Svako ima pravo da se predomisli
Osobe sa invaiditetom:
– mogu da se predomisle iz bilo kog razloga koji im je važan;
– daju razumna objašnjenja za promenjene odluke, pogotovo kada su na snazi dugoročni ugovori ili obaveze.
Osobe koje pružaju podršku treba da:
– ohrabruju fleksibilnost u pružanju usluga, što je u skladu sa promenljivošću potreba i zahteva osoba sa invaliditetom;
– uvažavaju svaku promenu s poštovanjem, bez predrasuda;
– budu sigurni da su potencijalni pravni uticaji ispregovarani na način koji odgovara komunikacionom stilu osobe s invaliditetom.
Svi imamo pravo da odlučujemo o sopstvenom životu, pa tako i da se predomislimo nakon donošenja odluke. Ovo može da se desi, jer se pojavila neka nova informacija, ili jednostavno zato što ishod odluke nije bio očekivan. U nekim slučajevima teško je promeniti odluku i početi iznova, jer to možda snosi posledice, pogotovo ako postoji ugovorna obaveza. Ipak, osobe s invaliditetom treba da imaju mogućnost da se predomisle, bez straha da će ta promena biti usmerena protiv nekih odluka koje će donositi ubuduće.
Ono što je važno razmotriti:
Nema ispravnih i pogrešnih odluka.
Odlučivanje je lični proces, a definicije ispravnog i pogrešnog nisu univerzalne. Loša odluka nije samo odluka koja prouzrokuje negativne posledice. Odluka takođe može biti pogrešna samo zato što se ne osećamo dobro u vezi sa njom. U tom slučaju, prirodno je da neko hoće da se predomisli.
Uvek se nadamo pozitivnim ishodima, ali razni faktori utiču da zbog nekih odluka kasnije zažalimo. Tek naknadno se može proceniti da li je odluka bila prava ili ne.
Ljudi se predomisle iz različitih razloga.
Kada se neko predomisli, to ne znači da je neodlučan ili nesposoban da donese odluku.
Ljudi se predomisle, jer:
- ishod nije bio kakav su očekivali;
Čak i dobro isplanirane odluke mogu doneti rezultate koji su drugačiji od očekivanih. To ne čini odluku pogrešnom – to samo znači da se život ne odvija uvek po planu.
- promišljanje iz drugog ugla;
Često imamo drugačiji pogled na istu stvar, što je uglavnom povezano sa okolnostima u kojima je odluka doneta. Ako nas neko požuruje, ne razmišljamo jasno, ili smo zaneseni u trenutku, donosimo odluke zbog kojih kasnije možemo zažaliti.
- nove informacije.
Odluke su zasnovane na informacijama koje su nam dostupne u tom trenutku. Neke se pojave nakon što smo već odlučili, zbog čega vredi menjati prvobitnu odluku.
Nekome je možda potrebna asistencija da u potpunosti razume posledice.
Nikada nije kasno za novu odluku. Nekada je teško priznati da smo se predomislili. Možda je odluka zahtevala mnoštvo organizacionih poslova ili se posledice promene čine zastrašujućima. Neki ljudi nisu asertivni ili su studljivi , pa pre ćute nego što stvaraju zbrku. Najzad, neki ljudi ne znaju da im je dopušteno da se predomisle.
Odluke treba proveriti dok su sveže. Najbolje je proveriti u roku od nekoliko dana da li je osoba zadovoljna odlukom ili ne. Prepoznavanje kako se neko oseća u vezi sa skorašjnom odlukom trebalo bi da bude deo svakodnevnih odnosa.
Potražite signale: Da li je osoba srećna? Da li deluje srećno? Pitajte: Ohrabrite osobu da govori o tome kako se oseća u vezi sa skorašnjim događajima. Dajte vremena. Stvorite mogućnost za otvoren razgovor, neka osoba razume da može slobodno da govori. Podsetite je da je sasvim u redu praviti promene i da svi imamo pravo na to.
Svako ima pravo da donese odluku s kojom se drugi neće slagati
Osobe sa invaliditetom trebalo bi da:
– budu u mogućnosti da donose odluke i da deluju u skladu sa sopstvenim stavovima i vrednostima;
– jasno iznesu vrednosne stavove, pri čemu će se njihove odluke poštovati;
– odrede rizike koji su u vezi sa njihovim izborima i odlukama;
– razmotre uticaj svojih odluka i aktivnosti na druge;
– preuzmu odgovornost za sopstvene izbore i odluke.
Pružaoci podrške bi trebalo da:
– budu sigurni da ne nameću vrednosti, ograničenja, niti lični uticaj na izbore osoba s invaliditetom;
– podrže osobe s invaliditetom da implementiraju svoje odluke, čak i one sa kojima se ne slažu;
– balansiraju različita mišljenja između osoba sa invaliditetom i osoba koje ih podržavaju.
Iako svi imamo pravo da odlučujemo o onome što nas se tiče, ponekad se pružaoci usluga osobama sa invaliditetom neće složiti sa njihovim odlukama. Ipak, treba da poštuju njihova mišljenja, vrednosti i izbore, bez nametanja svojih uverenja.
Ako postoji neslaganje zasnovano na različitoj proceni rizika ili potencijalnim neželjenim posledicama, fokus treba da bude na razumevanju rizika i posedovanju svih informacija o tome.
Kod važnih odluka, gde postoji jako neslaganje (npr. između osobe i njenih roditelja), biće potrebna nezavisna medijacija.
Ono što treba razmotriti:
Svi imamo različite vrednosti i stavove.
Kada donosimo odluke, upotrebljavamo vrednosti koje su se vremenom razvile u životne smernice. Kod nekih ljudi je osećaj za vrednosti izraženiji, dok je drugima potrebno više vremena da ih definišu.
Donošenje odluke često se svodi na ono što se nekome čini ispravnim na osnovu ličnih vrednosti i stavova.
Kada podržavamo osobu, važno je da:
– učinimo napor da razumemo njene stavove i vrednosti;
– poštujemo te vrednosti i stavove čak i kada odudaraju od naših.
Kada osobe koje pružaju podršku imaju na umu najbolji interes osobe s invaliditetom, to ne znači da dele iste vrednosti. Razlike u mišljenjima i dalje mogu da se pojave. Treba raspoznati mišljenja i stanovišta koja su važna za život osobe sa invaliditetom. Ovo ne treba da kompromituje pravo osobe sa invaliditetom da donese konačnu odluku.
