Homofobija je jedan od faktora koji doprinose ukupnom broju žrtvava zlostavljanja u sportu, i zajedno sa drugim oblicima diskriminacije, može učiniti sport nesigurnom aktivnošću za mnogu decu. Ljudi u svim regionima sveta doživljavaju nasilje, uznemiravanje, diskriminaciju, isključivanje, stigmatizaciju i predrasude zbog seksualne orijentacije ili rodnog identiteta.
Devojke mogu da dožive nasilje na osnovu seksualne orijentacije i kada su lezbejke i kada se pretpostavlja da su lezbejka. U nekim zajednicama, fizička snaga i atletska građa žene smatra se devijacijom i povezuje se sa homoseksualnošću. Širom sveta, sportistkinje homoseksualne orijentacije taje svoj seksualni identitet iz straha da će autiranje dovesti do socijalne isključenosti iz tima, diskriminacije od strane saigračica i trenera/ke, gubitka prilika, pa i fizičkog ili seksualnog nasilja. U nekim zemljama, homoseksualnost se još uvek kažnjava po zakonu (u Srbiji je muška homoseksualnost dekriminalizovana 1994. godine, ženska nikad nije bila kriminalizovana).
Setimo se slučaja južnoafričke fudbalerke Eudy Simelane, koja je 2008. godine pronađena delimično razgolićena, silovana, pretučena i izbodena u svom rodnom gradu Kva Tema u Južnoafričkoj Republici. Ona je igrala fudbal za reprezentaciju Južnoafričke Republike i za dva južnoafrička kluba. Oni koji su je poznavali pamte je kao talentovanu, strastvenu i skromnu. Bila je zagrižena borkinja za ravnopravnost i aktivistkinja za prava LGBT zajednice, i jedna je od prvih žena u gradu Kva Tema koja je otvoreno živela kao lezbejka.
Svi zaposleni i učesnici u sportskom kontekstu imaju obavezu da štite devojke od ovakvog, i bilo kog drugog, nasilja ili zlostavljanja, bez obzira na svoje etičke pozicije. Pitanje homofobije mora se otvoreno i beskompromisno razmatrati, kao i bilo koji drugi oblik rodno zasnovanog nasilja.
Seksualno zlostavljanje devojaka i žena sa invaliditetom
Devojke i žene sa invaliditetom su izložene većem riziku od fizičkog i seksualnog zlostavljanja zbog toga što su žena i još više, zbog toga što su osobe sa invaliditetom. U poređenju sa ženama bez invaliditeta, devojke i žene sa invaliditetom su češće prijavljivale zlostavljanja većeg intenziteta, kao i kombinaciju različitih tipova nasilja, više počinilaca, i duže trajanje.
Prema jednoj studiji stopa zlostavljanja dece bez invaliditeta je 9%, dok je stopa zlostavljanja dece sa invaliditetom 31%.
Da li su devojke i žene sa invaliditetom podložnije rodno zasnovanom nasilju?
• Njima je mnogo teže da pozovu pomoć, protestvuju ili pobegnu.
• One mogu biti manje svesne zakona koji ih štite i imati teži pristup informacijama.
• Žene i devojke sa invaliditetom mogu imati problema sa kretanjem što ih čini podložni rodno zasnovanom nasilje i onemogućuje ih da pobegnu od počinioca nasilja.
• Ženama i devojkama sa kognitivnim i senzornim invaliditetom je mnogo teže da razumeju i prijave rodno zasnovano nasilje.
Devojke i žene sa invaliditetom bi trebalo da znaju šta je potrebno za prevenciju nasilja i zlostavljanja. Potrebno ih je obrazovati da bi razvile svest o rodno zasnovanom nasilju. Sport može ojačati njihovo samopoštovanje tako što će im pomoći da prepoznaju koje aktivnosti doprinose da se osećaju dobro ili šta je ono što im se dopada na sebi.
Tekst pripremila Veronika Mitro
Izvor: Homophobia In Sport Programmes
