Ostati aktivan je ključna za osobe sa ovim neurološkim stanjem. Dokazano je da ples ublažava tremor, poboljšava fleksibilnost i podiže raspoloženje.
Parkinsonova bolest je neurološko stanje koje, između ostalog, uzrokuje tremor, rigidno i usporeno kretanje. Za Parkinsonovu bolest ne postoji lek . Ali, iako je progresivna i slabi organizam, uzimanje pravih lekova i dobijanje pravilne podrške nakon dijagnoze može značajno da utiče na kvalitet života. Jedna od najtežih, ali i ključna preporuka je ostati aktivan – jer raspoloženje, fleksibilnost i ravnoteža mogu da se poboljšaju aktivnošću.
Alison Andervud, koja je danas u 60-im godinama, dijagnostikovana je Parkinsonova bolest pre 10 godina i sada u Velsu vodi grupu za podršku za druge ljude sa istim stanjem: – Pokrenula sam plesnu grupu jednom mesečno, koja je mnogima od nas fizička pomoć i aktivnost u kojoj uživamo, objašnjava ona. Mi praktikujemo „slobodan“, ekspresivni ples, i naglašavamo činjenicu da nije bitno da li sedite ili stojite. Pozitivan efekat koji ples ima na nas je prosto magičan.
Za samo 1 % ljudi sa Parkinsonovom bolešću u Velikoj Britaniji dostupne su plesne grupe sa posebno obučenim osobama za rad sa njima. Upravo je statistika inspirisala plesnu organizaciju Pipl Densing (The foundation for community dancing People Dancing), da se pridruži američkoj grupi Dens for Parkinson (Dance for Parkinson’s) u sastavljanju onlajn programa obuke za pomoć nastavnicima plesa, kroz koji bi bolje razumeli potrebe osoba sa Parkinsonovom bolešću.
Onlajn program omogućuje nastavnicima plesa da saznaju više o ovom neurološkom stanju i pomaže im da prilagode svoje lekcije tako da budu korisnije i više odgovarale osobama sa Parkinsonovom bolešću. Ana Liderdejl, producentkinja u fondaciji Pipl Densing, je plesačica i članica Mreže Dens for Parkinson (Dance for Parkinson’s Netvork UK) .
– Što se više ljudi sa Parkinsonovom bolešću mogu posvetiti plesu, to će veću korist od plesa osećati, objašnjava ona. Dakle, ako čas plesa znači jedan sat koristi, a vi ste u mogućnosti da učestvuejte u plesnoj grupi samo jednom mesečno jer ima tako malo nastavnika, to znači da ćete mesečno osećati samo jedan sat koristi. A to nije mnogo.
U SAD-u nastavnici plesa rade sa osobama sa Parkinsonovom bolešću već više od jedne decenije, zahvaljujući pionirskom radu Bruklinske Parkinskon grupe (the Brooklyn Parkinson Group) iPlesne grupe Marka Morisa u Njujorku. I u Velikoj Britaniji poslednjih nekoliko godina raste interesovanje, i sada smo svedoci veće potražnje časova plesa ovog tipa, kaže Liderdejl.
Mreža Dens for Parkinson’s u Velikoj Britaniji podržava iskusne nastavnike plesa u izvođenju nastave – uključujući i slobodn plesne i muzičke umetnike, kao i umetnike Engleskog nacionalnog baleta inacionalne plesne organizacije Paviljon Dens Saut Vest. Nastavnici rade različite plesne stilove, često radeći zajedno sa lokalnim grupama za podršku.
Andervud je inspiraciju za osnivanje svoje plesne grupe dobila nakon što je prisustvovala konferenciji na kojoj dr Piter Lovat, plesni psiholog, poznat i kao „dr Dens“ (dr. Ples), objasnio kako je ples koristan za ljude sa Parkinsonovom bolešću.
– Izgledalo je da se svi krećemo fluentnije, bez sudaranja sa drugima, što je teško uraditi kada imate Parkinsonovu bolest, kaže Andervud. Ona nastavlja: Prilika za nameran fizički kontakt u plesu je važna. Često blisko sarađujemo sa partnerom. Kada imate Parkinsonovu bolest, možete se emocionalno povući – pretpostavljam da se više ne osećate prijatno u svom telu. Dok plešemo, fizički dorirujemo jedno drugo, što nam pomaže da prevaziđemo inhibicije i da se opustimo. To je korisno, jer stres i napetost dramatično pogoršavaju simptome. Ples nam izvlači osmehe na lica, i vraćamo se kući sa obnovljeom energijom, spremni da se suočimo sa realnošću života sa Parkinsonovom bolešću.
Pošto je socijalni element tako koristan, onlajn program obuke naglašava važnost rada sa prijateljima i starateljima, kao i sa samim osobama sa Parkinsonovom bolešću. Prema organizaciji za podršku osobama sa Parkinsonovom bolešću (Parkinson’s UK): – Neki ljudi smatraju da blage vežbe, uključujući i ples, mogu da im pomognu da se kreću sa većom lakoćom i dožive izvesno olakšanje simptoma, kao i poboljšanje raspoloženja. Socijalne beneficije kao što su bivanje aktivnim i obavljanje nečeg ugodnog sa drugima, mogu biti jednako važne.
Liderdejl je uvidela ove prednosti iz prve ruke. Pružajući ljudima sa Parkinsonovom bolešću priliku da plešu, vi im ponovo ulivate poverenje u njihova tela.Upoznala sam ljude koji su mislili: – Imam poremećaj kretanje – Ne mogu više da se krećem. Ali, usmeravajući pažnju na ritam, pre nego na fizički čin kretanja, geganje može, privremeno, da se preokrene u hod. Tako ljudi mogu činiti i dok obavljaju svakodnevne obaveze, na primer, mogu staviti slušalice i slušati ritmičnu muziku dok su u kupovini.
Korišćenje slikovitog izlaganja u podučavanju plesa može stvarno značajno da pomogne. Umesto da nekome kažemo: – ispruži ruke i okreći ih u krug, mogli bismo reći: – pretvaraj se da su tvoje ruke talasi na vodi, kaže Liderdejl. Ako se fokusiramo na sliku, pre nego na akciju, postaje mnogo lakše. Sa Parkinsonovom bolešću, možete značajno oslabiti facijalnu ekspresiju, zato je jedna od najboljih stvari kada na licima ljudi sa Parkinsonovom bolešću ugledate osmeh nakon što su ponovo otkrili zadovoljstvo koje plesanje sa drugima može da donese.
Džojs Plejs je pohađala časove plesa u Plimutu tokom protekle dve godine: – Ples je suprotnost životu sa Parkinsonovom bolešću, koji je spor, depresivan – kao hodanje kroz mulj. Napeti mišići me podsećaju na razvučene nove elastične tregere. Ali kad čujem muziku, napetost mišića popusti i moje raspoloženje se podigne. Radim ono što obični ljudi rade: družim se, ostvarujem fizički kontakt, koristim svoj mozak da naučim nove korake. I moje telo dobija zdrav podsticaj sa mnogo širim spektrom pokreta nego što bi dobio tokom mog uobičajenog dana.
Tekst prevela Veronika Mitro
Izvor: Dancing proves a good move for people with Parkinson’s disease, Eleanor Tucker, The Guardian, 3/5/2015.
