U Organizaciji …IZ KRUGA – VOJVODINA, kao jedna od prvih u planiranom serijalu edukativno-kreativnih radionica i kao završna aktivnost u prethodnoj godini (23. decembra 2014), održana je RADIONICA BIOSINTEZE I TELESNE TERAPIJE.
Počevši od prve najave, preko priprema, pa do same realizacije događaja, radionica je naišla na popriličnu (i neočekivanu) zainteresovanost naših korisnica. Namenjenu ženama sa i bez invaliditeta, prilagodljivu i vremenski rastegljivu radionicu fluidnog sadržaja osmislila je i vodila gošća iz Slovačke, mr Ana Bažova-Grnja. Znanja iz oblasti telesne terapije Ana je sticala u Češkoj, u Školi za biosintezu osnovanoj od strane samog začetnika ovog pravca (D. Boadela), a ujedno se usavršavala u beogradskoj školi telesne terapije pod rukovodstvom dr Ljiljane Klisić. Opskrbljena je znanjima iz različitih (alternativnih) oblasti i terapijskih metoda koje kombinuje u svom pristupu (regresivna terapija sa fokusom na prenatalni period, terapija orijentisana na sadašnjost, svesno roditeljstvo, detoksikacija gladovanjem, plesna terapija).
Radionicu za žene…IZ KRUGA – VOJVODINA Ana je osmislila kao aktivnu sesiju laganih psiho-telesnih vežbi. U prvobitnoj zamisli, ovaj klasični devedesetominutni radioničarski blok sačinjen je iz uobičajenog upoznavanja unutar grupe, uspostavljanja teorijskog okvira i konteksta (о nastanku, počecima, principima i smislu telesne terapije i biosinteze unutar nje), a potom i praktičnog razmrdavanja i vežbanja. Međutim, dogodilo se da suptilni rad na telu u koji smo se upustile bude (jednoglasno) dupliran – radionica je poprimila razmere tročasovne grupne seanse. O čemu se zapravo radi i kako je moguće biti ponesen vežbanjem (bilo koje vrste, pa makar ono ne ličilo na čas fizičkog vaspitanja)…? Terapijske vežbe? Tela u pokretima koji bi neupućenom posmatraču izgledali daleko blesavije nego čuveni kosmodisk. Možda je teško poverovati, ali vežbanje ne mora nužno da podvrgava telo torturi, ne zahteva uvek ni nesnošljiv napor niti čeličnu volju za preoblikovanjem upornog nesavršenstva ili nekog samovoljnog viška koji toliko mrzimo na svom telu. Naprotiv. Vežbamo iz čiste ljubavi prema svom telu; delu sebe; sebi u celosti. Kako? Osvešćivanjem tela i sinhronizacijom daha, dodira i pokreta, dubokim opuštanjem i otpuštanjem svih suvišnosti (ne misli se na višak na telu, nego na one dublje ukorenjene viškove).
NEKE OD VEŽBI
(dozvoljeno isprobati bez nadzora)
TUŠ BEZ VODE
Osvežava kao pravo tuširanje… a možda i za kap više. U kojoj meri doživljavate sopstveno telo dok se tuširate? Da li je to samo rutinska radnja… ili ostajete prisutne sa svojim telom sve vreme, posvećene dodiru i svesne čišćenja – kako onog na nivou kože, najvećeg organa preko koga dišemo i upijamo svet, tako i čišćenja u smislu psihičkog rasterećenja? Isprobajte ovu vežbu – istuširajte se izvan kupatila i bez vode. Jednostavno stanite tu gde jeste, zamislite tuš iznad glave i posvetite se detaljnom trljanju od glave do pete; posvetite punu pažnju svim delovima tela: glavi i licu, čelu i predelu između obrva, vratu, ramenima, rukama, dlanovima i nadlanici, grudima, stomaku, zadnjici, butinama, listovima, stopalima, prstima na stopalima… Kada ste poslednji put bile svesne da imate srednji prst na nogama? Ili vrh nosa? Da li ga osećate? O čemu biste porazgovarale s njim? Koliko duboko možete da uđete u sopstveno telo i da li zaista boravite u njemu?
