Čuveni astrofizičar, Stiven Hoking, rekao je da veruje da će tehnologija na kraju postati samosvesna i zameniće čovečanstvo, jer se razvija brže od biološke evolucije. Hoking je izjavio za BBC: „Primitivni oblici veštačke inteligencije koje već imamo pokazali su se kao veoma korisni. Međutim, mislim da potpuni razvoj veštačke inteligencije označava kraj ljudske rase.“
Hoking – koji je zbog bolesti motornih neurona gotovo potpuno paralizovan – govorio je i o tome da je dobio „nadogradnju koja menja život“ na kompjuterski softver pomoću kog komunicira. Hoking sada koristi sistem koji uključuje intuitivni unos teksta, koji mu omogućuje da kuca duplo brže nego ranije i šalje mejlove deset puta brže.
„Osetio sam da mi je veoma teško da i dalje efikasno komuniciram i da radim ono što volim da radim“, izjavio je na konferenciji za novinare u Londonu na kojoj je promovisana nova Intelova softverska platforma. „Uz nadogradnju, ja sada mogu mnogo brže da pišem, što znači da mogu da nastavim da držim predavanja, pišem radove i knjige, i, naravno, lakše razgovaram sa svojom porodicom i prijateljima. Medicina nije mogla da me izleči, pa sam se oslonio na tehnologiju da mi pomogne da komuniciram i živim“, rekao je Hoking.
Hoking je odlučio da zadrži svoj prepoznatljiv, blago robotizovani glas, uprkos tome što mu je ponuđen nešto prirodniji.
„Pomeramo granice onoga što je moguće kroz tehnologiju – bez toga ne bih mogao da razgovaram sa vama danas“, rekao je on . „Intelova istraživanja i razvoj menjaju svet i način na koji osobe sa invaliditetom mogu da komuniciraju.“
Hoking je u partnerstvu sa Intelom više od 25 godina. Njegova bolest motornih neurona je vezana za amiotrofnu lateralnu sklerozu. Dijagnoza mu je postavljene 1961. godine, kada je imao 21 , i tada mu je prognozirano samo dve godine života. U januaru 2014. Hoking je napunio 72 godine.
Ovo je prva nadogradnja na njegovom komunikacionom sistemu za skoro 20 godina. „Nadam se da će me služiti dobro u narednih 20 godina“, rekao je on.
Nova lakoća sa kojom Hoking govori prikriva napor koji mu je potreban da proizvede čak i najjednostavniji iskaz. Da bi ga mogli čuti, on prvo mora da napiše rečenicu koristeći samo jedan mišić u svom obrazu, koja se potom šalje u govorni procesor. Da bi koristio Intelov softver, infracrveni senzor pričvršćen je za njegove naočare koji omogućuje Hokingu da kontroliše softver pomeranjem mišića u obrazu. Kako on bira slova, tako mu intuitivni softver nudi predloge za kompletiranje reči, što ubrzava proces pisanja. Koristeći ove predloge, njemu je sada potrebno da ukuca samo oko 15-20 odsto karaktera u bilo kom dokumentu. To je udvostručilo njegovu brzinu pisanja, koja je postepeno opala na manje od jedne reči u minuti nakon što je izgubio mogućnost da koristi ruku i morao da odustane od upravljanja softverom putem ručnog prekidača.
Softver će biti dostupan programerima i istraživačima u januaru 2015, i dozvoliće se besplatno preuzimanje za sve koji to žele.
„Za otvaranej dokumenta bilo je potrebno 3-4 minuta. Novi sistem koristi posebnu ikonu i otvaranje traje oko 10 sekundi“ rekla je Lama Nakman, glavna inženjerka i rukovoditeljka projekta u Intelu, koja je provela mnogo sati sa Hokingom dok je testirao softver. „Mislim da on voli da pronalazi greške“, rekla je dok je opisivala kako bi se smejao svaki put kada bi otkrio grešku u njihovom softveru.
„Ovaj softver ima mogućnost da pomogne mnogo većoj zajednici osoba sa invaliditetom. Da bi se to dogodilo, odlučili smo se za otvoreni kod softvera. Ponudićemo ga besplatno svim ljudima od januara naredne godine“, rekla je Nakman.
Postoje tri miliona ljudi sa bolešću motornih neurona i kvadriplegijom. Softver je dizajniran modularno što ga čini prilagodljivim. Postoji mogućnost da se kontroliše dodirom, treptajem oka, pokretima obrva ili drugim gestovima. To znači da se može prilagoditi specifičnim potrebama drugih korisnika.
Tekst prevela Veronika Mitro
