Pre dvadeset godina, američki Kongres je izglasao zakon kojim se zabranjuje diskriminacija osoba sa invaliditetom.
Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da u svetu sa fizičkim ili mentalnim invaliditetom živi 650 miliona ljudi. Oni su, navodi se dalje, često suočeni sa problemom siromaštva, a u mnogim zemljama im se veoma često uskraćuju temeljna prava na obrazovanje, zaposlenje i zdravstvenu zaštitu. Pedeset miliona osoba sa invaliditetom živi u Sjedinjenim Državama. Ali, pre dvadeset godina, američki Kongres je izglasao zakon kojim se zabranjuje diskriminacija osoba sa invaliditetom.
Jimmy Curran je mlad čovek sa svetlom budućnošću. Ima 21 godinu, pri kraju je studija finansija i ekonomije, i kao pripravnik preko leta radi u kongresnom uredu zastupnice Cathy McMorris Rodgers. Jimmy je rodjen sa muskularnom atrofijom kičme, oblikom muskularne distrofije. On sebe, medjutim, ne smatra osobom sa invaliditetom i ne želi ni da ga drugi tako gledaju:
“Ako se ja sam izolujem u grupu ljudi sa invaliditetom, drugi neće imati svest o tome za šta smo mi sposobni i zašto, i kako smo to različiti ili nismo različiti od drugih.“
Foto: VOA, Potpisivanje zakona 1990.
Jimmy je bio tek godinu dana star kad je, 1990. godine, Zakon o Amerikancima sa invaliditetom stupio na snagu. On samo zna, kako kaže, da je to njegov život promenilo nabolje:
“ Kad slušam o starijim ljudima koji su odrastali kao osobe sa invaliditetom i kroz šta su sve prolazili, osećam zahvalnost što sam rođen upravo u vreme kad su ljudi sa invaliditetom dobili ista prava i šanse kao i ostali.“ Pre pola veka, osobe sa invaliditetom su u ovoj zemlji gledali Afro-amerikance u protestu protiv segregacije kod glasanja, stanovanja, obrazovanja i zapošljavanja. I oni su svoj pokret modelirali upravo po uzoru na Pokret za gradjanska prava iz tog vremena.
Foto:VOA
Kongres
Danas, mere zaštite prema Zakonu o Amerikanaca sa invaliditetom – moraju odgovarati standardu razumnog prilagodjavanja. To je široko definisano kao podjednake šanse, puno učešće u društvenom životu, nezavistan život i ekonomska samostalnost. U to su uključene i stvari poput prilaznih rampi na trotoarima, ulazima u zgrade i u javni prevoz, kao i znakovi ispisani Braille-ovom azbukom za ljude oštećenog vida.
Godinama nakon usvajanja zakona, neki medju američke osobe sa invaliditetom i dalje smatraju da ta prava nisu sama po sebi zagarantovana. Američko udruženje invalidnih lica navodi da je obećanje o podjednakim pravima kod zapošljavanja još uvek neispunjeno. Predsednik te organizacije Andy Imperato kaže da se u protekle dve decenije malo toga promenilo za osobe sa invaliditetom koji traže posao:
„Ne vidimo povećanje u smislu procenta zapošljavanja osoba sa ozbiljnijim invaliditetom. Ako se držite šire definicije invalidnosti, onda danas radi tek oko polovine ljudi sa bilo kakvom vrstom invaliditeta. Mi smatramo da kao društvo – možemo i bolje.“Jimmy Curran na ovo pitanje gleda drugačije. On, naime, veruje da mnogim osobama sa invalidititetom ustvari nedostaje vera u sebe da bi se takmičili na tržištu rada:“Mislim da, iako mnoge fizičke smetnje predstavljaju realno ograničenje, sada više ne postoji dovoljan izgovor kojim bih se pravdao da ne mogu da učinim nešto što želim da učinim.“ Jimmy dodaje da bi mnogo više osoba sa invaliditetom trebalo da iskoriste napredak u obrazovanju i treninge koji im se nude. Zakon o Amerikancima sa invaliditetom, zaključuje on, otvorio je vrata i sad je do svakog pojedinca da kroz ta vrata prođe po sopstvenom nahođenju.
Izvor: www.voanews.com
Autor: Melinda Smith, Washington
Redakcija
Izdavač: …IZ KRUGA – VOJVODINA, organizacija za podršku ženama sa invaliditetom. Medij je upisan u registar javnih glasila pod brojem IN000088 4. novembra 2010. godine.
