- Seksualni život? Imamo dovoljno problema i bez toga!
Seksualnost nije izvor problema. Njeno zanemarivanje jeste.
Priča o seksualnosti samo povećava seksualnu želju!
Naprotiv: opsesivna zainteresovanost za seks ili impulsivne reakcije javiće se kao odgovor na ograničenja. Generalno, još uvek živimo posledice seksualne represije, a seksualni život osoba iz spektra autizma je tabu unutar tabua. Vršnjačka edukacija je – najblaže rečeno – nepouzdana. Kome je neprijatnije da o tome progovori: roditeljima, terapeutima, ličnim pratiocima…? Neki će, pak, prisvojiti pravo da kontrolišu i upravljaju seksualnim životom osoba iz spektra. Po metodi ukidanja strasti: – Šta će ti seksualnost, ako je ona samo izvor frustracije? (U prevodu: Šta će ti oko, ako nećeš njime nišaniti!?)
- Njih to ne zanima. Naša deca to ne (treba da) rade. Osobe iz spektra su neseksualne.
Na nivou hormona, svi imamo impulse i porive – bez razlike. Sa autizmom ili bez njega, čovek je homo eroticus. Kao i ostali tinejdžeri, osobe iz spektra doživljavaju iste telesne i fiziološke promene i počinju da pokazuju nove oblike ponašanja. Toliko promena… nije lako razumeti.
Konferencija pod nazivom Specifičnosti socijalno-seksualnog razvoja i funkcionisanje osoba u autističnom spektru održana je u subotu, 23. jula 2016. u velikoj sali Skupštine Vojvodine, u organizaciju Društva zapodršku osobama sa autizmom grada Novog Sada (DPOSA), u saradnji sa Klinikom za autizam i Asperger sindrom iz Montreala, Kanada (Clinique Autisme & Asperger de Montréal, Canada). Autor konferencije je Vlatko Dabić, klinički savetnik za autizam i mentalno zdravlje, sa bogatim terapeutskim iskustvom u praktičnom radu na unapređenju socijalno-seksualnih veština osoba iz spektra. Konferencija je organizovana sa ciljem da se roditeljima i stručnjacima dâ dublji uvid u problematiku, uz predstavljanje praktičnih metoda i programa za podršku osobama sa autizmom u uspostavljanju i održavanju međuljudskih, posebno, afektivno-ljubavnih odnosa. Konferenciju je otvorila i moderirala Mara Bošnjak, predsednica Upravnog odbora DPOSA, a ispred Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova, prisutnima se obratio Predrag Vuletić.
SOCIJALNO-SEKSUALNE KARAKTERISTIKE OSOBA SA AUTIZMOM
Nikada ne znam šta da kažem.
Kao ni ja.
Baš smo par.
Šta znači mi?
Ne biti sam.
Imajući u vidu ko smo, šta je tu lepo?
[…] Lepo je biti opsednut nečim prelepim za promenu.
Uopšteno govoreći, reč je o istim interesovanjima i seksualnim potrebama kao kod neurotipične populacije, koje se kod osoba sa autizmom drugačije manifestuju usled nedostatka socijalnih veština i teškoća u komunikaciji. Kod osoba iz spektra hronološka i psihološka starost obično su u raskoraku od nekoliko godina, što utiče na njihovo razumevanje i kreiranje seksualnih i drugih međuljudskih odnosa. Osobe sa autizmom imaju želju za seksualnim relacijama, iako ne poznaju seksualne norme. Uspostavljanje seksualnih veza kod osoba iz spektra može se odvijati brzo, jer one ne prepoznaju razvojne faze nekog odnosa, a njihova zainteresovanost za neku osobu može biti opsesivna. Neprimereno seksualno ponašanje osoba iz spektra nije posledica loših namera, nego nedostatka seksualne edukacije. Tokom pubertetskog razvoja, moguća su preterivanja u izražavanju seksualnog zadovoljstva: opsesivna masturbacija ili seksualni egzibicionizam (masturbacija na javnom mestu) usled nerazumevanja pojmova javno naspram privatnog. Hiposenzitivne osobe tražiće intenzivniju seksualnu stimulaciju (što može dovesti do samopovređivanja). Zbog svega toga, važno je pratiti emocionalni i hormonalni razvoj osoba sa autizmom, kao i razvoj njihovih socijalnih i psiholoških karakteristika. Seksualna edukacija uslov je zdravog seksualnog razvoja: prevencija devijantnog ponašanja po pravilu je delotvornija od njegovog naknadnog sankcionisanja.
