Sažetak naučnog rada: Normalising birth for women with a disability: The challenges facing practitioners, Dympna Walsh-Gallagher, PhD, MSc, Postgraduate Diploma in Education, RNT, BSc (hons), RGN, RNID RGNa, Roy Mc Conkey, BA, PhD. (Professor of Learning Disability), Marlene Sinclair, BSc (Hons) RN RM RNT, PhD, MEd, Postgraduate Diploma in Education (Professor of Midwifery Research), Ruth Clarke (Clinical Expert Advisor)b; a- St. John’s; Donegal Rd., Ballybofey, Lifford, Co. Donegal, Republic of Ireland; b – Royal Jubilee Maternity Hospital, Belfast, Ireland); Midwifery, 29 (2013), 294-299; Copyright 2011 Elsevier Ltd. All rights reserved./ journal homepage: www.elsevier.com/midw
* * *
Prethodna istraživanja trudnica sa invaliditetom i njihovog iskustva materinstva pokazala su da su ove majke doživljavale sebe kao “višegodišnje autsajderke” jer ih ginekološko-akušersko zdravstveno osoblje automatski kategorizuje kao „visoko rizične“ zbog njihovog invaliditeta. Takođe, one smatraju da je njihova sposobnost da donesu odluku o rađanju, održavaju trudnoću i imaju kontinuitet nege nije planirana kao deo mejnstrima porodiljske brige za njih, jer se one nisu uklapale u kategoriju ‘normalno’.
Cilj ovog istraživanje je bio da se istraži kako dva multiprofesionalna tima u irskim bolnicama opažaju da se usluge u porodilištima mogu poboljšati za ove majke;
Ispitano je devetnaest zdravstvenih radnika iz oblasti akušerstva, socijalnog rada i javnog zdravlja iz dva glavna porodilišta, jedan na severu i jedan na jugu Irske. Izabran je kvalitativni pristup i korišten je fokus grupni intervju u kom su predstavljene i diskutovane studije slučaja žena sa invaliditetom vezane za njihova iskustva rađanja. Šestostepeni pristup Nevell-a i Burnard-a (2006) je korišten u tematskoj analizi sadržaja.
Ispitani stručnjaci nalaze da su priče žena sa invaliditeom uverljive, uznemirujuće i izazovne. Stručnjaci su priznali svoj „nedostatak stručnosti, znanja i veština” u odnosu na invaliditet i osećaju da njihov neuspeh da se konsultuju i sarađuju sa ženama sa invaliditetom doprinosi nemogućnosti da obezbede individualizovani, ženom usmeren pristup ženama sa invaliditetom.
Predlozi za unapređenje prakse:
Potrebno je obezbediti obuke visokog kvaliteta za stručnjake u oblasti ginekologije i akušerstva koji će uključivati razvijanje svesti o invalidnosti i to tako što će se obezbediti učešće žena sa invaliditetom u samoj nastavi, ali i u planiranju obuke, uključujući kreiranje kursa, sadržaj i evaluaciju.
Postoji hitna potreba za razvojem protokola za zdravstvene radnike koji bi osigurao da trudnice sa invaliditetom imaju pristup odgovarajućoj podršci i tretmanu tokom održavanja trudnoće i materinstva. U razvijanju protokola trebalo bi da se obezbedi učešće žena sa invaliditetom.
U okviru usluga zdravstvene nege, stručnjaci bi trebalo da poštuju individualnost svojih klijentkinja, i da ih vide najpre kao žene, a tek posle kao osobe sa invaliditetom. Kada se to desi, trudnice sa invaliditetom će moći da dobiju neophodnu podršku da se razvijaju u poverenju i stručnosti tokom održavanja trudnoće, rađanja i materinstva.
Tekst prevela Veronika Mitro;
