Za korisnike kolica nije lako pronaći odeću koja je istovremeno moderna i pogodna za kretanje u kolicima. No, konačno je primećena potreba za pristupačnom modom i pokrenuti su neki originalni modni projekti. Modna industrija postaje osetljivija za jutarnje rituale običnih ljudi: nezavisnost, kako u izboru odeće, tako i u odevanju!
Lusi Džons, učenica Parsons škole za dizajn iz Njujorka, dobila je inspiraciju za novu modnu liniju kada joj je njen rođak Džejk, kome je jedna strana tela paralisana, rekao da bi voleo da može sam da se obuče. (Džejk inače vodi nezavistan život i samostalan je u svemu, s izuzetkom oblačenja.) Lusi je bila zatečena: – Pohađam jednu od najboljih škola za dizajn u svetu u kojoj se niko nije setio da se pozabavi ovim pitanjem? Ubrzo je kreirala pantalone koje je Džejk mogao da obuče jednom rukom. To je bila prva proba.
Lusi se povezala sa udruženjima osoba sa cerebralnom paralizom i pokrenula ozbiljno istraživanje o odeći i odevanju. Intervjuisala je oko stotinjak ljudi i svi su joj rekli da se osećaju izostavljenim iz modne industrije.
– Pregib na karličnom delu i, generalno, anatomske promene koje se pojavljuju kad sedimo, u potpunosti menjaju način na koji se tkanina i odeća ponašaju na našem telu – kaže Lusi Džons.
Za korisnike/-ce kolica i, uopšte, za ljude koji dosta vremena provode sedeći, standardne pantalone su suviše kratke i suviše plitke. Pantalone se menjaju i na kolenima pri savijanju, zbog čega je u prilagođenim kreacijama uklonjen višak materijala na pregibu, pa nogavice padaju ravno. Uklonjeni su i suvišni nabori na preponama. Kada su u pitanju majice, prilagođeni modeli imaju ojačane laktove i komotnije su u predelu ramena i ruku, jer su ti mišići obično razvijeniji kod osoba koje koriste kolica. Anatomske potrebe, estetika i emotivna udobnost imperativi su mlade kreatorke Lusi Džons koja kaže da, naprosto, dizajnira odeću za udobnije sedenje.
– Treba imati na umu da mi ne dizajniramo ljude niti tražimo ljude koji će se uklopiti u naše kreacije; nego dizajniramo za ljude kojima su potrebne udobnost i sloboda kretanja.
SeatedDesign FC from Lucy Jones on Vimeo.
Čuvena kompanija Najk nedavno je lansirala Flyease patike, model koji se obuva lakše nego bilo koja dosadašnja obuća. To je kreacija Tobija Hetfilda, osmišljena za atlete sa različitim mogućnostima. Za Najk, atleta je svako ko ima telo. Patike su se pojavile kao odgovor na pismo Metjua Volcera, mladića sa cerebralnom paralizom, koji se našao pred novim životnim izazovom:
Moj san je da pohađam koledž, a da ne moram svakog jutra da brinem o tome ko će mi danas vezati pertle. Celog života nosim košarkaške najk patike. To je jedini tip obuće koji mi odgovara, jer mi je potrebna podrška za zglobove dok hodam. Sa svojih šesnaest godina mogu sasvim samostalno da se obučem, ali još uvek mi roditelji vezuju pertle. Kao tinejdžera koji teži da postane samodovoljan, to me veoma frustrira, a ponekad i posramljuje.
Pismo je predato u ruke Tobija Hetfilda, koji je već imao pozamašno iskustvo u kreiranju obuće za paraolimpijce. Tobi i Metju brzo su se sporazumeli i saradnja je rezultirala prvim parom patika koje je Metju mogao samostalno da obuje.
– Svakog jutra kada se obuvam, ove patike ujedno mi daju najsnažniji osećaj nezavisnosti i postignuća kakvo nikada ranije nisam doživeo – izjavio je svojevremeno Metju.
To je bio tek početak. Prvi par patika Metju je dobio pre tri godine, a Tobi je nastavio da usavršava taj prvobitni dizajn. Najzad su kreirane Flyease patike koje imaju otvor blizu pete, što ih čini lakim za obuvanje i izuvanje; daju potporu zglobovima i sigurnost nozi, bez tradicionalnog zapertlavanja.
Mi činimo da izgledate dobro; tako da se i osećate dobro – moto je kompanije Alter Ur Ego (u slobodnom prevodu: izmeni svoj ego), koja proizvodi odeću od teksasa prilagođenu osobama sa motornim invaliditetima. Osnivačica ove modne kuće je Hajdi MekKenzi koja nakon saobraćajne nezgode živi sa paraplegijom i korisnica je kolica. Posao je pokrenula pošto je diplomirala menadžment malih preduzeća u Kentakiju.
– Dizajniram odeću od džinsa koja je moderna i funkcionalna. Želim da učinim mogućim da osobe sa invaliditetima izraze sosptveni alter-ego putem mode, istovremeno rušeći društvene barijere. Prilagodljivi džins tek je početak! – najavljuje Hajdi.
Modeli njenih farmerki su elastični, sa visokim gumiranim strukom i većim gajkama sa unutrašnje strane, što korisnicima kolica olakšava samostalno oblačenje. Takođe imaju prorez za kateter i velike iskošene džepove prišivene duž butina, tako da budu upotrebljivi u sedećem položaju.
Uskoro bi ova specijalizovana moda mogla postati normativ. Zahvaljujući mladim ljudima koji ne pristaju na status kvo.
Tekst pripremila Marijana Čanak
IZVORI:
- http://www.cambio.com/2015/10/09/designing-fashion-people-wheelchairs-disabilities/
- http://fashionista.com/2015/05/lucy-jones-seated-design
- http://news.nike.com/news/the-flyease-journey
- http://alterurego.co/
