Ergonomija je bukvalno analiza rada, stoga ćemo u ovom tekstu koristiti riječ „rad“ da bi opisali duge periode koje provodimo za svojim stolom, bez obzira na to da li radimo, učimo, tipkamo duga ljubavna pisma ili igramo kompijuterske igrice.
Ergo-šta???
Ergonomički dizajn je tehnika pojednostavljivanja obavljanja posla koja omogućava da se radni zadaci obave što efektivnije bez bola i osećaja neudobnosti.
Ergonomist teži tome da postigne što bolju efikasnost radnika obezbjeđujući uslove na radnom mestu koji će im pomoći da se ne naprežu preko svojih mogućnosti i sposobnosti. To podrazumeva i za zaposlene kod kojih postoji invaliditet.
Stručnjaci se slažu u tome da se ergonomija odnosi na procenjivanje radnog mesta, uočavanje problema (ukoliko ih ima) i otkrivanje njihovih rešenja.
Šta tu ima za mene?
Ergonomija je važna za svakoga, ali još više je bitna za osobe koje imaju neuro-mišićno oboljenje, kažu ergonomisti. Kod neuro-mišićnih bolesti, slabost mišića i nedostatak koordinacije sprečavaju pokrete i kontrolu nad njima. Takođe, mišići se vrlo lako zamaraju.
Ako osećate slabost u svojim gornjim i donjim udovima, morate čuvati energiju, ističu stručnjaci koji su se specijalizirali u ergonomiji za osobe sa invaliditetom.
Kod osoba koje pate od neuro-mišićnih bolesti veći je rizik od povređivanja zato što kod njih sve grupe mišića ne rade u koordinaciji, tako da preterano koriste jače mišiće, kaže jedan od stručnjaka, koji ima 40 godina iskustva na ovom području.
Postanite ergonomični
Svako ko dnevno pravi određeni broj nepotrebnih pokreta rizikuje da prenapregne određene mišiće. Ergonomisti preporučuju neke prateće tehnike kako bi došlo do izbegavanja bola i neudobnosti za vreme rada.
S obzirom da se svi međusobno razlikujemo, ovaj vodič neće biti idealan za sve. Najbolje bi bilo da razgovarate sa stručnjakom na ovom području koji je imao iskustvo sa osobama sa invaliditetom koje je slično vašem.
Približite se stolu
Ukoliko koristite kolica, stručnjaci preporučuju da vaš stol bude visok između 32 i 34 inča, tako da kolica mogu da se podvuku ispod i možete sediti baš kako treba. Sto kod kojeg se visina može podešavati je još bolje rešenje. Sedeći suviše daleko od stola primoravate sebe da pogrbite svoja ramena kako biste mu se primakli. To zamara vaše telo i uzrokuje bolove u leđima i ramenima. Trebali biste se privući stolu i sediti pravo, tako da vam noge budu na podu ili na držačima za noge (ako ste u kolicima).
Ukoliko koristite kolica, neophodno je da vaša koljena budu slobodna, što znači da visina stola mora biti tome prilagođena, čak i ako je cena koju za to morate platiti malo veće opterećenje ruku. Vaša stolica trebala bi imati oslonac za ruke kako bi se one mogle prebacivati nazad ili negde drugo, što bi olakšalo pristup vašem radnom mestu. Ukoliko imate džojstik, on bi morao imati mogućnost da se pomera. Ukoliko ne, možete koristiti poslužavnik stola kako bi primakli tastaturu i džojstik će biti podešen desno ili levo od poslužavnika.
Možda vam ne odgovara poslužavnik za tastaturu. Ako je vaš sto visok 34 inča, džojstik može biti ispod njega. Ali u tom slučaju tastatura može biti previsoko i tako staviti vaše ruke u nepodesan položaj. Možda bi najbolje bilo posavetovati se sa stručnom osobom kako biste pronašli svoj kompromis. U svetu danas postoje proizvođači koji osmišljavaju i prodaju kompjutere sa punom opremom koja je potpuno prilagođena potrebama osoba sa invaliditetom, posebno u kolicima, ali, nažalost, cena ovakve opreme za naše prilike je iznimno visoka.
Postavite monitor na pravu udaljenost
Vaš monitor trebao bi biti direktno centriran ispred vas i biti udaljen od 18 do 28 inči od lica, zavisno od kvaliteta vašeg vida, kažu eksperti. Visina monitora treba dozvoliti vašim očima da budu u liniji sa ekranom.
