Isuviše mnogo osoba sa invaliditetom “živi polovičan život” usled “nedostatka mogućnosti, nedostatka izbora, previše staromodnog i sporog načina razmišljanja“, rekla je Mary McAleese.
Govoreći na Konferenciji o samostalnom životu, gospodja Mrs McAleese je ovakvo razmišljanje o osobama sa invaliditetom kao “užasnu aroganciju”. „Kakvom traćenju talenata i veština ovakvo stanje vodi i u individualnom smislu, i za porodice osoba sa invaliditetom i za sve nas u lokalnoj zajednici. Takva arogancija se ne može mirno prihvatiti niti dozvoliti dalje prepreke koje su godinama stvarale nakaradno mišljenje o invalidnosti,“ rekla je gospodja McAleese.
Na Konferenciji koju je organizovao Centar za samostalni život Dablina u Croke Park, se čulo mnogo pitanja medjunarodnih stručnjaka na temu direktnog plaćanja osobama sa invaliditetom kako bi oni mogli direktno da zaposle personalne asistente. Eugene Callan, predsedavajući dablinskog Centra, je rekao da u Irskoj ne postoji sistem direktnog plaćanja i da 7,553 osoba sa invaliditetom „čeka da bude odabrano za servis personalnih asistenata“.
Profesor Colin Barnes, Direktor istraživačkog tima Britanskog Saveta za osobe sa invaliditetom, opisuje direktno plaćanje kao “ključ” samostalnog života. „Svaki ljudski život, bez obzira na fiziču, senzornu ili intelektualnu invalidnost, je jednako vredan.“ Svako mora imati pravo na izbor i kontrolu nad sopstvenim životom, rekao je on.
Da bi samostalnog postala i realnost postoje brojne potrebe koje treba zadovoljiti, uključujući informisanje, pomoć u korišćenju tih informacija, pristupačno stanovanjem pristupačan transport, pristupačno okruženje, kao i zapošljavanje, osposobljavanje, odmor i zastupnički rad.
„Sve ovo je od suštinskog značaja za samostalni život a za mnoge je ključ u direktnom
plaćanju – što znači davanje ljudima mogućnost kontrole.“
U Velikoj Britaniji, kaže profesor Barnes, postoje brojne šeme koje se različito administriraju, preko lokalnih vlasti i fondova, koji omogućavaju ljudima da direktno zaposle personalne asistente. On takodje govori o pozitivnom učinku ne samo na osobe sa invaliditetom koje su na taj način unapredile svoje veštine, kvalitet života i samopouzdanje, nego i na porodicu i zajednicu uopšte.
Autorka: Kitty Holland
Preuzeto sa sajta www.cilsrbija.org