Kada govorimo o uređenju unutrašnjeg prostora na umu bismo uvek trebali da imamo koncept univerzalnog dizajna (Universal Design). Pod tim se misli na objekte s nesmetanim i slobodnim pristupom u kojima bi ljudi s različitim vrstama invaliditeta mogli samostalno da funkcionišu i da žive.

Koncept univerzalnog dizajna predstavlja most koji uspešno spaja zahteve građevinaca s potrebama grupe ljudi sa invaliditetom i u obzir uzimaju sve njihove različitosti u pogledu senzornih, motoričkih i kognitivnih osobina.

Boje, materijali i spoljašnja obeležja

Boja je čulni doživljaj koji se realizuje kroz svetlo: svetlo različite talasne dužine pada na mrežnjaču ljudskog oka; svetlo se zatim pomoću električnih impulsa sprovodi do mozga i tamo uzrokuje psihološke i fiziološke reakcije. Raspoznavanje i delovanje boja različiti su i kompleksni procesi, oni su svakodnevna pojava koja utiče na naše osećaje i percepciju spoljašnjeg sveta. Tako da boje ne bismo trebali posmatrati pojedinačno nego preje svega zajedno u sklopu s materijalima i spoljašnjim površinama jer boje ne percipiramo samo vizualnim putem nego i taktilnim.

Doživljavanje boja

Boje doživljavamo na različite načine, tako ih možemo opisati kao svetle ili tamne, kompleksne ili jednostavne, jasne ili skrivene, mutne ili prozračne. Osećaji i emocije probuđeni u nama na takav način predstavljaju interpretaciju osečaja koju je boja na nama ostavila zajedno sa našim individualnim sećanjima i iskustvima: tako nas crvena boja asocira na vatru, opasnost i ljubav, žuta boja asocira na opasnost i pretnju, zelena na prirodu i zemlju, plava na nebo i snove.

Emocije koje boje bude u nama određene su individualnim iskustvima, duhom vremena i razlikuju se od kulture do kulture. Ipak možemo reći da neka značenje za određene boje vrede uopšteno: tako crvena označava ekscentričnost i inicijativu; zelena realističnost, životnu radost i vezu s prirodom; žuta ekstrovertiranost, dinamičnost i promjenjivost; ljubičasta boja označava introvertiranost i statičnost.

Mnogi su pesnici boje oživeli u svojim stihovima a drugi su im dodelili i ljudske karakterne crte. Ovakva podela boja temelji se na duhovnom učinku boja s obzirom na polaritet kruga boja koji boje deli na takozvane “aktivne“ i “pasivne“. Osa koja deli ove dve strane uglavnom prolazi kroz zelenu i purpurno crvenu boju. U grupu aktivnih boja spadaju purpurna, crvena, narančasta. Žuta pa sve do zelene; u grupu pasivnih boja spadaju boje kao što su zelena, tirkizna, plava, ljubičasta do purpurne.
Zelena boja u krugu označava balans odnosno sredinu i deluje opuštajuće. Purpurna izražava duhovnu dinamiku.

Ton boje, emocije i asocijativni karakter

Dr. Heinrich Frieling eksperimentalno se bavio istraživanjem delovanja boja, a rezultat toga znanstvenog rada je činjenica da je on određenim tonovima boja dodelio određene emocije i asocijativni karakter.

Dejstvo boja

Crveno područje spektra boja deluje na psihu i telesne funkcije čoveka na način da ih postiče i aktivira a plavo područje ima suprotan dejstvo od toga. Ovaj je psihološki dejstvo i znanstveno merljiv i to na način da se u crveno i plavo obojanim prostorijama meri frekvencija disanja, krvni pritisak, puls, reakcije kože i impulsi u mozgu: crveni prostori aktivirali su sva spomenuta merena područja, odnosno pojačavali su adrenalin u organizmu, krvni pritisak se povisio, pojačalo je se disanje i ubrzali su se otkucaji srca. Prostori obojani u plavu boju postizali su upravo suprotan dejstvo kod ljudi.