Iskustvo zlostavljanja kod osoba iz spektra daleko je rasprostranjenije nego kod neurotipične populacije. Prema istraživanjijma, čak jedna trećina osoba sa autizmom ima iskustvo zlostavljanja – fizičkog, seksualnog ili psihičkog.
Ovladavanje inventarom preventivnih informacija omogućuje da se u različitim situacijama reaguje na odgovarajući način. Kada su seksualni impulsi i želje predmet zabrane, to je obično put u frustraciju, devijaciju ili depresiju. Seksualnost treba živeti (bilo da smo partneri sami sebi ili drugima) , a seksualni impuls može da se preusmeri ka socijalno prihvatljivim oblicima ponašanja.
SAMOSPOZNAJA I SAMOPOŠTOVANJE KOD OSOBA SA AUTIZMOM
Tokom puberteta kod osoba iz spektra javljaju se prvi pokušaji autonomnog ponašanja i želja da se kreira društvena mreža nezavisna od primarne (porodične) sredine. Prijateljstvo sa osobama istog uzrasta dominanta je potreba u ovom periodu, a potom i potreba za uspostavljanjem afektivne veze. Istovremeno se javlja i pojačana potreba za samoćom. Osećaj različitosti u ovom uzrastu postaje primetan i propraćen je željom da se bude kao ostali. Kada osoba počne da (pre)ispituje svoju različitost, važno je dati joj odgovore o autizmu kao stanju. Time se stvara osnova za prihvatanje sebe, umesto izgradnje kameleonskih identiteta. U kasnijim stupanjima u veze, osoba će moći da se predstavi onakvom kakva zaista jeste, da ukaže na svoju autentičnost, snage i slabosti.
Imao sam nekoliko veza kameleonskog tipa. Emocionalno su bile zadovoljavajuće, ali ujedno i veoma iscrpljujuće. Uvek ostvarivati snove drugih, zato što su ti dragi, bez prihvatanja sebe onakvim kakav jesi, vrlo je teško; i nepoželjno. Onog trenutka kada sam odlučio da postanem prirodan i da se ponašam kao što se osećam, devojke me više cene, ali samo kao prijatelja. Bojim se da su, nažalost, naše šanse da živimo u paru minimalne. Moja jedina nada je da pronađem devojku iz spektra koja može da me razume, mada… (Iskustvo osobe sa Aspergerovim sindromom)
Kao i kod neurotipičnih osoba, pubertet je period promena i poteškoća u njihovom razumevanju i prihvatanju. To je period negativne telesne percepcije, osećaja neprivlačnosti i nelagode u sopstvenom telu. Kod ooba sa autizmom, slika tela i sebe često je potkrepljena nedostatkom pozitivnih socijalnih iskustava. Reakcije na takvo stanje mogu biti povlačenje u sebe, arogancija ili depresija. Anksioznost se može javiti kao rezultat straha od odbacivanja, neuspeha, pogrešnih postupaka, podozrenja na koje se nailazi u neposrednom okruženju… Na osnovu svega toga, nema sumnje da je izgradnja samopoštovanja u bliskoj vezi sa razvojem zdrave seksualnosti.
PSIHOLOŠKI PROFIL ŽENA U SPEKTRU AUTIZMA
Bila sam stimer za klavire.
– Ima savršen sluh!
Zarađivala sam dosta novca, vredan je to zanat, ali pola klijenata me je startovalo…
Nasuprot muškim burnim reakcijama i otvorenom ispoljavanu frustracije, žene sa autizmom više promišljaju i analiziraju situacije, nego što na njih reaguju. Ženske iz spektra u većoj meri koriste mehanizme imitacije i zahvaljujući tome manje deranžiraju svoje okruženje, u kome često mogu proći nezapaženo. Neretko uspostavljaju prijateljstva sa muškarcima, a podrška jedne osobe istog starosnog doba daje im osećaj sigurnosti. Istovremeno je prisutan rizik da žena sa autizmom prihvati ropski odnos i da bude eksploatisana u cilju očuvanja prijateljstva.
