Težak porođaj i lekarska nemarnost prouzrokovali su da joj leva noga i kuk budu dislocirani. Korektivne procedure koje su obeležile prve dane njenog obitavanja u izglobljenom telu i na zabačenom (ne baš najsrećnijem) delu planete, nisu se pokazale kao mudra rešenja. Kada je imala samo dve nedelje, leva noga joj je fiksirana stavljanjem u gips. Taj pokušaj da se (pod prisilom) zauzme pravo mesto i da se (malo i neposlušno) telo dovede u ravnotežu – poremetio je prirodni rast njene noge. Sve se nekako odvijalo kao da izaziva smislove i značenje imena koje su joj dodelili… Viktoria. Godine 1987. Letonija, na teritoriji nekadašnjeg Sovjetskog saveza.
Do Viktorijinog šestog rođendana (a kažu da je šestica broj iskušenja), njena leva noga primetno se razlikovala od desne. Po zahtevima telesne (a)simetrije, estetike u (ne)savršenostima i (dis)funkcionalnosti, usledilo je 15 operacija. Kada su lekari uvideli da je Viktorijina mobilnost dovedena u pitanje, na pet dana su je u potpunosti odvojili od roditelja… A onda su Viktorijinoj majci objasnili da je najbolje da se dete smesti negde gde neće biti izloženo javnosti i ljubazno su nabrojali sve domove za napuštenu decu. (Ostavite je tamo, a onda rodite sebi jedno lepše i starije dete. Time ćete se utešiti vrlo brzo. Vrlo brzo!)
Tamo gde je rođena, invaliditet je (bio) ravan smrtnoj kazni. Ali za svoju majku, kao i svako drugo dete, Viktorija je bila i ostala ravna savršenstvu. Odgajana je u zdravom i pozitivnom duhu, učena da voli život, ohrabrivana da se usudi da živi najsmelije snove umesto da ih samo sanja… Nasuprot tome, spoljašnji svet, u svoj svojoj (o)krut(n)osti, nije je štedeo; niti je imao pojma ko je ona zapravo. Invaliditet sa stilom? Ma daj… to apsolutno n(ij)e dolazi(lo) u obzir! Srećom, Viktorija je znala da je to samo propaganda; jaka i uticajna propaganda koja joj svakako zagorčava dane odrastanja, ali je suštinski ne osujećuje. U Letoniji jedva da je išla u školu, eventualno u pauzama između boravaka u bolnici. U (osetljivom) predtinejdžerskom periodu, sa porodicom se preselila u London – grad u kome možeš biti ko god (ili šta god) poželiš…? Skoro. U novoj školi Viktorija je trpela vršnjački teror – podsmeh zbog neposlušne leve noge (i egzotičnog akcenta?). Već u četrnaestoj, napustila je školu, što u njenom slučaju nije bio čin odustajanja niti izbegavanja. Naprotiv. Posvetila se samostalnom učenju muzike, manekenstva i konceptualne umetnosti. Eksperiment je započet! Otkrivala je osobu kojom želi da postane: nezavisna, samouverena, seksipilna i inteligentna, slobodna umetnica.
AMPUTACIJA KAO NADOGRADNJA
– Moja telesna konstitucija nije odgovarala toj ambiciji!
Najslabiju tačku treba pretvoriti u čvrst oslonac i uporište – Viktorija je znala kako. Posle svih (nezadovoljavajućih) korektivnih operacija, zahtevala je od svojih lekara da joj amputiraju levu nogu. Jednoglasno je odbijena: – Koliko god da ti smeta, ipak je bolje imati ikakvu nogu nego je uopšte nemati… Lekari, eto, baš umeju da bogohule. Kao da nikada nisu imali pristup go(vo)r(nic)i sa koje se oglasio veći od njih: Ako li te desna ruka tvoja sablažnjava, odsijeci je i baci od sebe; jer ti je bolje da pogine jedan od udova tvojih negoli da sve tijelo tvoje bude bačeno u pakao.
Viktorija je odviše optimistična da bi živela u paklu. Okupila je tim specijalista i protetičara koji su joj predviđali da će nakon amputacije započeti sasvim novi život. Rasterećen, uravnotežen i stabilan. Svoju levu nogu doživljavala je kao mapu negativne istorije koja joj je (greškom) prikačena za telo. Osećala se dislociranom, izopštenom iz tela sa kojim je trebalo da se sprijatelji i nanovo zadobije kontrolu. I to se dogodilo; čim je amputacija odobrena. U slučaju zvanom Viktorija, amputacija nije odstranjivanje, a još manje gubitak. Za nju amputacija ima značenje nadogradnje i telesnog unapređenja.
– Morfijum je sigurno odigrao svoj deo uloge, ali čim sam se probudila posle operacije, preplavio me je neverovatan osećaj rasterećenja. Stanje u kome sam se našla nije bilo ni negativno ni pozitivno, bilo je, naprosto – čisto! – seća se postoperativnog perioda.
Amputacija je donela veliko rasterećenje i pregršt novih mogućnosti. Viktorija sada može da odabere nogu kakva joj je potrebna, nogu koja odgovara njenom karakteru i ambiciji. Može da nosi kratke suknje i visoke štikle, može neobuzdano da pleše. U njenim modnim eksperimentima i avangardnim vizijama, proteza postaje neodoljiv modni detalj; faktor nove, stabilne ženstvenosti.