Već stotinama godina boje se koriste u lečenju ljudi. Tako kineska medicina dodeljuje određene boje određenim funkcijskim područjima u ljudskom telu: tako su zelena i plavo zelena boja dodeljene funkcijskom području jetre, crvena je boja dodeljena srcu, a žuta boja označava područje želuca i crevnog trakta. Boje zasigurno poseduju terapeutsko delovanje na čoveka pa im stoga treba poklanjati posebnu pažnju kod oblikovanja i uređenja stambenog i radnog prostora.

Boje i način na koji ih percipiramo

Subjektivan način na koji doživljavamo boje determiniran je pre svega od naših potreba: tako na primer deca u bojama tragaju za određenim poretkom, orijentirom, traže jasne strukture i najdraže su im jasne i prozračne boje; mladi se radije opredeljuju za provokativne boje kako bi se na taj način razvojili od odraslih, rezultat takvih nastojanja je priklanjanje crnoj i crvenoj boji; odrasle osobe u poslovnom okruženju nastoje u bojama postići ujednačenost i balans a to najlakše postižu kroz pastelne boje.

Ljudima su boje potrebne za orijentaciju ali i za postizanje ugodne atmosfere. Kroz boje lakše shvatamo i doživljavamo oblike i prostor oko sebe, one na čoveka imaju psihološko i fiziološko dejstvo i na taj način usmeravaju njegovo uopšteno snalaženje u nekoj sredini. Boje ne doživljavamo samo vizualno nego i kroz perceptivne kanale koji mnogim osobama ostaju skriveni. Boje su od značenja i za osobe sa oštećenim vidom i slepe osobe.

Vizualna percepcija boja

Tokom života kod čoveka nakon nekog vremena počinje da slabi vid, njegova oštrina i sposobnost prilagođavanja oka spoljašnjem svetu. Oko gubi stanice što rezultira činjenicom da čulo vida ne percipira boje na raniji način. Oko ne percipira više kratke svetlosne talase pa je zbog toga otežano prepoznavanje finih tonova pogotovo svetlijih plavih i zelenih tonova.

Boje je potrebno kontrastno oblikovati, a u okvirima toga moguće je birati između toplih i hladnih ili između svetlih i zagasitih tonova.

Boje i prostorna udaljenost

Boje nam omogućavaju da kroz njih percipiramo prostor, prostornu udaljenost ili blizinu: hladne boje kao što su na primer tonovi sivo-plave boje sugerišu udaljenost daljinu, distancu, transparentnost i stvaraju osećaj dubine. Tople boje proizvode osećaj blizine, smanjuju prostorije i međusobno približavaju zidove. Dobro je zidove i pod obojiti u različite boje kako bi se na taj na olakšala prepoznatljivost i snalaženje.

Spretnim korištenjem boja prostor je i njegove dimenzije moguće optički promeniti i to na sledeći način:

– Tamnije boje na plafonu od onih na zidovima i podu redukuju veličinu prostorije
– Svetlije boje na plafonu od onih na zidovima i podu “povećavaju“ prostoriju
– Svetlije i prozračnije boje čine prostor većim
– Zagasite i toplije boje smanjuju prostor
– Hladne boje ističu zidove

Usvojeni optički obrasci duže se vreme zadržavaju u sećanju od akustičkih ili pisanih. Ova je činjenica pogotovo važna za osobe obolele od demencije jer ove osobe pate od gubitka pamćenja a i otežano im je normalno rasuđivanje i zaključivanje.

Boje i haptički osećaj

Sećanje na boje i asocijacije koje ovo sećanje pobuđuju vrlo su usko povezani s našim doživljajima. Sjajne i sivo svetle boje podsećaju nas na hladnoću i metal, drugo na primer bež ili smeđa boja asociraju nas na peskovite strukture dok zelena i žuta boja pobuđuju u nama sećanje na šumu, livadu ili prirodu.

Očekivanja i iskustva trebala bi stoga biti međusobno usklađena s pojedinim bojama koje koristimo na materijalima i površinama u stambenim i kancelariskim prostorijama. Na ovakav način boje nećemo izolovati nego će se dogodit upravo suprotan efekt: boja će zajedno s materijalom i površinama pojačati haptički i taktilni osećaj osobe.

