih različitim društvenim grupama: igraonice za decu predškolskog uzrasta, radionice za decu osnovnih i srednjih škola, radimo i sa studentima, sa decom i mladima sa mentalnim invaliditetom, organizujemo i radionice za penzionere… Težnja ovih radionica je da obuhvate što raznovrsniju populaciju, a da se ujedno muzejski sadržaji učine prijemčivim i prilagodljivim različitim grupacijama i njihovim interesovanjima.
Kako ste počeli da organizujete radionice za decu i mlade sa razvojnim i mentalnim invaliditetom?
Radionice ovog tipa organizujemo desetak godina unazad, sa kraćim pauzama. Muzej Vojvodine uspostavio je saradnju sa Školom Milan Petrović, na obostrano zadovoljstvo. Zašto? Jer nam je stalo da svi dobiju priliku da upoznaju bogatu kulturnu baštinu koju Muzej Vojvodine poseduje, kao i da što više građana stvori naviku posećivanja institucija kulture uopšte.
Ko su polaznici današnje radionice?
Danas su sa nama na radionici korisnici Dnevnog boravka iz Jevrejske 17. To su mladi radoznali ljudi, uzrasta između 15 i 27 godina koji, po mom iskustvu, veoma rado dolaze u Muzej Vojvodine. Do sada smo zajedno obradili veliki broj tema kroz koje oni sve bolje upoznaju muzej, muzejske delatnosti i muzejske izložbe. Najveći broj tema kojima smo se bavili vezan je za etnološki deo naše stalne postavke. Naročito je bila uspešna radionica posvećena rimskim šlemovima koji, inače, spadaju među najvažnije eksponate Muzeja Vojvodine. Ponekad sam i sama iznenađena sa koliko zadovoljstva ovi mladi ljudi pristupaju muzejskim aktivnostima. Ne samo da sa velikom radošću dolaze u Muzej, nego ovde zaista ispoljavaju svoju kreativnost – izuzetno su uspešni u likovnom izražavanju.
Kako koncipirate jednu radionicu?
Svaka radionica sastoji se iz teorijskog i praktičnog dela. U teorijskom delu polaznici se upoznaju sa određenom temom iz oblasti arheologije, istorije, etnologije, istorije umetnosti. Kao što sam već rekla, najveći akcenat je na etnološkom delu naše stalne izložbe, jer se upravo taj deo pokazao najbližim i najinteresantnijim za naše korisnike. Na današnjoj radionici upoznavali smo se sa slovačkom materijalnom, duhovnom i kulturnom baštinom. U kreativno-praktičnom delu radionice polaznioci se izražavaju kroz neki vid stvaralaštva: najčešće likovni, ponekad muzički ili literarni. Danas je to ukrašavnje slovačke narodne nošnje. Cilj svake radionice je da se polaznici upoznaju sa izložbom, da steknu elementarna saznanja o konkretnoj temi i muzejskoj delatnosti uopšte. Ujedno, razvijaju interesovanja i stuču naviku da nas posećuju.
Sledeća aktivnost koju možemo da najavimo?
U februaru organizujemo naš tradicionalni program Maškarada, kojim se obeležava početak prolećnog ciklusa pokladnih običaja, pred uskršnji post, Bele poklade. Maskirana povorka prodefilovaće novosadskim ulicama 24. februara. U pripremnim aktivnostima, polaznici muzejskih radionica upoznaće se sa maskiranim povorkama, običajima vezanim za maskiranje, dok će u praktičnom delu izrađivati maske. Pozivam sugrađane da nam se pridruže u Maškaradi, a jedne od narednih sreda organizovaćemo radionicu izrade maski.
Sa izložbe Iza gora i dolina – Tri veka Slovaka u Vojvodini
NAČIN ČEŠLJANJA I POKRIVANJA GLAVE TOKOM ŽIVOTNOG CIKLUSA ŽENE
Faze u životnom toku žene u tradicionalnoj zajednici predstavljene su običajima vezanim za češljanje i pokrivanje glave. Mlade neudate devojke nosile su raspuštenu kosu, sa raznim vrstama ukrasa u vidu traka u kosi. Nevesta je nosila venac izrađen od veštačkog (papirnog ili voštanog) cveća plave, bele i ružičaste boje, okićen zelenim grančicama. Svadbeni venac, ponekad težak i po nekoliko kilograma, simbolično je obeležavao promenu društvenog statusa. U bogatijim kućama, svadbeni venac čuvao se uramljen u zidu i nasleđivao se po ženskoj liniji.
UDRUŽENJE SLOVAČKIH ŽENA
Prvo žensko udruženje Slovakinja je osnovano u Novom Sadu u Kovačici 1920. godine (Centralni savez čehoslovačkih žena u Kraljevini SHS). Udruženju u Novom Sadu je predsedavala Olga Krno, a u Kovačici Elena Petrikovič. Rad udruženja je posle dve godine prekinut.
Aktivistkinje su bile uglavnom žene i sestre znamenitih ljudi tog doba i učiteljice u slovačkim školama, kao što su Štefanija Mičatek iz Novog Sada, Ljudmila Hurban, Eržika Mičatek i mnoge druge. Slovačke žene su se angažovale pri osnivanju Centralnog udruženja Slovakinja i otvarale su podružnice po mnogim mestima Vojvodine. […] Udruženje žena bilo je veoma aktivno na kulturnom i prosvetnom polju. […] Udruženje je sakupljalo dobrovoljne priloge za sirotište u Kovačici i pružalo pomoć siromašnim studentima. Aktivno se zalagalo za prava žena i poboljšanje njihovog položaja u društvu.
