Diskriminacija i nasilje nad ženama sa invaliditetom u Severnoj Ugandi
Hjuman rajts voč je u svom izveštaju iz 2010. godine opisao često zlostavljanje i diskriminaciju žena i devojaka sa invaliditetom od strane stranaca, komšija, pa čak i članova porodice na severu Ugande.
Izveštaj se zasniva na intervjuima koji su vođeni sa 64 žene i devojčice sa različitim oblicima invaliditeta. Žene koje su bile intervjuisane su rekle da nisu bile u mogućnosti da obezbede ni osnovne potrebštine, kao što su hrana, odeća i sklonište u kampovima za raseljena lica ili u svojim zajednicama. Jedna žena sa fizičkim invaliditetom koja je živela u kampu je rekla da su joj ljudi govorili: – Ti si beskorisna. To je samo bacanje hrane. Treba da umreš, da bi drugi mogli da jedu.
Istraživanje organizacije Hjuman rajts voč pokazuje da su žene sa invaliditetom posebno osetljive na seksualno i rodno zasnovano nasilje. Više od jedne trećine ispitanih žena je izjavilo da su doživeli neki oblik seksualnog ili fizičkog zlostavljanja. Nijedna nije bila u mogućnosti da podnese krivičnu prijavu ili pokrene krivično gonjenje svog napadača.
Žene sa invaliditetom su posebno osetljive na HIV zbog siromaštva, teškoća da dogovore siguran seks, nedostatka dostupnih informacija, kao i osetljivosti na nasilje i silovanje, kaže se u izvještaju. Za mnoge žene zdravstveni centri ili policijske stanice su nedostižni jer se često nalaze daleko, ili su nepristupačni zbog nedostatka prevodioca na znakovni jezik, signalizacije na Brajevom pismu, ili rampi za fizički pristup. Druge su pak doživele diskriminatorno ponašanje osoblja i nisu mogle dobiti podršku čak ni od članova porodice.
U izveštaju se navodi da bi Uganda trebalo da adekvatno odgovori na potrebe žena sa invaliditetom u postkonfliktnim planovima i programima razvoja. Izveštaj takođe poziva Vladu da obezbedi pristup za žene sa invaliditetom postojećim državnim programima, naročito onim koji se odnose seksualno i rodno zasnovano nasilje, reproduktivno zdravlje i HIV.
Tekst prevela Veronika Mitro