Muzika je deo mene. Baš kao što su to rebra, bubrezi, jetra i srce. Kao moja krv. Ta sila već je bila u meni kada sam stupio na scenu. Za mene je to neophodnost – kao hrana ili voda.
Rođen je 23. septembra 1930. u Džordžiji. Strast za muzikom ispoljava od svoje treće godine. Detinjstvo mu je obeleženo teškom traumom – brat Džordž udavio se u koritu za pranje veša. Rej je bio jedini svedok ovog događaja i gotovo celog života progoniće ga nesavladiv osećaj krivice, jer je samo posmatrao, nemoćan da bilo šta učini. Vid je počeo da gubi u petoj godini, a do sedme više uopšte nije video. Otac mu je umro kada je Rej imao svega deset godina, a ubrzo potom ostao je i bez majke. Odrastao je kod prijatelja svojih roditelja koji su ga usvojili.
Od 1937. do 1945. pohađao je školu za decu sa oštećenjem sluha i vida u Sv. Avgustinu, gde će ujedno i razviti svoj muzički talenat. Odrastao je slušajući gospel, džez i bluz, a u školi se učila klasična muzika. Bio je zaista dobar u sviranju klavira i neumorno je vežbao svakog dana posle škole, sve dok nije postao muzički prvak škole. Ubrzo je razvio sjajne vokalne sposobnosti, naučio da svira saksofon, orgulje i trombon. Savladao je ritam i bluz, kao i gospel, kombinujući ih u jedinstvenu soul muziku. Šta je soul? Nešto poput elektriciteta – ne znamo šta je to u stvari, a to je sila koja može da osvetli prostoriju. (Rej)
Sve što dodirne učinio bi svojim – kažu oni koji su ga poznavali. Rej Čarls je svoj sopstveni muzički žanr.
U ranim godinama svoje karijere, Rej je često bio na putu, a gde god bi otišao, pronalazio je posao muzičara. Insistirao je da bude isplaćen u novčanicama od jednog dolara – tako je mogao da prebroji novac i da ima kontrolu nad svojom zaradom. U početku je svirao sa južnjačkom grupom The Florida Playboys, a onda je počeo da traži sopstveni bend.
Sarađivao je sa nekoliko muzičkih kuća pre nego što je dospeo u Atlantik Rekords. The Midnight Hour and Roll With My Baby postali su prvi hitovi, a zatim i nezaboravna Mess Around – prva pesma koja je zauzela vodeće mesto na listama, kao vokalna izvedba i kao bluz balada. Usledio je prvi lajv album snimljen na Newport Festivalu. Godine 1956. Rej je sastavio prvi ženski bend pod nazivom The Cookies, a potom je razvio ženski vokalni sastav pod nazivom The Raelettes. Doživevši ogroman uspeh sa Atlantik Rekordsom, Rej je pomerao i unapređivao svoj talenat ka drugim oblastima, ujedno i umnožavao muzičku zaradu. Počeo je da peva pop i kantri. Kada je potpisao ugovor sa ABC rekordsom, postao je jedan od prvih afro-američkih muzičara koji je imao umetničku slobodu unutar velike vodeće muzičke kompanije. Frenk Sinatra prozvao ga je istinskim genijem šou-biznisa.
Među muzičkim uticajima na kojima je razvijao sopstveni zvuk bili su Art Tatum, Net King Kol, Luis Džordan, Luis Armstrong i Čarls Braun. U časopisu Roling Stoun iz 2004. godine Rej Čarls našao se na desetom mestu pozamašne liste koju čine stotine najvećih muzičara svih vremena. Da muzika ne poznaje granice dokazuje period tokom koga je Reju zabranjen pristup u rodnu Džordžiju, zato što je odbio da nastupa pred isključivo belom publikom (Georgia on My Mind).
Svoju autobiografiju nazvao je Brat Rej (Brother Ray) – što je bio jedan od njegovih nadimaka; drugi je Genije (The Genious). Zahvaljujući holivudskom ostvarenju Rej, životopis Reja Čarlsa postaje naširoko poznat: njegovo sirotinjsko, ali muzikom obojeno detinjstvo, epizoda sa bratom Džordžom, majka koja ga je naučila da gleda slušajući, muzička putovanja, žene i ljubavnice (navodno je umeo da rekonstruiše žensku figuru samo na osnovu dodira oko zgloba), borba sa heroinskom zavisnošću, hapšenja, stranputice i povratak… Nakon rehabilitacije, Rej je zaista završio s drogama – prešao je na crnu kafu i džin sa šećerom.
Scenario za biografski film prepisan je Brajevim pismom i dostavljen Reju na čitanje. Pre snimanja, Rej je testirao glumca Džejmija Foksa tako što mu je zadao da odsvira Thelonious Monk Jazz. Tek posle toga mogao je da ga glumi. Sam Rej pojavljuje se u jednoj sceni u filmu, a završetak snimanja podudara se sa datumom Rejeve smrti. Umro je 10. juna 2004. godine na Beverli Hilsu u Kaliforniji (jetra mu je otkazala, muzika nije).
MANJE POZNATE ČINJENICE O REJU ČARLSU…:
- Ženio se više puta i ima dvanaestoro dece (boljka kompozitora – Bah je imao dvadesetoro), dvadeset i jedno unuče i petoro praunučadi.
- Bio je zaštitno lice serijala reklama za Pepsi tokom devedesetih.
- Stekao je počasni doktorat Vilberfors univerziteta.
- Nikada nije koristio ni štap ni psa vodiča, orijentisao se slušajući zvuk sopstvenih cipela sa teškim đonovima. U jednoj reklami za automobile vozio je bez asistencije, a u filmu Spy Hard (1996) glumio je vozača autobusa.
- Njegov najveći strah bio je da ne izgubi sposobnost da čuje. Godine 1986. osnovao je sopstvenu fondaciju za osobe sa oštećenjem sluha The Robinson Foundation for Hearing Disorders. Jedna laboratorija za auditorna istraživanja osnovana je u njegovo ime.
- Verovao je da osobe sa oštećenjem vida treba da budu oslobođene svih vrsta poreza.
- Godine 1994. dobio je nagradu Helen Keler, priznanje za lična postignuća koje dodeljuje Američka fondacija za slepe (American Foundation for the Blind).
- Voleo je da igra šah.
Danas bi proslavio svoj osamdeset i peti rođendan…
IZVORI:
http://mentalfloss.com/article/30412/11-musicians-who-overcame-disabilities
https://prezi.com/2pgtlgyyadb3/ray-charles-disability/
http://www.aceshowbiz.com/celebrity/ray_charles/trivia.html
