Senka očevog samoubistva, izopštenost i izrugivanja u školi, seksualno nasilje, dugi suicidni periodi… Sve to daleko je iza nje. Danas je Zuli Sangino (Zuly Sanguino) uspešna motivaciona govornica i vizualna umetnica.
Zuli živi u Kolumbiji. Rođena je pre 26 godina sa tetra amelia sindromom (odsustvom udova). Njena porodica je velika, Zuli ima još tri brata i dve sestre. Oca se jedva seća, jer je počinio samoubistvo kada je Zuli imala svega dve godine. Za sve ovo vreme, majka joj je pružala neizmernu podršku i odgajala ju je s uverenjem da može imati i više od onoga što smatramo normalnim životom.
– Sa šest godina počela sam da shvatam da sam drugačija od druge dece. Primetila sam da oni mogu da trče, a da ja ne mogu. Pitala sam mamu zašto sam drugačija. Odgovorila mi je da se ne razlikujem više nego što se ljudi inače razlikuju i da moja invalidnost ne mora da me zadržava.
Kod kuće je imala sigurnost i podršku, usvajala je veštine koje su neophodne za nezavistan život. A spoljni svet bio je potpuna suprotnost. Promenila je par škola i u svakoj je bilo užasno. – Zvali su me vanzemaljcem i udarali me, ponekad su mi otimali užinu.
Kao tinejdžerka, Zuli je bila silovana. U petnaestoj je život postao toliko neizdrživ, da je razmišljala kako da ga okonča.
– Odlazila sam svako veče u krevet sa željom da budem kao svi ostali kada se ujutro probudim. Osećala sam se izopštenom i u školi uopšte nisam imala prijatelje. Mislila sam da za mene nema nikakve nade. Mama je pokušavala da me obodri, ali osećala sam se tako jadno.
– Popela sam se na četvrti sprat naše zgrade s namerom da skočim. Srećom, mama me pronašla pre nego što sam to uradila. Bila je strašno uznemirena što su se stvari razvile u tako lošem smeru. Zagrlila me i rekla da ću tek da zasijam i da ću pokazati drugim ljudima sa invaliditetom kako da vode srećne živote.
– Shvatila sam da san provela previše vremena dozvoljavajući da povodom invalidnosti budem na dnu, a ima toliko toga vrednog življenja.
Zuli je sa osamnaest upisala koledž. Prvi put govorila je pred publikom od 400 studenata i roditelja o problemu vršnjačkog nasilja u školama. Pokazalo se da je našla svoju svrhu.
– Bila sam stvarno nervozna. Mama je bila uz mene da me bodri. Na pola govora sam se rasplakala, jer je bilo toliko bolno osloboditi sve ono kroz šta sam prošla. Dobila sam aplauz i to mi je dalo snagu da nastavim.
– Posle sam se osećala sjajno. Saznanje da sam ružna iskustva preokrenula u nešto dobro što pomaže drugim ljudima – dragoceno je. Usrećuje me što pomažem drugim ljudima. Jedan momak spremao se da oduzme sebi život, a onda me ugledao na televiziji i odlučio da to ne uradi. Pisao mi je i postali smo prijatelji. Dobijam mnogo pisama od ljudi koji mi govore da sam im pomogla da prođu kroz teške situacije.
Uspevši da prevaziđe seksualne traume, Zuli je ostvarila dve duže partnerske veze. Prvog momka ostavila je jer mu je nedostajlo ambicije. Sa drugim… jednostavno nije išlo. – Nadam se da ću se jednog dana udati i roditi decu. Ali sada sam fokusirana na motivacione govore.
Zuli drži govore u preduzećima, zatvorima i školama. Demonstrira ljudima da mogu da urade sve, samo ako se za to umno zalažu. Finansijsku nezavisnot stekla je zahvaljujući svom slikarskom umeću. Njene neverovatna platna prilično dobro se prodaju. Nada se da će putovati po inostranstvu i volela bi da osnuje sirotište.
IZVORI:
- http://diply.com/drawing-pencil/zuly-sanguino-an-artist-with-unwavering-determination/205076
- http://www.dailymail.co.uk/news/article-3177324/Woman-born-no-arms-legs-reveals-empowering-fight-against-bullies-abusers-suicidal-thoughts-inspiration-thousands-Colombia.html
Pratite Zuli na Fejsbuku:
Prevela i priredila: Marijana Čanak
