Danas je Svetski dan osoba sa autizmom (ili autističnih osoba, ako autizam shvatamo kao neodvojivi deo identiteta). Datum, drugi april, ustanovljen je rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 2007. godine. April se u celom svetu sada smatra mesecom autizma, a pokrenuta je i globalna akcija Light It up Blue ili Osvetljeno plavim. Ideja je da se ceo svet simbolično preboji u plavo: od gradskih osvetljenja, preko plavih balona na trgovima, do plave odeće, plavih traka, plave šminke i svih još plavljih detalja (i čuperaka) koji vam mogu zaposesti kreativni deo uma. Smisao akcije je: da svet (makar na jedan dan, mesec, pa onda i duže) bude (u pravom smislu) preplavljen razumevanjem autizma. Zašto da i ja nosim plavo? Radi upoznavanja kognitivne različitosti, njenog drugačijeg vrednovanja i promene mentalnih obrazaca u kojima smo zaglavljeni; u ime rasvetljavanja autističnog spektra; ili najprostije rečeno: da budemo podrška u plavom.
AUTIZAM? ŠTA JE TO I ZAŠTO SE UČI?
Autizam nazivaju razvojnim invaliditetom. Ili razvojnim putem, nešto drugačijim od onog na koji je većina navikla. Mozak se razvija na drugačiji način, što utiče na načine ponašanja, raspoznavanje, kognitivne sposobnosti, čulne doživljaje, motoriku, govor, komunikaciju sa spoljnim svetom… Sve te različitosti zajedno čine spektar razvojnih odstupanja (oneobičavanja) koja nazivamo autizmom.
Zašto spektar? Jer se autizam manifestuje na različite načine i svaka autistična osoba individua je za sebe. Na primer, komunikacione sposobnosti variraju u rasponu od razgovorljivih osoba sa izuzetno bogatim rečnikom, do osoba koje uopšte ne govore. Možda ne gestikuliraju niti koriste govor tela kao što bi se očekivalo ili izbegavaju kontakt očima, možda ne praktikuju osmeh(ivanje). Mogu predugo i preopširno da pričaju o temi koja ih zanima, ne uviđajući da sagovornik uopšte nije zainteresovan da o tome sluša. Takve i slične komunikacione barijere znatno utiču na socijalizaciju i utiču na sklapanje prijateljstava.
Najčešći izazovi sa kojima se autistične osobe suočavaju:
- poteškoće u razumevanju onoga što im saopštavate;
- nevolje s neverbalnom komunikacijom i razgovorima oči u oči;
- nespretno ponašanje ili nelagodnost u različitim društvenim situacijama;
- potreba za određenim čulnim doživljajima (teksturom ili pokretima);
- smanjena tolerantnost na neke druge čulne doživljaje (pojedine zvuke, ukuse i teksture);
- neuobičajeno ponašanje kao odgovor na konfuziju i stress;
- poteškoće u ovladavanju nekim novim veštinama
- dok uporedo razvijaju neke druge izuzetno napredne veštine;
- preokupiranost (predmetom, zvukom, stimulansom bilo koje vrste);
- sklonost radnjama koje se ponavljaju, rutinsko ili ritualizovano ponašanje.
Svako ispoljava neke od navedenih odlika u nekom životnom intervalu, ali obrazac ponašanja, njegov intenzitet i sama činjenica da kao takav opstaje i tokom razvojnog doba za koji se ne smatra primerenim, upućuju na dijagnozu autizma kao (trajnog) stanja.
Koliko je autizam zastupljen? Istraživanja pokazuju da je pojava autizma češća nego cererbralna paraliza, dijabetes, gluvoća, slepilo i leukemija zajedno. Na svakih sto, rodi se jedna beba sa autizmom.
Uzroci? Biološke i neurološke razlike unutar mozga čije je poreklo u većini slučajeva – nepoznato. Pretpostavka je da je autizam genetski zasnovan, iako ne u svim slučajevima.
AUTIZAM NA VREMENSKOJ LINIJI
SKRAĆENA I UBRZANA VERZIJA
Reč autizam prvi put upotrebljena je 1908. godine, da opiše osobe sa dijagnozom šizofrenije, koje su uz to pokazivale znake ekstremne introvertnosti, bile su povučene i zaokupljene same sobom. Američki psihijatar Leo Kaner 1943. objavio je istraživački rad o jedanaestoro dece koja su bila izuzetno inteligentna, ali su ispoljavala snažnu želju za osamljivanjem, opsesivno zahtevajući istost i nepromenljivost. To stanje kasnije je nazvano ranim dečjim autizmom. Godinu dana kasnije (1944) nemački naučnik Hans Asperger opisao je blaži oblik autizma, danas poznat kao Aspergerov sindrom. Odlikuju ga visoka inteligencija, poteškoće u društvenim interakcijama i razvoj opsesivnih interesovanja. (Neko koga znate sigurno ima baš ovaj oblik autizma. Između ostalog, i Šerlok Holms
.) U posleratnom periodu vlada tendencija da se autizam objašnjava isključivim uticajima spoljašnjih okolnosti (razvojnih iskustava, događajima tokom odrastanja). Tek krajem sedamdesetih godina, istraživanjem života blizanaca, autizam je razjašnjen kao genetska i biološka različitost u razvoju mozga (i razdvojen od šizofrenije). Godine 1988. lansiranje filma Kišni čovek znatno je razbudilo javnu svest o autizmu, ali je time ujedno ustanovljen i stereotipni lik autističnog naučnika / genija(lca). Od 1991. počinje kategorizacija obrazovanja – škole identifikuju decu autističnog spektra i (re)kreiraju obrazovne programe. 2007. godine proglašen Svetski (plavi) dan osoba sa autizmom.
PRIRUČNIK ZA RODITELJE
Priručnik za pomoć porodicama u pribavljanju važnih informacija u prvih 100 dana nakon postavljanja dijagnoze autizma možete preuzeti ovde
Tekst pripremila Marijana Čanak
IZVORI:
http://www.goblueforautism.com.au
http://www.parents.com/health/autism/history-of-autism/
https://www.psychologytoday.com/blog/my-life-aspergers/201503/neurodiversity-what-does-it-mean-2015