– Da li jaka ženstvenost plaši muškarce?
– Ne samo muškarce – kaže Viktorija. – Ali većina ljudi misli da sam prizemna. [Sa dve ili više nogu na zemlji.]
SVE NJENE PROTEZE I PROTOTIP(I)
Viktorija sama dizajnira proteze koje će nositi: okićene, osvetljene, zašiljene. Svi ti čudnovati delovi performativnih kostima nastaju iz Viktorijine mantre o originalnosti. Jedinstvena atrakcija; privlačna i izazovna super-žena. (Boginja, kiborg ili oboje.) Nju se apsolutno ne tiče ako vam je neprijatno. (Jer: Ako te oko tvoje desno sablažnjava, iskopaj ga i baci od sebe.)
Veliki proboj napravila je na završnoj ceremoniji Paraolimpijskih igara u Londonu (2012). Nastupila je kao Snežna kraljica u performansu koji evocira paganske festivale. Nosila je moćnu protezu ukrašenu Svarovski kristalima (sa efektom da se smrzneš). U istoriju ženske obuće Viktorija je nezvanično ušetala na najvrtoglavijoj mogućoj štikli. Njena proteza uobličena je u opaku i opasnu bodlju – najviši stiletto koji možete zamisliti. Na tako zašiljenoj (i ubojitoj) nozi izvela je zapanjujući ples za svoj video spot pod nazivom Prototip. Očigledno je izoštrila i muzički zanat i sklopila dogovor sa britanskim Kanalom 4 za produkciju spota u vrednosti od 200 000 funti. Nova bionična pop-zvezda, di-džej, multimedijalna i performativna umetnica, obznanila je svoje rođenje…:
Progresivna sam, nisam agresivna
Prestani da se samoograničavaš sopstvenom ambicijom
[PROTOTIP]
U spotu je nastupila bez ikakvih posebnih priprema i izvela plesnu tačku u slobodnom stilu. Rukovođena osećajem prirodnosti, napravila je dramatičnu i moćnu koreografiju sa nedvosmisleno jakim seksualnim nabojem. Pre početka, video vas najljubaznije upozorava da zaboravite sve što ste znali o invalidnosti(ma).
Nostalgija za budućnost
Igramo se bogova
I sad je vreme
Bezgranični smo i nismo zatvoreni
To nam je budućnost
NAJBOLJA VERZIJA SAME SEBE
(i neki srodni ljudi)
Filozofska potka Viktorijine umetnosti odnosi se na slobodu izbora sopstvenog identiteta (jednog ili njih nekoliko):
– Ne morate biti zaglavljeni u scenariju koji je neko drugi napisao za vas.
Viktorija se ne povezuje toliko sa invaliditetom – iako ga na izvestan način brendira – koliko sa slobodnim duhom i mogućnošću da se izabere sopstvena staza (na uklonjenoj, prinovljenoj, usavršenoj nozi). Prototip je Viktorijina misija ličnog samootkrivanja; pri čemu baš to njeno lično proširuje opšte koncepte i sliku invaliditeta.
– Samo sam radila ono što sam osećala ispravnim za sebe, ono što me usrećuje i ispunjava. Ključ je u tome da budete najbolja verzija same sebe.
Iako je popularna kultura dugo zatvarala vrata pred osobama sa invaliditetom, Viktorija tvrdi kako je oduvek znala da joj je baš tu mesto: na glavnoj sceni, u središtu pažnje, pod svetlom reflektora. Rešena je da pocepa postojeću knjigu pravila i da demonstrira nove principe u muzici i modi.
– Da sam slušala sve te negativne stvari koje su govorili o meni, pitanje je da li bih uopšte i ostala živa do sada. Dovde nisam dospela preko noći, iz puste želje da budem prihvaćena, niti čekajući da me svet izvuče iz kreveta. Radila sam zaista naporno. Uz čvrsto uverenje da scenario koji mi je bio namenjen ne odgovara načinu na koji ću voditi svoj život.
Viktorija veruje da snishodljivi stavovi i prenisko postavljena očekivanja imaju štetno dejstvo.
– To što je neko uspeo da ustane iz kreveta više ne čini inspirativnu priču. Ohrabrujem ljude koji su poput mene – voljni da rade, stvaraju i ostvaruju sami sebe. U nama je zaokret moći.
Dosadne logičke i etičke rasprave o invalidnosti nisu u Viktorijinom stilu. Ona, naprosto, izaziva osećanja za koja niste ni znali da ih gajite. Dok je slušate, gledate i pratite, piljite u njenu britku nogu, preispitajte šta zaista osećate: divljenje, radoznalost, šok, strah, požudu, (zdravu ili blokirajuću) zavist…?
IZVORI:
http://www.viktoriamodesta.com/
http://www.elle.com/culture/music/interviews/a14609/amputee-pop-star-viktoria-modesta-interview/
http://www.dailymail.co.uk/femail/article-2877998/Meet-Viktoria-Modesta-REAL-bionic-woman.html