GRUPNA ŠETNJA
Lagano i sabrano hodanje uz svest o svakom koraku. Kako se osećate u šetnji same sa sobom? Da li vaša stopala imaju osećanja? Da li govore (sa tlom, sa vama, međusobno)? Da li ste svesne kako se osećate dok vam neko dolazi u susret? Izbegavanje pogleda ili suočavanje; usiljeno osmehivanje ili iskren osmeh; lice koje prilazi zapravo je… hodajuće ogledalo koje nas odražava u trenutku. Kako se osećam dok se rukujem sa strancem? Otuđeno. Indiferentno. Srodno. Saosećajno.
DVOGLAVE SESTRE
Jedna od takozvanih vežbi poverenja. Radi se u paru (sa potpuno nepoznatom osobom, u našem slučaju). Oslonite se leđima jedna na drugu i pronađite tačku uporišta u drugoj osobi. Blago savijena kolena, opuštene ruke, stabilna leđa. Probajte da šetate zajedno, menjajući ulogu vođe. Možete li da se spustite niže, da napravite… nazovimo to čučnjem u četiri noge? Da se podignete ponovo, bez pomaganja rukama? (Smejanje je dozvoljeno.) Sedite istovremeno, još uvek oslonjene jedna na drugu, ispružite noge i spustite glavu jedna drugoj na rame, potpuno se opuštajući u tom bliskom zagrljaju unatraške.
U ČETIRI RUKE
Nadmetanje, gurkanje, (de)sinhronizacija ili uigrani ples dlanovima? Nekoga može podsetiti i na pranje prozora. Ispružite dlanove, ruke držite u visini pogleda i oslonite se dlanovima na partnera/-ku koji/-a zauzima isti položaj naspram vas. Zalepite se ili se gurkajte; naizmenično odgurnite jedno drugo; varirajte pritisak, jačinu dodira, pravac pokreta… i pratite šta se događa. U dlanovima, u svesti…?
VEŽBA BIOSINTEZE
Jedna osoba pre(o)pušteno leži na leđima, ruke su (na trideset stepeni) uz telo, oči zatvorene. Partner/-ka primenjuje različite vrste dodira, pažljivo motreći na disanje i svaku reakciju tela sa kojim radi. Podvucite dlanove (okrenute ka gore) ispod leđa, pozicionirajte ih na predeo između lopatica i lagano podižite vrhove prstiju, kao u nežnoj (i pomalo izvrnutoj) masaži. Osoba koja leži treba da je u stanju potpune relaksiranosti, ne pomaže partner/-ki da izvede dodir, niti se opire. Izvucite dlanove ispod leđa i pozicionirajte ih na donji deo vrata. Lagano, jedva primetnim pokretima okrećite glavu na jednu, potom na drugu stranu. Proverite da li je telo u potpunosti opušteno; potom nastavite sa suptilnim pokretima, ali ovoga puta kao da izvlačite glavu (od korena vrata) iz ramenog dela – veoma pažljivo i posvećeno, usredsređeni na telo koje vam se prepušta u potpunom poverenju. Proverite da li je donja vilica opuštena i potapkajte bradu vrhovima prstiju dok se usne spontano ne razmaknu. Osluškujte drugo telo i pokušajte da sinhronizujete disanje. Sada možete primeniti četiri vrste različitih dodira nazvanih prema četiri elementa. Dodir zemlje: variranje pritiska dlanovima i gnječenje različitih telesnih regija (ramena, ruke, butine). Dodir vazduha: pratite disanje i sa izdahom pritisnite otvorenim dlanovima grudni koš, kao da potpomažete izbacivanje vazduha. Ostanite i dalje fokusirani na disanje, ali sada uradite suprotno – pritisnite grudni koš pri udahu, blago otežavajući udisanje. Ponovite varijaciju nekoliko puta prateći kako telo reaguje i pokušajte da detektujete kakva osećanja nastaju pod tim pritiskom u različitim etapama disanja. Dodir vode: zatalasajte telo. Uhvatite opuštenu ruku i pomerajte je onako kako bi se pomerala da je na vodi. Zatim čvrsto uhvatite palčeve na nogama, odignite ih i protresite obe noge zajedno, levo-desno. Dodir vatre: protrljajte dlan o dlan i, kada ste dobro ugrejali dlanove, naslonite ih na ono mesto (ili mesta) na telu za koje mislite da sadrži još napetosti. Kada ste završili sa četvrtim dodirom, zamenite uloge.
