Zamisli da…

Zamisli da osobe s invaliditetom imaju svu podršku i medicinsku pomoć uz koju bi mogli da u društvu sudeluju na ravnopravnom nivou kao svi obični građani.

U holandskom gradu Arnemu, to je postalo stvarnost.

Holandska državna televizija je 1962. godine, 26. novembra emitovala kampanju „Otvorite Selo“ – životno okruženje za zajednicu ljudi s invaliditetom.

To je prva emisija na državnoj televiziji (i radiju, naravno, jer nisu svi u to vreme imali tv aparat) u kojoj su prikupljana sredstva za stvar od društvenog značaja. Legendarni maratonski šou je trajao 23 sata i uz pomoć 500 izvođača, holandski narod je po celoj zemlji sakupio 21 milion gildera (11 miliona evra). Ovaj ogroman uspeh je podigao svest i pojačao solidarnost među ljudima sa invaliditetom onih bez invaliditeta.

S tim novcem je ideja doktora Arija Klapvejka mogla biti realizovana: izgradnja naselja u gradu Arnemu sa svom neophodnom medicinskom negom, uslugama, socijalnom i psihološkom podrškom. Sve bi bilo prilagođeno njihovom načinu života: kuće, stanovi, putevi, igrališta za decu. Sve je projektovano da bi odgovaralo potrebama ovih stanovnika, od poštanskog sandučeta do izloga u prodavnici.

Na tome su sarađivala invalidska osiguranja, arhitekte, građevinske firme i naravno ministarstva. „Selo“ je izgrađeno u neposrednoj blizini jednog arnemskog kvarta tako da bi osobe iz susedstva bez invaliditeta i oni s invaliditetom zajedno koristili iste prodavnice i uslužne objekte kao što su sportska dvorana i bazen. Svi bi išli u istu lokalnu poštu, cvećaru, supermarket, kod frizera, i populacije bi se mešale.

April 2009. Tipičan kišni dan u Holandiji uz prijatnu prolećnu temperaturu. „Selo“ deluje tiho. Ljudi na skuterima ili u kolicima i jedna devojčica na adaptiranom biciklu u žurbi prolaze. Jedan momak u elekto-motornim kolicima šeta psa. Kamena ploča s natpisom je podsetnik na veliki događaj iz 1962. godine: „Nacija je izgradila ovo ’Selo’ da bi stvorila početak tamo gde je bio kraj.“

„Trenutno u ’Selu’ živi 320 ljudi s invaliditetom“, kaže Minke Geurts, sekretar „Sela“. „Svi dobijaju svakodnevnu negu. Za neke to znači svakodnevna terapija, a za druge laganiji program. Naš cilj je da svi ljudi budu u mogućnosti da funkcionišu do neke mere.“

Henk Kopman radi na recepciji pri službi za informacije i nadgleda prodavnicu poklona gde se prodaju grnčarija, sveće i slike izrađene u radionicama. „U ’Selu’ se osećam kao kod kuće. Tu živim preko 40 godina. Šest godina sam živeo sam a onda je i moja supruga (bez invaliditeta) došla tu da živi. Naša ćerka sad ima 23 godine i studira društvene nauke.“

Nakon kupovine u supermarketu, ljudi u kolicima se okupljaju da proćaskaju. Tu je restoran, servis za bicikle i tricikle, crkva i turistička agencija. Ali zatvoreni su biblioteka, cvećara, kao i frizerski salon. Mnogo toga se promenilo za tih 40 godina, kaže Geurts. „U početku je ’Selo’ bilo nešto novo i inovativno. Ljudi s višestrukim invaliditetom su mogli po prvi put u istoriji živeti potpuno nezavisno u vlastitim stanovima. To je bilo nešto jedinstveno u celom svetu.“

„Ali pokazalo se da život usredsređen na jedan deo grada ima i svoje nedostatke. Nekada je tu takođe bila benzinska pumpa i turistička agencija. Ali nije bilo dovoljno mušterija, pa su zatvorene. Zbog toga ljudi iz susednih kvartova više nisu dolazili, a posledica toga je da osobe u ’Selu’ žive još izolovanije od društva. Pošto to nije ono što su želeli, nešto se moralo menjati.“

„Ja u ’Selu’ ne bih živeo srećno“, izjavljuje Henk Huisman koji živi nezavisno u samom gradu. „Sve u svemu, tamo preovladava seoska atmosfera. Svako zna svakoga. Centar grada je udaljen 4 kilometra pa je i to popriličan put. Zato većina njih ostaje tamo i učestvuje u tamošnjim programima kao što je, na primer, kartanje. Dok bih ja radije išao na piće u kafić, nalazio se s prijateljima u gradu i viđao nova lica. Međutim za ljude kojima je pomoć stvarno potrebna svakodnevno, to zaista jeste rešenje.“

Sada nakon što je prvobitni koncept – integrisanje osoba s invaliditetom u društvo – izgubio svoju svrhu, osmišljena je nova strategija. Minke Geurts: „Napravićemo preobražaj ’Sela’. Sve više grupa hendikepiranih lica želi da živi neupadljivo i bliže gradu. Zato što nisu svi isti. ’Selo’ će biti podeljeno u četiri kruga. U ’unutrašnjem krugu’ će živeti ljudi kojima treba najviše nege i pomoći, npr. osobe kojima je potreban respirator ili oni koji, nakon moždanog udara, imaju problema s pamćenjem. U ’spoljnjem krugu’ će živeti ljudi koji su nezavisniji. Složili smo se s Ministarstvom za stanovanje i gradom Arnemom da se izgradi ili adaptira 300 kuća i stanova za potrebe naših klijenata. Očekujemo da će se naredne godine 120 ljudi iseliti u grad.

Karakter ’Sela’ ća tako biti promenjen. Prema našim planovima za budućnost, ’Selo’ će biti mesto za stanovnike s višestrukim invaliditetom. Ali istovremeno ćemo graditi relativno jeftine stambene prostore za studente (bez invaliditeta) i mlade parove.

’Selo’ ima 45 godina iskustva vezanog za nezavisno življenje osoba s invaliditetom. Rehabilitacioni centri i univerziteti (medicinske studije, zdravstvena nega) ovde vrše svoja istraživanja, a kompanije koje se bave visokom tehnologijom mnoga saznanja dobijaju od nas.“