Programi za poboljšanje samospoznaje i izgradnju samopoštovanja:
Peter Vermeulen: Ja sam poseban
Catherine Faherty: Asperger, šta je to za mene?
Lucie Latour: Priča o meni
KOGNITIVNE TEŠKOĆE I NJIHOV UTICAJ NA PONAŠANJE OSOBA SA AUTIZMOM
Išao sam na razgovor u IBM nakon što sam diplomirao. Pitali su me kakvi su mi planovi. Rekao sam: da odem na čizburger u Mek i da operem veš.
Teorija slabe centralne koherencije (povezivanja). Za osobe sa autizmom karakteristično je da sve informacije tretiraju jednako (bez ikakve selekcije ili filtriranja suštine od pratećih elemenata razgovora). Nije lako pronaći smisao u mnoštvu dobijenih informacija. Takođe, osobe iz spektra imaju doslovno razumevanje društvenih normi. Ovo su uzroci za poteškoće u razumevanju samih pojmova seksualnosti i intimnosti, kao i koncepta saglasnosti.
Kontekstualno slepilo. Osobe iz spektra nemaju globalni pogled na situaciju, koji je potreban za razumevanje socijalnog konteksta kreiranog od strane neurotipičnih osoba. Ovo utiče na razumevanje i prihvatanje odbijanja. Zbog prevencije anksioznosti, važno je kreirati (koliko god je moguće) predvidljivu socijalnu sredinu.
Teorija uma je sposobnost da se razumeju razmišljanja, verovanja, očekivanja, želje i namere drugih osoba. Omogućuje uspostavljanje i održavanje uzajamnih odnosa. Prilikom rada sa osobama iz spektra, važno je predstaviti društvenu funkciju nekog ponašanja, kao i moguće emocije koje se mogu javiti kod drugih, njihova razmišljanja, namere i uticaj svih elemenata interakcije na osobu.
EMOCIONALNA REGULACIJA
Ispostavilo se da ljude ne možes da kontrolišeš… Čak ni da ih predvidiš. Brojevi su drugačiji. Govorio sam da na njih možeš da računaš.
Osobe sa autizmom često imaju teškoće u održavanju kontakta očima i dekodiranju neverbalne komunikacije, jer su obično usredsređene na pojedine delove lica (npr. samo na obrvu, usta, uho). Izrazi lica brzo se smenjuju, a osobe sa autizmom primaju previše stimulansa iz okruženja (i tretiraju ih jednako).
Osobe sa Aspergerovim sindromom imaju barem jednu od sledećih teškoća: osnovno emotivno izražavanje, nemogućnost prenošenja vizualnih poruka, šeretske oči, poteškoće u gestikulaciji, nespretnost, nepoštovanje ličnog prostora. Osobe u spektru pokazuju iste emocionalno-fiziološke manifestacije kao i neurotipične osobe, ali izostaje pretvaranje tih fizioloških stiumulansa u svesna osećanja. Sprečena je percepcija sopstvenih emocija, a samim tim izostaje reakcija u skladu sa nadražajima. U prepoznavanju emocija na fotografijama sa specifičnim izrazom lica (srećan, uplašen, tužan, ljut, iznenađen), osobe sa autizmom pokazuju 48% uspešnosti, dok rezultati neurotipičnih dosežu 89%. Osobe sa autizmom primećuju promene na licima, ali ih ne povezuju sa emocijama i kontekstom.
Sistemi vežbi za raspoznavanje i upravljanje emocijama:
Mind reading (Baron-Cohen at all)
Gaining Face (Team Asperger)
Cat-Kit (Attwood)
Preporučuje se vođenje ličnog dnevnika, opisivanje različitih emocionalnih stanja, igranje uloga (oponašanje sadržaja zadatog na karticama), razmišljanje i razgovor o emocijama sa terapeutom. Delotvorno je sve što kompleksne društvene normative svodi na jasne logičke sisteme: povezivanje fotografija sa specifičnim izrazima lica, opisima tih stanja i bojama – kao na ličnom emocionalnom termostatu. Prikazan je termostat stanja dečaka sa poremećajem pažnje, čija se stanja kreću od fokusiranosti (zeleno), preko rasejanosti i nepažnje (žuto i narandžasto), do lutanja u svom svetu (crveno). Svako od stanja ilustrovano je realnom fotografijom i potkrepljeno opisom. Kada osoba usvoji sistem i ovlada razumevanjem ovih emocionalnih stanja, može njima da upravlja i lako se vraća u stanje fokusiranosti. Ovakav grafički prikaz može da stoji u uglu školske klupe, kao slikovit podsetnik, na koji će nastavnik diskretno ukazati kada primeti pad koncentracije.