VIŠE O TELESNOJ TERAPIJI
Osnovna karakteristika telesne terapije je pristup biću u celosti, istovremeno praćenje uma i razmišljanja (na svesnom i podsvesnom nivou), tela, osećanja i intuicije. Pažnja biva usmerena na ono što zaista jesmo, umesto da luta unutar ograničavajućih ideja o sebi ili onome što mislimo da bi trebalo da budemo.
Nezavisno od vrste našeg upita, problema ili brige, telesna terapija ne zanemaruje nijedan od nivoa našeg bića: telesni, emocionalni, mentalni, duhovni. Kao što je poznato, mnogobrojni psihički problemi ispoljavaju se na telu: anksioznost, napadi panike, seksualni poremećaji i poremećaji u ishrani, problemi zavisnosti, depresija. U svemu tome treba imati u vidu da neverbalna (i preverbalna) komunikacija čine čak 93% naših interakcija – kako sa drugima, tako i sa sopstvom.
Telesna terapija pristupa emotivnim i mentalnim problemima u kontekstu telo-uma kao jedinstvenog i ceolovitog sistema. Da bi se rešili problemi koji se ponavljaju, mentalni uvid često je nedovoljan; potrebno je da se dogodi nešto što će uticati na sve nivoe našeg bića. Stoga telesna terapija posvećuje punu pažnju vezama (ili njihovom nedostatku) između osećanja i razmišljanja, fizičke senzacije i mentalne projekcije, spontanih telesnih impulsa i srodnih obrazaca. Sesija telesne terapije može da se sastoji od (varijabilnih) dodira, pokreta, masaže, elemenata umetničkog izražavanja, imaginacije, telesnih vežbi ili kombinaciju svega navedenog. To je prostor gde možemo, i zaista postajemo, ono što uistinu jesmo. Zato je neophodno da naš telo-um u celosti bude aktiv(ir)an.
Istorijat telesne terapije doseže do dvadesetih godina prošlog veka, kada je Vilhelm Rajh (Frojdov učenik) proširio psihoanalizu uviđajući kako potisnuta osećanja korespondiraju sa telesnim blokadama. Rajhov koncept takozvanog oklopljenog karaktera opisuje kako ljudska bića razvijaju krute i rigidne stavove, položaje i obrasce ponašanja da bi se zaštitili od eventualnog emocionalnog bola. Rajh je uvideo da se takvi obrasci rasprostiru kroz ceo telo-um, dosežući sve do bioloških mehanizama (metabolizam, autonomni nervni sistem, disanje).
Kvalitet odnosa između terapeuta i klijenta umnogome je odgovoran za povoljan ishod telesne terapije. U tradicionalno postavljenim odnosima, terapeut je na sveznajućem tronu, što može obesnažiti klijenta, učvrstiti ga u pasivnoj poziciji ili čak pogoršati obrasce svakodnevnog funkcionisanja. Moderna praksa ne prepoznaje terapiju kao nešto što terapeut sprovodi nad klijentom, nego kao proces koji se odvija između njih. Zavisno od toga koliko smo svesni svojih unutrašnjih slojeva (procesa na fizičkom, emocionalnom i mentalnom nivou), postoje razni načini i tehnike za osvešćivanje tih međusobno povezanih i uzajamnih procesa. Mnoge tehnike telesne terapije izvedene su iz nekih drugih pristupa: biodinamička masaža, geštalt, psihodrama, transakciona analiza, psihosinteza, igra uloga, vizualizacija, vođena fantazija, rad sa snovima, art-terapija.