Ako je monitor suviše daleko, visoko ili nisko, moraćete naprezati svoj vrat i ramena kako biste mogli videti šta to piše na ekranu.
Tastatura je ključ
Dok radite na tastaturi, pobrinite se da su vaše ruke oslonjene na laktove koji trebaju biti na osloncu za ruke na kolicima i da se tastatura nalazi u visini unutrašnje strane laktova. To bi trebalo biti oko 31 inč više od poda. Poslužavnik za tastaturu lako se može prilagoditi vašim željama. Stručnjaci preporučuju da pregib u vašim laktovima bude oko 90 stepeni, a ruke, zglobovi i podlaktice bi trebali biti paralelni sa površinom tipki. Nemojte neprekidno držati savijen lakat prema gore ili dole. Ukoliko držite svoje laktove u pogrešnoj poziciji, to može izazvati poremećaje kao što su reumatoidni artritis ili upale tetiva. Izbegnite ove poremećaje korištenjem nekakvog oslonca za laktove.
Pronađite pravog miša
Vaš kompijuterski miš mora biti lako dohvatljiv. Uvek koristite svoj oslonac za ruku i držite je opuštenom na mišu.
Osobe koje se koriste desnom rukom trebaju držati miš na desnoj strani, direktno ispred desnog ramena kako bi izbegli naprezanje mišića. Postoje različiti oblici miševa, kao i oni koji su posebno dizajnirani za ljude koji imaju poteškoća sa motoričkim veštinama.
Sačuvajte svoje oči
Najpametnije bi bilo da monitor bude pozicioniran tako da njegova svetlost ne izaziva blještanje. Da se ono spreči, može se nabaviti poseban filter za monitor ili se monitor može nakriviti prema gore ili prema dole za 7 stepeni.
Do oštećenja vida tokom rada može doći i ako je veličina slova suviše mala. Također, pokušajte promeniti boju displeja u intenzivniju, a pozadinu u drugu nijansu. Trebaće vam oštar kontrast boja kako biste mogli bolje videti.
Ukoliko vrlo teško možete videti ekran, to čini da prihvatate neugodnu poziciju koja podrazumeva nagetost prema napred, što napreze vaš vrat i može izazvati povrede mišića i kičme ili dovesti do gubljenja snage.
Nikad ne gledajte u monitor suviše dugo. Stručnjaci sugerišu da se svakih 15 do 20 minuta pogled odvrati na drugu stranu za 30 sekundi. Tada treba treptati i praviti različite pokrete očima.
Nemojte sediti suviše dugo u jednom položaju
Kada satima radite na kompijuteru vaši zglobovi nemaju mogućnosti da se istegnu, tako da vaši mišići oko ručnih zglobova postaju zategnuti, ukočeni i nesavitljivi, upozoravaju stručnjaci. Ostajanje u istom položaju će učiniti zategnutim određene mišiće, što može dovesti do određenih poremećaja, kao što je npr. upala nerava. Preporučuje se promena položaja svakih 15 do 20 minuta. Čak i kada niste u prilici da ustanete sa svog radnog mesta i prošetate, ipak možete napraviti neke male izmene u svojoj rutini kako biste sprečili povrede mišića. Ako je moguće, naginjite se sa jedne na drugu stranu i prenosite svoju težinu napred i nazad. Također, važno je da opustite mišiće vrata istežući ga.
Stvari koje koristite svaki dan stavite nadohvat ruke
Stvari koje svakodnevno koristite, kao što su telefon, olovke i knjige, držite nadohvat ruke. Ukoliko su vam pokreti ograničeni ili ste umorni, istezanje da biste nešto dohvatili može vas lako izbaciti iz ravnoteže.
Intenzivno protezanje može izazvati nelagodan osećaj u vratu, ramenima i laktovima, a moguće je i da osetite bol u vratu i leđima.
Ukoliko vam pokreti nisu koordinirani i morate nešto dohvatiti sa veće udaljenosti, manje su vam šanse da ćete u tome uspeti. Možete ispustiti ili razbiti to što želite uzeti, a to će vas samo više onesposobiti za dalji rad.
Najbolje bi bilo koristiti telefon kod kojeg možete razgovarati i bez držanja slušalice – to je preventiva za pogrbljenost, a ruke su vam slobodne za tipkanje ili pisanje.
Na kraju zapamtite, ergonomički dizajnirano radno mesto ne podrazumijeva samo položaj tastature ili miša. Svaki deo slagalice mora biti precizno uklopljen kako biste bili srećni, zdravi i uspešni.