METODE I TEHNIKE ZA STICANJE VEŠTINA U SOCIJALNO-SEKSUALNOM PONAŠANJU OSOBA SA AUTIZMOM
– Da li bi hteo da budemo samo prijatelji?
– Bez seksa?
– Bez pritiska.
Većina efikasnih programa zasnovana je na razvijanju neverbalne i afektivne komunikacije i na veštinama prepoznavanja eksplicitnih i implicitnih emocija. Unapređenje sposobnosti dekodiranja emocija smanjuje frustraciju i impulsivne reakcije. Tokom rada na socijalno-seksualnim temama, uvek treba uzeti u obzir starost osobe, nivo razumevaja i intelektualni razvoj, pređašnja iskustva, postojeću bazu znanja o temi, kao i eventualne strahove. Potrebni su precizni i jednostavin odgovori, uz konkretne primere i upotrebu tazličitih materijala: knjige, piktogrami, grafikoni. Seksualnost treba tretirati u pozitivnim aspektima, bez restriktivnog pristupa i infantilizacije same tematike, niti osobe sa kojom se radi.
Iz ugla neurotipičnih:
Prijateljica sam sa aspijem, ili bar mislim da jesam. Pitam se da li je normalno da nikada ne inicira kontakt ili barem da pita za novosti: gde sam, šta radim… Ali je veoma srećan kad se vidimo i osećam da mu je zaista drago. Ipak se i dalje pitam zašto ja moram da budem ta koja će prva da…?
Iz ugla osobe sa Aspergerovim sindromom:
Uspostaviti i održavati prijateljstvo, ponovo kontaktirati prijateljicu, strašan je problem, iako sam ja osoba u spektru koja dosta dobro funkcioniše, kako na ličnom, tako i na profesionalnom planu. Ovo je sigurno jedna odmo mojih najvećih slabosti.
Koncept saglasnosti je kompleksan: podrazumeva sposobnost da se postavi pitanje (slažeš li se da…?), da se razumeju i ispoštuju odgovori, kao i da se ostavi mogućnost da se osoba predomisli u bilo kom trenutku. Da bi parovi identifikovali želje i potrebe, efikasan je metod upotrebe seta fotografija sa prikazima afektivnih postupaka (od neutralnog, do seksualnog dodira). Uz prikaze aktivnosti, daje se i set kartica u tri boje, gde zelena označava da je osoba saglasna sa predočenom radnjom, žuta je neodlučnost, a crvena odbijanje. Svaki partner upotrebom boja procenjuje ponuđene situacije, a potom se vežba usmerava na aktivnosti koje su oba partnera odabrala kao prihvatljive.
E, pa, Donalde, ovo je naš prvi poljubac, zato – bez jezika!
Pogodan metod je i upotreba upitnika za analizu društvenih odnosa i situacija:
- Kakav je moj odnos sa tom osobom? (Neznanac, prijatelj, ljubavnik, učitelj, lični pratilac…)
- Da li je to odrasla osoba, dete ili tinejdžer kao ja?
- Šta želim da radimo zajedno?
- Da li ta osoba deli moju ideju? Kako da znam?
- Da li sam je pitao da li bi to bilo u redu?
- Koje su moguće posledice ponašanja u koje želim da se upustim? (Rizici od seksualno prenosivih infekcija, trudnoće i sl.)
Sva ova pitanja moguće je predstaviti u vidu socijalnog scenarija, odigrati uloge, predvideti moguće ishode i analizirati ih uz vizualnu podršku (slike, filmove).
