U Muzeju savremene umetnosti je u sredu 20. marta održana još jedna u nizu brojnih predstava Vagininih monologa, koja uprkos čestom izvođenju i dalje puni dvorane do posljednjeg mesta. Ovaj put sam se i ja uspela uveriti u opravdanost popularnosti ove predstave. “Hodnici” ponovo pred publikom.
Reč VAGINA se u predstavi spominje 118 puta. Svakim od tih 118 puta je pokazano koliko nam je neobično čuti tu reč: VAGINA, kakvu nelagodu ta reč izaziva, čak i u nama ženama uprkos tome što je ona deo nas.
Poruka koja je preneta u predstavi ne tiče se samo tog dela tela već je koristi kao simbol za pravu žensku stranu koja je prisiljena sakriti se jer se ženska seksualnost smatra sramotom. Ovo isticanje ženske seksualnosti kao nečega što bi trebalo biti slobodno i prirodno je, verujem, donelo i brojne osude što ovu predstavu čini kontroverznom, međutim upravo u tome i jest njena važnost. Izgovaranjem reči VAGINA započelo je preispitivanje ustaljenih društvenih verovanja da žena nije ovde kako bi uživala u seksualnim aktivnostima te da je njena VAGINA samo mesto zaduženo za reprodukciju. Istaknuta je važnost da žena sama prihvati taj deo svog tela kao nešto neprocenjivo i voljeno, nešto čime sebi pruža zadovoljstvo i slobodu. Priča 72-godišnjakinje koja se nikada nije dodirnula po intimnim delovima jer su ta mesta smatrana prljavim nam upravo potvrđuje ovu tezu.Vaginini monolozi Svaka priča u Vagininim monolozima je priča jedne stvarne žene koja počinje otkrivati sebe.
Predstavu su izvele žene s invaliditetom koje predstavljaju društvenu grupu u kojoj se seksualnost negira s čak dve strane – s te da su žene, i s te da imaju neku vrstu invaliditeta. No, upravo su ovom predstavom te žene pokazale da one mogu. Srušile su predrasude, okrenule leđa tabu temi svoje seksualnosti i progovorile. Pokazale su neverovatnu snagu i odlučnost, iskreno zadovoljstvo životom uprkos svakodnevnim poteškoćama s kojima se suočavaju. One svakodnevno nailaze na prepreke: gradske institucije su neprilagođene invalidskim kolicima, imaju financijskih i profesionalnih teškoća kada se pokušavaju same uzdržavati i raditi, nemaju pristup javnom prevozu, suočavaju se s nezainteresiranošću Centara za socijalni rad koji bi im trebao biti najveća podrška, više od pola ih je doživelo i doživljava diskriminaciju na temelju svog roda i invalidnosti.
No, uprkos tome one hrabro idu dalje, bore se za sebe, za svoje živote i time inspirišu mnoge, među njima i mene. Nakon predstave su se u V-Day-u pridružile i Marija Molnar na harfi te Snježana Rucner na violončelu, a publiku su kasnije zabavljale Gabi Novak i Zdenka Kovačićek, te je sav novac od prodanih ulaznica išao u korist SOIH SOS telefona protiv nasilja nad ženama s invaliditetom.
U ovom tekstu je reč VAGINA napisana samo 5 puta, ali to je moj početak jer se ne sećam kada sam pre tu reč izgovorila osim na satovima biologije. Kada se o nečemu ne priča tada to kao i da ne postoji. Usudimo se pokazati svaki deo sebe! Izvoditeljicama su se pridružile i muzičarke
21.04.2011. 10:44:06 – Sara Benceković