Boje i temperatura

Tople odnosno hladne boje u nekoj prostoji mogle bi na nas ostaviti utisak da je razlika u temperaturi u istoj toj prostoriji i do nekoliko stepeni. Tako na primer u sobu u kući sa severne strane potrebno je “uneti“ malo više topline pa se stoga ovde preporučuje korišćenje toplijih boja; a u prostorijama u kojima direktno sija sunce, hladnije boje postići će upravo suprotan efekat.

U prostorijama s nedostatkom dnevnog svetla svetlije i prozračnije boje pojačat će osvetljenost, a u prostorijama koje su prejako osvetljene dnevnim svetlom tamnije i zagasite boje rezultira će suprotnim efektom.

Boje mogu poslužiti i kao orijentir, pogotovo starijim osobama, ali mogu u nama probuditi osećaje ugodnosti i svežine. Psihološka su istraživanja boja potvrdila ovaj dejstvo na osobe starih godina. Za razliku od mlađih starije osobe favoriziraju svetlije boje, toplije pastelne tonove koje iz sebe ‘isijavaju“ toplinu.

Boje u prostoru

Iste boje na podu, zidovima ili plafonu postižu sasvim različito dejstvo. Ali jedno im je zasigurno zajedničko: u prostorijama tople (aktivne) boje stvaraju osećaj blizine, one smanjuju ili skraćuju prostor i deluju ekstrovertno. Hladne (pasivne) boje stvaraju osećaj daljine, distance i transparentnosti, one povećavaju ili proširuju prostor i deluju introvertirano.

Boje moraju biti u skladu s taktilnim osećajima i površinama na kojima se koriste. Optički utisak i stvarni doživljaj moraju davati isti rezultat, tako na primer oker bismo koristili na odgovarajućoj podlozi peskovite strukture, a ne na ravnim i sjajnim površinama.

Tablica: različit učinak boja

Pogled iz perspektive korisnika

Uređenje unutarnjeg prostora i upotreba boja mora biti u skladu s potrebama pojedinog korisnika. Kod osoba koje većinu vremena moraju da provedu u ležećem položaju posebnu pažnju je potrebno obratiti na boje na plafonu i zidu koji se nalazi nasuprot krevetu. Ne postižemo stvaran ugođaj ukoliko plafon jednostavno obojimo u belo a zidove u monokromatske boje. Kod izbora određene boje u obzir je potrebno uzeti činjenicu da boja može pozitivno uticati na telesni ili psihološki oporavak osobe.

Koncepti boja

U principu ne bismo trebali preterivati sa šarenilom boja u nekom prostoru, ali s druge strane krutim, nespretnim ili premalim izborom boja neki prostor učinićemo monotonim i dosadnim pa bi trebalo i to izbegavati. Ujednačenu i odmerenu atmosferu postići ćemo najprije izborom boja koje su “prekrivene“, preko srednjih tonova pa sve do svetlijih boja; na ovaj način postigli bismo bolji osećaj nego koristeći isključivo izolovane tonove.

Kad biramo boje za neki prostor onda kod izbora boja u obzir moramo uzeti i ugao pod kojim pada svetlo u tu prostoriju kao i stranu sveta na koju je soba okrenuta, zatim je bitan materijal i boja ručki na vratima ali i kupatilska oprema. Ujednačenost i harmonija presudni su kod osnovnog uređenja prostora pomoću boja: tako na primer jedna osnovna dominantna boja može definisati glavni osećaj prostora, a i njezinu potpunu dominaciju sprečava najmanje još jedna boja.

Dve boje u istom prostoru ne bi trebalo koristiti da poseduju jednak intenzitet, inače bi njihov značaj na vizualne osećaj ostao u drugom planu. Tamne i intenzivne boje ne bi trebalo koristiti preko apsolutno svih površina u jednom prostoru, ove boje bolje je koristiti na manjim površinama ili kao obrasce. S druge strane svetlije i mekanije boje bolje se akcentuirati pomoću intenzivnijih tonova koje se javljaju na opremi ili ugrađenim elementima u prostoriji.

Izvor: gradimo.hr

Redakcija

Izdavač: …IZ KRUGA – VOJVODINA, organizacija za podršku ženama sa invaliditetom. Medij je upisan u registar javnih glasila pod brojem IN000088 4. novembra 2010. godine.