Učenje uz pomoć socijalnih krugova još jedna je od efikasnih metoda koja osobama iz spektra olakšava razumevanje društvenih relacija. Svaka boja predstavlja jedan od društvenih krugova: od intimnog (ljubičastog) kruga (u koji ulazi samo intimni partner), preko porodice, prijatelja, poznanika, staratelja / saradnika do potpunih neznanaca (u crvenom krugu). Pored konkretnih ljudi iz svog okruženja, osoba u svaki od krugova smešta i normative primerenog ponašanja. Na primer: U ljubičastom krugu smo samo moja devojka i ja. Možemo da šetamo jedno pred drugim bez odeće, da se tuširamo zajedno, da se ljubimo… Moja mama i sestra su u plavom krugu. Možemo da se zagrlimo ili poljubimo u obraz… Sa osobama iz crvenog kruga ne radim ništa od toga… Kada osoba ovlada logikom krugova, to postaje pouzdan i jasan sistem za razumevanje međuljudskih odnosa koje gradi i održava sa ljudima iz okruženja.
Pingvini se pare samo jednom godišnje. I to traje tri minuta. Meni je to vrlo seksi. Znaš zašto? Reći ću ti samo ako hoćeš da znaš.
Ja hoću da znam.
Ja neću, to je sigurno!
Kada se pingvini ponovo nađu posle dužeg vremen, naslone se grudima na grudi. Glave su im zabačene, peraja trepere i pevaju, jer im je drago što su se pronašli.
U slučajevima neprihvatljivog seksualnog ponašanja, važno je analizirati ceolokupan kontekst:
- Koji faktori podstiču neko ponašanje? (Stres, anksioznost, napetost, suočavanje sa promenama…)
- Da li se određeno ponašanje javlja kao reakcija na određeni događaj?
- Na koji način osoba dobija (prećutno ili direktno) odobrenje iz neposrednog okruženja?
- Koja je funkcija datog ponašanja? (Privlačenje pažnje, ritual, seksualno zadovoljstvo, izbegavanje neke druge situacije…)
Važno je analizirati datu situacije bez osude i nametanja osećaja krivice, uz razumevanje unutrašnjih poriva i osećanja osobe kojoj se pruža podrška.
Znaš kako u džungli neki slonovi imaju duže surle a neki kraće?
Ne zanima me kolika je slonu surla, samo da je kit u redu!
Knjiga Aspergerov sindrom i seksualnost: od puberteta do odraslog doba, autorke dr Isabelle Henault, nudi sveobuhvatan program razvoja socijalnih i seksualnih veština za osobe iz spektra. Prevod na srpski jezik očekuje se u septembru, u izdanju Psihopolisa iz Novog Sada. U osnovi je program prilagođen osobama sa Aspergerovim sindromom i visokofunkcionalnim osobama sa autizmom, ali je u velikoj meri prilagodljiv, te se može primenjivati sa većinom osoba iz spektra. Programom je obuhvaćeno 12 tematskih celina koje se obrađuju u devedesetominutnim radionicama tokom 12 uzastopnih nedelja rada u mešovitim grupama. Za svaku radionicu data su uputstva za animatora i konkretne vežbe sa vizualnim objašnjenjima. Knjiga sadrži testove osnovnih znanja, kvizove i igre, socijalne priče, grupne projekte… Program je koncipiran sa ciljem unapređenja socijalnih veština (međuljudski odnosi, komunikacija, prijateljstvo, intimno partnerstvo, ljubav) i poboljšanja socijalne integracije. Sadržaj programa je sveobuhvatan: uspostavljanje komunikacije u domenu seksualnih veza, razlike između ljubavi i prijateljstva, anatomski aspekti seksualnosti, pubertetske promene, seksualno sazrevanje, masturbacija, prva seksualna iskustva, emocije i njihovo prepoznavanje (kod sebe i drugih), kontracepcija, seksizam i nasilje u partnerskim odnosima, društvene mreže i internet.Efikasnost programa empirijski je proverena: ovladavanje socijalno-seksualnim veštinama i usvajanje pozitivnog stava o seksualnosti unapređuje kvalitet života, kako osoba iz spektra, tako i onih iz njihovog okruženja.
Tekst na osnovu prezentacije Vlatka Dabića
Citati iz filma Mocart i kit / Mozart and the Whale (2005)