Najčešće se nosimo samo sa fragmentarnim iskustvima (npr. fizički doživljaj bola) i ostajemo zatočeni u obrascu koji se ponavlja. Takođe smo skloni da pređašnja iskustva i zaključke pripisujemo aktuelnim situacijama i ljudima sa kojima se susrećemo. Već najjednostavniji način osvešćivanja (delova) tela može otvoriti ceo svet zanemarenih informacija, kako za klijenta tako i za terapeuta. Telesna terapija oslanja se na čula kao instrumente terapeutskog rada. Svest o telu spontano se manifestuje kroz razmrdavanje i seriju telesnih vežbi: položaj, pokret, disanje i kombinacija svega navedenog. Proces vodi ka otvaranju, a ponekad se pojavljuju moćna osećanja i potisnuti konflikti, nakon čega sledi uzemljenje i otpuštanje.
Vilhelm Rajh zasnovao je ceo spektar pristupa, a pojedinačni aspekti njegovog rada nadalje su razvijani u različite moderne pravce i škole kao što su: radiks (Čarls Keli), kor energetiks (Džon Pijerakos), integrativna telesna psihoterapija (Džek Rozenberg), emocionalna anatomija (Stenli Keleman), hakomi (Ron Kurc), biosinteza (David Boadela).
Biosinteza se odnosi na specifičan proces samoizgradnje usmeren na prirodni rast, lični razvoj i spiritualno uzdizanje. Praksu je zasnovao David Boadela sedamdesetih godina prošlog veka. Cilj terapeutskog rada je uspostavljanje veza sa fundamentalnim oblastima ljudskog postojanja: telesna egzistencija, psihičko iskustvo, duhovna suština (esencija).
Biosinteza je iznikla iz tri specifična konteksta:
1. Telesna terapija – kao kontakt sa telom kroz nanošenje pritiska na pojedine grupe mišića. Biosinteza usaglašava tok disanja, položaj mišića i emocionalno izražavanje. U radu sa pokretima preslikava prirodne pojave: ritmično disanje u formi talasa, svesno i namerno otklanjanje blokade, kreiranje protoka koji oslobađa dušu.
2. Rad na nivou ličnosti – pri čemu biosinteza integriše osećanje kao komunikaciju, opažanje i spoznaju kao oblike razumevanja, a akcije kao odluke kojima smo posvećeni. Osećanje, akcija i misao su u interakciji i određuju namerne procese unutar tela.
3. Spiritualni pristup – koji ne treba mešati sa guru-fenomenom niti sa tendencijom ka formiranju kultova. Nasuprot tome, biospiritualni pristup usredsređen je na saosećajnost, usmeren ka uzemljenju onih kvaliteta koji su nam neophodni u svakodnevnim iskustvima.
Biosinteza je procesna terapija koja prepoznaje jedinstvenost svake individue i varijabilnost razvojnih tokova u samoizgradnji. Ljudska bića su višedimenzionalna, a različiti nivoi utisaka i (samo)izražavanja međusobno su isprepleteni unutar celokupnog životnog iskustva. Ove životne oblasti javljaju se u dva oblika koja opažamo kao izbor između zatvorenog i otvorenog sistema unutar osobe. Zatvoren sistem predstavlja zamke karaktera, telesne blokade, zgrčenost duha. Otvoren sistem pokazuje se kroz fizički kontakt, živost i povezanost sa predelom srca.
Izvori:
International Institute for Biosynthesis, Heiden, Switzerland;
Body Psychotherapist, United Kingdom
